Slobodan
01-04-2019
0

Gospodine Samardžiću, razgovor bih otvorio na temu turizma. Kakve mogućnosti
leže u ovoj grani privrede i koje su namere lokalne samouprave?

Prva asocijacija na turizam u Subotici svakako je turističko kulturno –istorijsko jezgro
grada, od kojih su najupečatljiviji secesijski dragulji Gradska kuća i Sinagoga, koji su i
značajna mesta okupljanja i manifestacija tokom godine i privlače veliki broj posetilaca.
Drugo je paradigma turizma – a to je Palić. Međutim, uz Palić uglavnom ide seta starijih
Subotičana, koji se sećaju kako je ova destinacija nekad izgledala. Prepoznajući
potencijale i značaj Palića, lokalna samouprava je uz pomoć Vlade Srbije i AP Vojvodine,
rešila da „biseru panonske ravnice“ vrati stari sjaj. Ako vam kažem da je prema
statističkim podacima za banje, Palić na četvrtom mestu po broju dolazaka, a tek na
četrnaestom po broju noćenja, te da je sa 1,7 dana po dužini boravka dva i po puta ispod
republičkog proseka, onda ćete razumeti kolike tu zapravo razvojne mogućnosti postoje
– da se kroz sadržaje produži boravak i zadrže turisti. Što se tiče naših namera, one su
jasne. Na ovom mestu želeo bih da istaknem da je u protekle tri godine uloženo gotovo
210 miliona dinara u obnovu postojećih sadržaja i infrastrukturu. Tu mislim na Veliku
terasu, Letnju pozornicu, popločavanje staza, obnovu mola na Muškom štradnu, zatim
mola za veslače, rasvetu – dakle sve ono što već postoji i čini Palić jedinstvenim,
međutim, zahteva kontantno održavanje. Ipak, ključna prekretnica u razvoju turizma
svakako je izgradnja akva parka sa wellness i spa centrom, gde su radovi već poodmakli.
Reč je o jednom modernom centru sa svim neophodnim sadržajiima koji će predstavljati
osnov daljeg razvoja Palića. Govorimo o pet otvorenih i pet zatvorenih bazena, od kojih
će jedan biti sa termalnom vodom, i naravno akva parkom sa toboganima.

U toku je sprovođenje KFW projekta koji treba da sanira ovaj višedecenijski
problem. Kakva je sada situacija, i koliko će kvalitet vode uticati na privlačenje
turista?

Ono što je paralelan proces, koji nije ništa manje važan za razvoj Palića i za zaštitu
biodivrziteta, jeste, kao što ste i pomenuli, projekat nemačke razvojne KFW banke, koja
bespovratno daje čak 6,5 miliona evra upravo za ove namene. Sem zaštite biodiverziteta,

projekat podrazumeva i izgradnju kanalizacione mreže u naselju Palić, zatim
uspostavljanje zaštitne zone oko jezera, kao i povećanje kapaciteta prečistača. Sve je to
izuzetno važno, najpre zbog kvaliteta vode, a niz mera bi trebalo da dovede do konačnog
ozdravljenja jezera.

Osim Palića, još su dve ključne investicije koje su pomerene sa mrtve tačke –
izgradnja obilaznice oko Subotice i nastavak radova na zgradi Narodnog
pozorišta.

Tako je. Radovi i rezultati su očigledni i to niko ne može da ospori. Za „Y krak“ Vlada
Srbije je u 2019. godini izdvojila 1,4 milijarde dinara. Osim što će se iz centra konačno
izmestiti teški saobraćaj, povezaće se i Privredna zona sa Koridorom 10, odnosno sa
Graničnim prelazom Kelebija. Izuzimajući benefite poput veće bezbednosti saobraćaja,
smanjenja zagađenje i buke,obilaznica će otvoriti i nove mogućnost privrednog razvoja
grada. Dakle, taj kapitalni projekat koji je započet pre gotovo trideset godina, sada se
konačno realizuje, jedan deo je već završen i pušten u saobraćaj, i kada se do kraja
godine završi preostalih 12 kilometara, stavićemo tačku na ovaj projekat. Takođe, sa
velikim zadovoljstvom mogu da konstatujem da izgradnja Narodnog pozorišta ide u
dobrom pravcu. Već se može videti da pozorište poprima formu, i ja sam optimista kada
su u pitanju zadati rokovi. U toku je osma faza, za koje su Ministartvo kulture i
informisanja, Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Grad Subotica izdvojili
sredstva u visini od 570 miliona dinara. Posle pregovaračkog postupka izvođač je
uveden u posao u septembru prošle godine.

Osim investicija u infrastrukturne projekte, ne treba zaboraviti ni strana ulaganja
i otvaranje novih radnih mesta. Kakva je tu situacija?

Privredna zona „Mali Bajmok“ u okviru koje funkcioniše Slobodna zona, zapošljava više
od 6000 naših sugrađana, i taj broj kontantno raste. Poslednja investicija, „Plastik kam
ist“, je prva za italijansku „Kaminadu“ van njihove matične države. Ova porodična
kompanija, koja se bavi proizvodnjom plastičnih komponenti, u prvoj fazi uložila je tri
miliona evra, a posao je dobilo 26 ljudi. Takođe, ono što bih istakao i što jasno iskazuje
naše opredeljenje, jeste Memorandum o razumevanju između nemačke kompanije
„Boysen“ i Grada, koji je potpisan je 4. juna prošle godine i njime je izražena namera da
se investira 65 miliona evra u proizvodni pogon površine 35000 kvadrata, i da se zaposli
507 radnika u roku pet godina od dana izdavanja upotrebne dozvole. Na poslednjoj
sednici Skupštine grada donet je zaključak o usvajanju Elaborata, kojim se zemljište
ustupa bez nadoknade. Grad je odredio parcelu od preko 10 hekatara koja je namenjena
za realizaciju investiciju po navedenim uslovima. Takođe, lokalna samouprava
investirala je i u ostale sfere – od školskih objekata, preko infrastrukture, zdravstva,
poljoprivrede, kulture, sporta... dakle u sve segmente koji su neophodni ne samo za
privlačenje investitora, već i za kvalitetan život njenih građana.

Na prošlogodišnjem sajmu u Minhenu, pored privrednih potencijala Privredne zone
„Mali Bajmok“, Grad je promovisao i Privrednu zonu na Segedinskom putu za trgovačko-
ugostiteljske i poslovno- stambene objekte, kao i Palić. Upoznali smo potencijalne
investiture sa planom detaljne regulacije za 13,9 hektara gde je na prostoru nekadašnje
kasarne “Kosta Nađ” površine 9 hektara predviđena izgradnja pet blokova – stambeni,
škole, vrtići, tržni centri, dok su tri namenjena stambenoj izgradnji. U pitanju je jedna
atraktivna lokacija koja donosi mogućnost razvoja i tog dela grada.

I za kraj, ništa manje nije važna međunarodna saradnja, koliko se radilo na tome?

U protekle dve i po godine ostvareno je mnogo kontakata na planu međunarodne
saradnje, naravno u okviru ingerencija Grada. Bilo je dosta poseta iz više zemalja, poput
Nemačke, Rusije, Belorusije, Grčke, Kipra, Crne Gore... Ono što bih naglasio jeste taj
segment projektnog kapaciteta Grada za apliciranje za sredstva u različitim fondovima, i
sa zadovoljstvom mogu da konstatujem učešće Subotice u pregraničnim IPA projektima
sa Mađarskom i Hrvatskom, poput secesijske turističke rute Subotica-Osijek, izgradnje
biciklističkih staza „Optibajk“, izgradnje kulturnih centara u okviru projekta
„Raznobojna saradnja“ u našem gradu i Moraholomu, Evropa za građane i mogih drugih.
Ono što bih još dodao, jeste da su u toku pripreme za Međunarodni sajam privrede koji
će se održati od 30. maja do 1.juna, na kom će biti predstavljen interesantan sadržaj i
aktuelne teme, srešće se privreda i najšira društvena zajednica, otvorićemo i dijalog po
osnovu privrede i društva. Subotica će zadržati tradiciju mesta gde se sklapaju poslovni
kontakti učvršćuju postojeći, ali i stiču nova znanja.


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se