Slobodan
19-12-2019
0

DejanKopunović je jedan od najboljih zavarivača i izvan Subotice, a pored zavarivanja obučava nove radnike tom zanatu i ističe da je ponosan što je deo uspešnog proizvodnog tima današnje fabrike Tatravagonka-Bratstvo!

Naš sugrađanin Dejan Kopunović (40), nije ni slutio u mladosti, da će mu jedan posao iz znatiželje promeniti život. Tokom 2002. godine, tražio je zaposlenje koje će mu trenutno obezbediti izvor prihoda, a ušavši u pogone tadašnje kompanije Bratstvo,  shvatio je da je pronašao posao života. Danas je Dejan jedan od najboljih zavarivača u gradu ali i šire, pored zavarivanja obučava nove radnike i ističe da je ponosan što je deo uspešne priče zvane Tatravagonka-Bratstvo.

 

Dejane, zašto si se odlučio baš za posao zavarivača? Šta te je podstaklo da izabereš baš ovo zanimanje?

Iskreno, ja sam završio za vozača motornih vozila. U međuvremenu radio sam kao pekar, autolakirer ali nikada u struci. Međutim te davne 2002. godine od moje devojke otac spomenuo mi je da je video oglas za kurs zavarivača koji je raspisalo Bratstvo. Verujte mi,nisam poznavao ništa vezano za to zanimanje, ni aparat za varenje ni elektrode, zaista ništa. Došao sam u Bratstvo, upisao kurs, proveo šest meseci uz majstore ovog zanata, učeći sve o njemu, da bi na kraju rekao – ovo je moj zanat, moj posao iz snova. Od toga dana, do danas, ja se konstantno bavim zavarivanjem.

Šta je sve neophodno znati da bi se bavili ovim poslom? Šta je to po tebi što je izuzetno važno, što svakodnevno primenjuješ kako bi dobro obavio posao?

Pre svega neophodno je znati strukturu materijala sa kojima radite, potom morate poznavati aparate za zavarivanje sa kojima radite, morate poznavati amperažu koju ćete koristiti za tu debljinu šava, materijala. Dakle bukvalno sve učite ispočetka i morate da učite svakodnevno. Ja sam svestan da ću o ovome poslu učiti dok sam živ, jer znanja za ovaj posao nikada dosta. Stvarno se mora dosta učiti i mora se konstantno napredovati. Posao je izuzetno složen i kompleksan i od elemenata i materijala zavisi kako ćeš da zavaruješ.

Posao zavarivača nije bezazlen. Sa kojim se sve opasnostima susrećete kada radite?

Vidite mi ne radimo samo na jednom mestu, tako reći na radnom stolu, pa da varimo elemenat po elemenat. Ovaj posao podrazumeva i rad na visini, rad u cisternama i u drugim uslovima, i stoga je neophodno sve dobro obezbediti kako bi izbegli opasnost od povređivanja. Da bi ste radili ovaj posao, morate poznavati svaki segment zaštite na radu i zaštitne opreme. Od momenta kako je Tatravagonka iz Slovačke preuzela Bratstvo,  u zaštitnu opremu se ulaže non stop. Mi danas praktično imamo sve neophodno za bezbedan rad, od HTZ opreme i tako dalje. Sećam se kada sam počinjao sa ovim poslom, te 2002. godine, jedva da smo imali maske za zavarivanje. Iskreno imali smo kartonske maske za zavarivanje, a danas imamo moderne nadglavne koje nam umnogome olakšavaju rad. Takođe danas imamo i redovne zaštitne cipele, radno odelo, imamo grejanje što nekada nismo imali, bolje je osvetljeno, i zaista postoji razlika između Bratstva nekada i sad.

Kako izgleda tvoj radni dan, na čemu konkretno radiš u ovim impozantnim proizvodnim halama?

Ja sam zadužen za osigurače točka, dakle na njihovoj izradi. Međutim, ne radim samo taj posao, već sam ovde i kao instruktor zavarivanja. Kada dođu nove kolege, sa ili bez iskustva ja sam dužan da ih upoznam sa novim elementima koji se zavaruju kod nas na fabrikaciji ili na vagonu. Dužan sam da im objasnim sve, konkretno koji šraf gde ide na vagonu i kasnije kako ga obrađujemo, moram da ih upoznam sa aparatima za varenje koje mi koristimo, koje amperaže koristimo itd. Dakle dosta je sve to teško, ali ne mogu reći da je posao naporan. Ja sam tu da uradim moj posao, da podelim moje znanje i da im pomognem da ga usvoje.

Radiš u kompaniji Tatravagonka Bratstvo, koja ima svoje tržište i koja uspešno posluje. Kako si zadovoljan uslovima rada i samim preduzećem?

Moram istaknuti svoje zadovoljstvo što sam deo ove uspešne priče. Vratio sam se u ovu firmu tokom 2012. godine i od tada pa do danas, Tatravagonka Bratstvo konstantno raste u svakom smislu. Sećam se kako je nekada izgledala ova firma, danas je to razlika nebo i zemlja. Ovde se stalno ulaže u opremu, u radnike. Tokom ovih godina dobili smo novu peskaru, farbaru, kompresorsku stanicu, nove vodove za mešani gas i još dosta nove opreme. Uglavnom napredak je zaista vidljiv, radi se i dalje na unapređenju uslova i raduje me i činjenica da ova firma ima posla i za naredne godine i decenije.

Za kraj reci mi da li bi ovaj posao preporučio mladim ljudima koji još uvek nisu odlučili šta žele, ili sugrađanima koji nisu našli svoj posao iz snova a žele da uče i krenu iznova?

Reći ću vam samo – ako će da vole ovaj posao, zašto da ne. Svima bi ga preporučio ali ovo morate voleti kako bi ste ga radili. Ja sam ga zavoleo od prvog dana, iako sam tada radio sa daleko lošijom opremom koja mi nije olakšavala posao kao sada. Ja sam ovaj posao toliko zavoleo i toliko sam navikao na njega, da se unervozim ako ne čujem zujanje aparata. Dok radim varenje, ja se opuštam. Jednostavno, ušao mi je u krv, i ponosam sam što radim ovaj posao. – zaključuje Dejan Kopunović.

 

 

 


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se