Slobodan
16-09-2018
0

U popodnevnim časovima, nadomak Plave fontane, na šetalištu, u subotu, 8. septembra, jedva se moglo prići štandovima, na kojima su bila izlagana, ali i nuđena jela sa Banije na "Festivalu hrane". Više nego ljubazni domaćini, potrudili su se da Subotičane obraduju svojim specijalitetima sa Banije, ali su isto tako hvalili i jela koja se pripremaju na našem području.

 

Naša ekipa, posetila je neke od štandova, gde su bila izlagana jela i pića sa Banije, a jedan od njih bio je i štand vrednih domaćica iz Đurđina - Štand Republike Srpske - Đurđin.

 

Uštipci - "debeli" i "mršavi"

Mi smo poreklom iz Republike Srpske, doselili smo se ovde i ovo je bila odlična prilika da na Festivalu hrane, pripremimo jela koja su karakteristična za naše područje, a manje su poznata ovde. Jela koja su danas Subotičani imali priliku da degustiraju, su još pripremale naše mame, bake, prabake, a nasledili smo ih mi, mlađi naraštaji. Na štandu smo ponudili razne pite - prazne, sa krompirom, pa onda kuriozitet - pitu s lukom koja je naše univerzalno jelo. Pita sa lukom se peče na plotni pa se slaže. Jela se i čuvena cicvara i popara. Pripremili smo i kvašene odnosno nekvašene uštipke, koje mi zovemo „debeli i mršavi", i sve je prošlo u roku od sat vremena praktično. Imali smo i omač - naše takođe tradicionalno jelo. To je testo koje se razvlači oklagijom, suši se na suncu na prirodan način, onda se kuva, te začini kajmakom i sirom. Subotičani su to prvi put probali ove godine, i bili su više nego zadovoljni . Interesovala ih je čak i naša receptura - rekla je za naš list, Vladimira Samardžija, jedna od vrednih žena koja je bila za štandom.

 

 

O cicvari, koja je nadaleko poznato jelo sa Banije, govorila nam je Slavica Kondić.

 

 - Cicvara je naše jako staro jelo, koje su naše bake i mame spremale. Priprema sa vodom, sa dosta masti, sirom i solju, i uvalja u kukururno brašno do željene gustine, uz stalno mešanje. Može da bude prilog uz bilo koje jelo, a priprema se za samo pola sata. Imali smo i slatki program štrudlu sa orasima, rolat sa pekmezom koji se najbrže spremi i šapice - kolač. Svi su naišli na odličan prijem kod prolaznika odnosno sugrađana. Motiv da donesemo naša jela pred Subotičane je da prezentujemo hranu i jela iz naših krajeva, te da je i na taj način, sačuvamo od zaborava - kazala je Slavica Kondić, iz Zavičajne zajednice Reublike Srpske iz Đurđina. Jela na štandu pripremao je veliki broj žena koje su poreklom sa Banije a žive u Đurđinu i Subotici, a na samom štandu domaćice su bile Polovina Radmila, Lakić Gabriela, Bajkin Anka, Borenović Mara, Balać Lena, i Slavica Kondić.

 

Rakija se peče, a ne prepeče

 

Na štandu Saveza srpskih Udruženja Severnobačkog okruga ZU „Banija" Subotica bilo je veoma veselo, do kasnih sati. Vredni domaćini, neki od njih u prepoznatljivim uniformama sa Banije, dočekivali su Subotičane uz čašicu čuvene banijske rakije i svakojakim jelima i đakonijama.

 

 

Dragan Ćeran sa Bojne iz Banije, pojasnio nam je po čemu je to čuvena banijska rakija, ali i čvarci i kobasica, koju su Subotičani imali priliku da degustiraju.

 

 - Što se tiče muške strane, nudili smo banijske čvarke i banijske kobasice. One su posebni jer su suvi bez mnogo masti, a kobasica je nadaleko čuvena, jer je spravlja malo ljuta, odimljena, dakle, po specijalnoj recepturi. Sve to naravno „ne pije vodu" bez naše čuvene banijske rakije, koja je kuriozitet. Za razliku od rakije koju možemo videti na ovim prostorima, naša, banijska, je žute boje, i ona se samo peče, a ne prepeče, kao ovde kod vas. Tačnije, peče se od pripremljenog voća, najčešće šljiva, do jačine, do koje treba da bude jaka, a njezin miris ostaje, jer čim se rakija prepeče, ona gubi miris. Mi na Baniji rakiju čuvamo u buretu, gde ona sama poprima boju, upravo od bureta - kaže Dragan Ćeran.

Ženski deo ekipe na štandu Saveza srpskih Udruženja Severnobačkog okruga ZU „Banija" Subotica, najviše se pohvalio žlicnjacima, odnosno slanim uštipcima koji su pod tim imenom poznati na našem podneblju, a koje su posetioci tražili " u zalogaju više". Nije izostao ni čuveni napitak „podmeta" , koji podseća na naš - kefir.

 

Kiselo mleko s podmetom je mleko odnosno varenika, koje smo zvali mleko. Ovaj osvežavajući, omilјeni napitak priprema se ovako: u veću posudu nalije se voda i stavlјa na peć da prokuva. Nakon što voda prokuva, skloni se ukraj tabli peći, tu se zakuvava sitno mleveno belo kukuruzno brašno - lagano se sipa, uz stalno mešanje kako se ne bi ugrudalo. Smesa ne sme biti isuviše gusta. Kuva se oko jedan sat na ne prejakoj vatri, uz takođe stalno mešanje, i dobro se pazi da ne zagori. Kad je gotovo, a to je ta "podmeta", jer se podmeće pod mleko, skloni se i ostavlјa da se ohladi. S tim da se i posle toga mora povremeno promešati kako se ne bi uhvatila kora. Kad se skroz ohladi, razredi se kuvanim mlekom - tako retko kako bi se moglo piti. Zatim se ostavi u toploj prostoriji da se ukiseli. A onda se stavlјa u hladnu prostoriju (podrum ili u drugu hladnu ostavu), kako bi bilo što ukusnije za piće. Izuzetno je zdravo i osvežavajuće za popiti - pojasnila nam je Slavica Zinaja, iz ženskog dela ekipe na štandu.

 

"Festival hrane" koji je bio predviđen da traje dva do tri sata, potrajao je do duboko u noć, a Subotičani su u navratima dolazili i po repetu. Domaćini, više nego zadovoljni imali su jedinstvenu poruku za naše sugrađane „ Naredne godine, dolazimo s prikolicom".

A. Šiška

 

 


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se