Slobodan
31-08-2018
0

Subotički Don Kihot, poznat kao Mujo internacionale, konačno je pobedio vetrenjače. On se kao vitez četiri decenije bori proiv nepravde koju je doživeo 1975.godine, kada je tadašnji komunistički sud zaključio da je opljačkao državu i odredio mu kaznu od 20 godina robije. Odležao je skoro 11 godina u zatvoru a kad se „dočepao“ slobode krenuo je u borbu na vetrenjače, da traži pravdu. Prvu pobedu je dobio, kada je pre nešto više od deset godina, kao žrtva komunističkog režima rehabilitovan,a sada i drugu, kada je nedavno Viši sud u Subotici poništio presudu iz 1975.godine i sve njene pravne posledice. Sada je Horgošanin Radivoj Milutinović,neosuđivano lice i briše se čak i ono „Mujo lopov“.

    - To je bio moj brend,- kaže Radivoj Milutinović, zadovoljan što je pravda konačno stigla. U mom motelu „Tišina“ u Horgošu, često se pevala pesma „Mujo kuje konja po mesecu“. To je praktično bila himna naše kafane. Dođu gosti i sa vrata me pitaju, “Hoćemo li Mujo....“ i tako ja od Radivoja postadoh Mujo. A ovaj dodatak lopov,“prikačio“ sam kad sam izašao sa robije. Gde god sam se tada pojavio čuli su se šapati i komentari „vidi eno ga onaj lopov što je pokrao državu“. Ja tada odlučim da se zovem Mujo lopov, što da ljudi šapuću i kriju se od mene. Nek mi otvoreno kažu „ćao Mujo lopove!“ i verovatno sam bio jedini čovek kome ovo „lopov“ nije smetalo. E, sad kad sam rehabilitovan i kad mi je poništena presuda da sam opljačkao državu, druga je priča. Tužiću svakog ko mi kaže - Mujo lopove. Može Mujo,ali bez ono lopov. Izuzetak su novinari ako nešto pišu o meni“.

    Nepravda sa kojom je pola veka živeo, naterala je Milutinovića da pravi razne ludorije, kako bi na najbolji način skrenuo pažnju na svoje nevolje, kad su ga tukli, ucenjivali, uhapsili, zatvorili i oteli imovinu. Preživeo je deset štrajkova glađu, jedno „samospaljivanje“ ispred Skupštine Srbije, postao je član JUL-a tako što je sa jednog mesnog groblja uzeo sa spomenika imena 98 pokojnika i prijavio ih za nove članove Jugoslovenske levice, bio je Predsednik „Virtuozne Srbije“ i nekoliko puta kandidat za predsednika države. Imao je svoje kreacije odela za zatvorenike i gradom je šetao u crnom odelu sa crvenim prugama sa brojem zatvorenika na beloj maramici u džepu. Široj javnosti je postao poznat kad je odlučio da zaprosi, prvo Karlu del Ponte, hašku tužiteljicu, kasnije američkog državnog sekretara Kondolizu Rajs i na kraju nemačku kancelarku Angelu Merkel. Na ponudu za brak, jedino mu je odgovorila Karla del Ponte, zahvalila se na bračnoj ponudi i istu je doživela kao šalu. Tom prilikom haška tužiteljica vratila je Muju i poklone koje joj je slao: sliku Njegoša, srpsku šljivovicu, horgošku ljutu i venac češnjaka belog luka. Beli luk iz Šupljaka joj je u više navrata slao, kako bi iz haške tužiteljice „isterao đavole“. Na predizbornim skupovima za Predsednika Srbije, obećao je da će za premijera predložiti Cecu Ražnatović, a ministar odbrane biće mu Jelena Karleuša i dinar će zameniti za evro.

    -To su bile sve moje ludorije da bi skrenuo pažnju na svoju muku kad sam po političkom diktatu osuđen i strpan u zatvor, a moju teško stečenu imovinu oteli, -kaže Milutinović, koji danas živi na ivici bede kao podstanar i uz socijalnu pomoć od 9.800 dinara. Istina, bio sam ekscentrik s razlogom, možda nisam izabrao baš najbolji put, ali cilj mi je bio da budem prisutan u javnosti i da uz pomoć novinara dobijem svoju bitku. U meni je proradio i „inat“ da isteram pravdu do kraja. Sa 25 godina bio sam privatnik i vlasnik Motela „Tišina“ u Horgošu, nastavlja dalje priču Mujo. Uzeo sam i kredit na 30 godina da izgradim ovaj motel za potrebe lovnog turizma.Na privatnika se u to vreme gledalo kao na državnog neprijatelja. Moj „hod po mukama“ nastao je kad je u Kanjižu stiglo Titovo pismo i dve komisije za ispitivanje porekla imovine Komiteta SK i Skupštine opštine zaključile da su se naglo obogatili: Kočiš Jožef, kamenorezac, Dukai Jožef, vodoinstalater, Bagi Silvester, prevoznik, Lošonc Šandor, vlasnik kombajna i Radivoj Milutinović, gostioničar. Bili smo na listi za odstel, što se ubrzo i desilo. Morali su da spovedu Titove direkcije o nezakonitom bogaćenju u socijalizmu i nas su izabrali kao žrtve. Pozvali su me jednog dana u policiju i otvoreno rekli:“Mujo tebe ćemo da hapsimo“. Mislio sam da se ljudi šale. Velim im: „nema problema, da probm i taj robijaški hleb“. I da je „vrag odneo šalu“ video sam kad su jednog ranog jutra došli na moju kapiju i odveli me u pritvor zajedno sa 48 ljudi iz Horgoša i Kanjiže. Uskoro smo dobili i optužnicu za pljaču države od tadašnjih 2 miliona dinara. Tokom saslušanja u policiji, uz batine i ucene naterali su me da potpišem brojna priznanja i okrivim na njihov zahtev neke ljude da sam im davao mito. To sam tokom suđenja sve negirao ali uzalud. Strpali su me u zatvor, imovinu oduzeli, usledio je razvod braka i rasturanje porodice. Načisto su me uništili“.

    Viši sud u Subotici, kod donošenja presude o rehabilitaciji Radivoja Milutinovića, zaključio je da je presuda o pljački države iz 1976.godine i zatvorska kazna od 20 godina donešena iz političkih i ideoloških razloga. Od 48 ljudi koji su bili obuhvaćeni istom optužnicom,kod njih 46 došlo je do apsulutne zastarelosti krivičnog gonjenja,jedan od osumnjičenih oslobođen je optužbe zbog nedostatka dokaza, jedino je Radivoj Milutinović, zvani Muja osuđen i poslat u zatvor na izdržavanje kazne. I kod određivanja visine kazne (20 godina zatvora zbog nenamenskog trošenja kredita) nije se primenjivao krivični zakon, već je odluka o visini kazne stigla – „odozgo“. Utvrđeno je da tokom suđenja okrivljeni nije imao adekvatnu odbranu po službenoj dužnosti i mnoge optužbe iako nisu dokazane, ostale su u presudi.

    -Čim su me stavili na „crnu listu“ za ispitivanje porekla imovine, zamislite u Horgošu imam seosku kuću u kojoj sam otvorio kafanu, znao sam da mi se „dobro ne piše“, priča danas Milutinović. Drugovi iz Komiteta rekli su da sam sumnjiv i da sam se „naglo obogatio“, kako piše u jednom od zapisnika Komisije za ispitivanje porekla imovine, što sam priložio sudu u zahtevu za rehabilitaciju. Ovo „sumnjiv“ bilo je dovoljno da partijski kadrovi u policiji i sudu odrade svoj deo posla i pošalju me u zatvor“.

    Pune četiri decenije trajala je borba Radivoja Milutinovića za pravdu. Tražio je u više navrata ponavljanje suđenja, vraćanje celog postupka na početak, ali je sve bilo uzalud. Zračak nade Muji se otvorio kada je 2006.godine usvojen Zakon o rehabilitaciji.

    -Šta da vam kažem, kad sam 2007.godine dobio presudu o rehabilitaciji, mojoj sreći nije bilo kraja, -priča Milutinović. Od velikog uzbuđenja mi je i pozlilo i malo je falilo da „glavom platim“ dočekanu pravdu“.

 

 

 

ZA BOL 200 DINARA

    Kad je dobio sudsko rešenje o rehabilitaciji i stavljanja van snage donete presude, Radivoj Milutinović je tražio vansudsku nagodbu od države za nadoknadu zbog nezakonito odležanih skoro 11 godina u zatvoru. Kad nije stigao odgovor, tužio je državu i u petom pokušaju dobio odštetu od milion dinara.

    -Proveo sam, samo u zatvoru, skoro 4.000 dana i dobio odštetu od milion dinara,-priča Milutinović. Kad se preračuna visina odštete i broj dana u zatvoru, tortura, bol, ugled, gubitak imovine i rasturanje porodice, država mi je za sve to platila 200 dinara po danu. Bruka i sramota. A zna se u sudskoj praksi da se naknada kreće od 6.000 dinara pa naviše po danu provedenom u zatvoru. Posle ove najnovije presude, tražiću od države da mi plati 5 miliona evra. Prvo će ići nagodba, a ako ne pristanu, naćićemo se na Sudu u Strazburu.-

 

M.M.


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se