Slobodan
02-09-2018
0

ZOO vrt na Paliću, kao ustanova spada u grupu „malih – velikih” zooloških vrtova, i biti biolog u njemu predstavlja veliki izazov. Kristijan ujedno rukovodi i prihvatom divljih životinja i zadužen je za njihovu dobrobit.

 

Moja priča zapravo počinje 2010. godine kada sam i preuzeo ovu funkciju. Čekao nas je izuzetno velik posao, standardizacija ZOO vrta. Tokom 2009. godine donešen je Zakon o dobrobiti životinja (set Zakona koji se tiču zooloških vrtova) i bilo je neophodno staru postojeću ustanovu pretresti i standardizovati i svim životinjama omogućiti da budu smeštene na adekvatan način. Na tome uspešno radimo i u narednih par godina privešćemo kraju standardizaciju i krenuti dalje u priču kako treba, kaže Ovari.


Na to se nadovezuje priča gde su tokom standardizacije shvatili da svoj rad, zalaganje i naravno rezultate moraju podići na jedan viši nivo, i rade veoma ozbiljno da se priključe članstvu Evropskoj asocijaciji zooloških vrtova i akvarijuma.

Članstvo nam otvara mnoga vrata za programe životinja, jer se ne vodi računa samo o estetskom izgledu životinje, već i o genofondu populacije u zatočeništvu. Programi razmnožavanja životinja u zatočeništvu su veoma bitni, i već smo uključeni u neke od njih, kaže Ovari.

 

Studije je završio na prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, smer biologija. Kako napominje, zahvalno je što je usmerenje završio na profesorskom smeru i samim tim pomaže u obrazovanju i radu sa decom.

Smisao zoološkog vrta nije samo držanje životinja radi držanja, već prvenstveno podizanje svesti, usmerenost ka obrazovanju, edukaciji, vaspitanju, da mladi shvate šta je to priroda, kako ona funkcioniše i gde je naše mesto u istoj. Na to se nadovezuje zbirka, jer životinje predstavljaju učila za decu i posetioce. Kao živa bića sa kojima delimo ovu planetu, moraju da uživaju određene standarde i vode dostojan život, a ne da obitavaju u patnji i strahu. Moramo da vodimo računa i o tome, da ne budemo slepa ulica, već jedan otvoren i dinamičan živi sistem, kaže Ovari.

 

Neophodno je putovati, obilaziti druge zoološke vrtove u zemlji i inostranstvu, makar to bilo i u privatno vreme, tokom godišnjih odmora, pa i o svom trošku. Nakon takvih „avantura” biolozi dolaze kućama puni entuzijazma i ideja. Lobiranje i lični kontakti su takođe krucijalni u ovom poslu.


Novi direktor kada je došao prvi put, zatekao me je u gumenim čizmama, blatnjavog, prljavog, kako sa separatorom Prirodnjačkog muzeja deremo antilopu, jer, posao biologa je da se brine o životinjama od početka do kraja. Životinje se rađaju, ali i ugibaju, što je sastavni deo životnog ciklusa. Ako se uginula životinja ne sačuva pravilno, onda su ti dragoceni podaci izgubljeni za naredne generacije. To što je životinja uginula u ZOO vrtu nije kraj, već početak neke druge priče. Životinja završava u Muzeju, gde se pretvara da li u balg (grubi preparat), da li će se sa nje odrati koža, raditi skeletna montaža, totalna montaža (maltene poput živih). Isto tako, prikupljanje raznih uzoraka, fecesa, dlake, krvi, DNK analiza brisova... itd., idu dalje na istraživanje. Jedan od problema je što nemamo mogućnosti da izađemo na teren po životinju i često zavisimo od dobre volje građana, kaže Ovari.


Kada ima slobodnog vremena, Kristijan voli da pobegne u prirodu. Takođe, opuštajuće su mu posete drugim zoološkim vrtovima, susreti sa timariteljima, gde imaju priliku da popričaju, razmene iskustva...Kako kaže, ovaj posao mu je i ljubavnica i hobi. —Nemam mnogo vremena van njega, ovo je nešto kao „lifestyle”, živiš, i ukoliko mu nisi potpuno posvećen, sve ostalo ispašta.


E TO JE POSAO BIOLOGA! Imati ideju, viziju, strpljenja, znati kako se sprovodi i iščekati rezultate, zaključuje Kristijan Ovari, biolog u ZOO vrtu na Paliću.


Zaštita i prava životinja (realna slika)

 

 

 

Postoje raznorazne Institucije, Društva za zaštitu životinja... Neki od pomenutih ponašaju se kao pavijani kada se pare, i mlate guzicom u zemlju i deru se! Većina praktično ništa ni ne radi, isteruju pravdu, a od tog isterivanja pravde životinja može da ugine. Naravno, svaka čast izuzecima ali masa drugih su tu samo da bi dramili, digli neke pare od ove ili one Fondacije...Nakon što uspemo da zbrinemo neke životinje, pokušavamo sistematski da rešimo, odmah se diže kuka i motika od strane tih „Društava”! Pitam, a gde ste bili za one životinje koje je trebalo zbrinuti, gde ste bili dok smo išli na granicu po životinje koje su bile zaplenjene i stoje satima, kada se životinje bičem teraju po cirkusu da igraju – GDE STE ONDA! Izuzetno su aktivni onda kada je problem već rešen, postfestum, da oni vide kako smo mi to kao organi državne vlasti rešili, ogorčen je Ovari.

Ekspert?

Direktor Papiliorame iz Kerzersa, u Švajcarskoj je jednom prilikom izjavio: „Hoćeš da budeš dobar muzičar na klaviru, vrlo je jednostavno... Treba ti samo 10 hiljada sati sviranja na klaviru i bićeš ekspert”! Slično je i u ovom poslu...


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se