nina
25-10-2018
0

Stereotipi izgube svoju moć kada se shvati da je svet mnogo kompleksniji. Svi mi možemo da definišemo ambicije i uspehe za sebe, ali cilj je ići prema svetu u kojem očekivanja nisu definisana stereotipima koji nas ograničavaju i sputavaju, nogo ići prema svojim strastima, talentima i interesima. Sve ovo možemo videti na primeru Zoltana Kiša, koji je svoj život ispunio pravljenjem nesvakidašnjih i neobičnih lampi.

Zoltan Kiš ima četrdeset i jednu godinu, rođen je u Subotici, gde živi i radi. Od malih nogu voleo je struju, a svetlom je, kako kaže, uvek bio očaran. Porodica i prijatelji su mu najveća podrška. Zoltan je počeo da pravi lampe jer je želeo da svom životu da neki novi smisao, želeo je da izađe iz svakidašnjeg stereotipa i da se posveti onome što voli. Naravno, da bi se nešto napravilo, potreban je proces koji traje. U početku je gledao samo sajtove na kojima su umetnici postavljali svoje kreacije, sve dok se u njemu nije nešto prelomilo i nateralo ga da i sam počne nešto da stvara. Početak nije bio lak. Kiš nije imao nikakvo znanje koje mu je bilo potrebno za stvaranje, ali je imao volju i strpljenje da nauči, tako da već dve godine pravi lampe, uglavnom od vodovodnih cevi, u pitanju je industrijski dizajn i u poslednje vreme Zoltan se trudi da prati svetske trendove. Njegove lampe nastaju od odbačenih starih predmeta, kao što su stare bušilice, stare kamere, stari fotoaparati, te im na taj način daje nov život i novu svrhu. Delove nabavlja spontano, a često ode i na otpad. Podršku i pomoć pružio mu je jedan prijatelj, u samoj plastifikaciji, farbanju lampi, koji ima radionicu. Kiš nema svoju radionicu, radi u svojoj garaži u kući, radi sa osnovnim alatom koje svako domaćinstvo ima, nema strugove ni komplikovaniji alat, što njegovo stvaralaštvo čini još posebnijim. Svoje lampe prodaje tako što se oglašava na sajtovima, poput Limunda, Kupinda, u pitanju je internet prodaja. On je ponudio svoje lampe jednoj radnji, da se tamo prodaju, ali su ga odbili jer lampe nisu atestirane, a oni ne smeju da prodaju nešto što nije atestirano. Jedna firma u Nišu koja izdaje ateste, tražila mu je 100 hiljada dinara za jedan model na pet godina, što je za njega bilo preskupo, tako da je naišao na jednu ogromnu barijeru. Zoltan je imao dve izložbe, ljudi su bili oduševljeni, međutim, lampe nisu jeftine, a nisu ni preskupe, kupovna moć ljudi na ovim prostorima je takva kakva jeste, te zbog toga, prodaja lampi ne ide lako.

- Radilo se o Noći muzeja održano u maju ove godine i bilo je za Dan Grada 1. septembra prodajna izložba u Age Mamužića, Dot Concept Bar pružio je podršku kreativnim ljudima, da izlože, ponude i eventuano prodaju svoje kreacije. Za sada, tu nema neke velike zarade, sve što prodam, služi mi da bi eventualno skupio za neki alat da se osamostalim još više – rekao je za naš list, Zoltan Kiš

Sam proces pravljenja lampi veoma je komplikovan i odgovoran zato što se radi o nekom električnom uređaju i mora se paziti da sve bude bezbedno. Svaki umetni je poseban, a inspiracije za sve njih su različite.

- Na ideju dolazim spontano, u svakom predmetu koji vidim, vidim potencijalnu lampu, svetlosni objekat, kada dođem u posed jedne stare kamere od 50, 60 godina starosti, ja već vidim kako da je rastavim i prepravim. Predmeti su mi inspiracija. – kaže Kiš i poručuje da ljudi ne bi trebalo da se boje da izraze svoj talenat, da ne misle o tome šta će ko da kaže, da pokušaju da ostvare svoje snove bez obzira na sve, jer život brzo prođe, a najbitnije je kako ga proživimo.

I zaista, ograničenje, kao što je strah, je često iluzija.

J. Tonković


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se