Slobodan
08-04-2019
0

Salaši nestaju i odumiru, „nema više starog čardaka i đerma ni
debelog `lada od bagrema“, peva Zvonko Bogdan, ali sve to, pa još i mnogo
više, nastavlja da živi u vojvođanskoj ravnici i da pruža utočište putnicima
namernicima ponesenim nostalgijom za „dobrim, starim vremenima“, ili
jednostavno željnim da u jedinstvenom ambijentu, okruženi prirodom,
dožive praznik kolorita, ukusa i zvukova setnih i dragih pesama spojenih u
jedno!
Posle uzimanja u ruke ovog vodiča-knjige čiji naslov „Salaši za
vas“ dovoljno govori, ostaje samo dilema na koje se od 65 odredišta
predstavljenih u njoj (i sa priloženom detaljnom mapom!) prvo uputiti, šta je
privlačnije u tom iznenađujućem šarenilu ponuda, za koje malo nas, u stvari,
i zna da postoji: za neke salaše u okolini smo čuli, na nekima možda i bili,
ali za jedan ovakav uvid nije dovoljno reći da otvara iznenađujuće vidike –
turistički i gastronomski vodič to zaista i čini, na čudesan i neodoljivo
privlačan način.
„Salaši su simbol panonske ravnice. Prethodna tri veka bili su
„samostalni pogoni“ udaljeni od sela i grada, na kojima se živelo, ratarilo,

vrtlarilo, stočarilo i vinogradarilo. Kao značajno obeležje Panonije, salaši
govore o tradiciji, o postanku paora, o kulturi, običajima i navikama. Onin
su mesta gde počinje i gde traje život. Na njima se rađalo, sejalo, žnjelo,
neprestano radilo, borilo za egzistenciju, tugovalo u vreme sušnih leta,
kišnih jeseni i oštrih zima, ali i radovalo bogatoj letini, punim štalama i
oborima i slavilo ono što je ljudski i hrišćanski! Iz daleka, u očima gradskog
stanovništva i turista, salaši izgledaju bajkovito. Salašarska idila zabeležena
je na mnogim slikama velikih majstora, u poeziji, prozi, ali i muzici“
Tako piše u uvodu autor Miroslav Božin, Staparac rodom,
studirao na Ekonomskom fakultetu u Subotici, afirmisao se kao novinar,
publicista, autor radio i televizijskih serijala, marketing menadžer i kreator i
organizator kongresnih događanja, poslovnih i turističkih manifestacija. Ne
treba naglasiti da je Božin vrstan poznavalac turističkih i gastronomskih
prilika u Srbiji, a posebno u Vojvodini, ali valja podsetiti da je prve korake u
novinarstvu načinio u Radio Subotici, 70-ih godina prošlog veka.

Deset razloga za posetu salašima

Na samom početku knjige, više eminentnih autora, među kojima
su prof.dr Branko Ćupurdija, prof.dr Dragan Tešanović, dr Ana Gifing,
Marinko Arsić Ivkov i prof. dr Jasna Jovanov, pišu o fenomenu salaša, od
turističke uloge i zasluga za renesansu dobrih jela, pa do večite inspiracije
slikara, pisaca, poeta i muzičara. Sa ništa manje zanesenosti u dosluhu s
muzama autor, zatim, nabraja deset razloga zbog kojih treba doći na salaš,
pa ih vredi navesti bar prvih pet:
1. Salaši nude idiličan pogled na delić ravnice u prošlim
vremenima. Polja kukuruza i pšenice u okolini, bagremi u okopima, domaće

životinje, ljubaznost domaćina i nezaboravna tradicionalna jela od kojih
može i da se najede- stvaraju doživljaj koji se pamti godinama.
2. Salašarenje je nezaboravni provod u ambijentu bez stresa, za
bogatom trpezom, uz dobra vina, a po želji i tamburaše...! A kada se čovek
od svega „umori“ – na većini salaša ima gde i da prilegne!
3. Nudi se provod za vikend ili kraći odmor. Salašarska idila
vodi goste u romantiku proteklih vremena, a mnoge i na put povratka u
detinjstvo.
4. Sa salaša se nikada ne žuri kući. Salašari su polaskani
prisustvom gostiju i žele da budu što bolji domaćini. A i oni, uz goste, mogu
da predahnu od napornog salašarskog posla.
5. Salašarski ručak traje bar tri sata. Ponuda je raznovrsna.
Šunka, kulen, čvarci, salašarska ili svečarska supa, meso sa supe, paprikaš,
pečenje, krofne, gibanice, štrudle...
Dalje slede napomene šta se pije od rakije, domaćih vina i
sokova, kako se leti mogu izuti cipele i hodati po prašini, pa do poslednje
stavke kako mogu da se kupe i ponesu kući sveži pilići, jaja, čvarci,
kobasice, kuleni, šunke, pekmezi, voće i povrće. Uz zaključak: „Domaćini
će vam obično zapakovati još ponešto – za srećan put!“

Po čemu se poznaju salaši

Osim što može da se obavesti o lokaciji, karakteristikama i
detaljno o ponudi svakog od 65 salaša, čitalac u knjizi dobija priliku i da
sazna o najvažnijim pojmovima koji ih čine, a zatim, da mu bude
rastumačeno sto reči koje su u prošlosti svim salašarima bile bliske i
poznate, dok su danas možda zaboravljene. Ajgir, ambar, amper, babica,

banak, brnjica, colštok, čatlov, dikica, evedra, fićok, glokna, jajcurica,
kajasi, kalamčov, korlat, kotlanka, krpiguz, levča, lotre, obramica, pleva,
pulin, saćura, šapurike, šarage, štranjga, švigar, tralje, vaške, vrušt, žeža i
žvale – samo su neke od njih.
A kada se dođe do jela onda je „odjedared astal šaren“ – opisani
su i svečarski ručak, i nedeljni ručak, i svinjokoljski meni, pa onda žetveni
ručak, slatkiši iz starih kuvara i posebno salašarska pića – dudovača,
kajsijevača, kruškovača i redom, a zatim vina s peska – šta je kevedinka, šta
kadarka, a šta portogizer i muškat otonel. Za trezvenjake i najmlađe izbor je
sokova od zove, višnje, drenjine, jabuke, kruške i drugog voća.
Pravi praznik za čula ukusa počinje kada se stigne do poglavlja
„Jela naša sa salaša“ – e tu je recepata, tako detaljnih da i onaj ko nikada u
životu nije kuvao dobije želju da se okuša u gastronomiji, da skuva pravu
morčiju supu, čorbu od bundeve, svinjokoljsku kiselu čorbu, ili načini
rin(d)flajš, jareći paprikaš, juneći perkelt, paprikaš od divljači, boršoš tokanj,
pačije grudi sa sosom od borovnice, punjenu pečenu patku...i da ne ređamo
dalje, uz svako od ovih jela stoji napomena koje se i kakvo vino pije!
Ništa drugo, na kraju, nego uzeti turistički i gastronomski vodič
„Salaši za vas“ u ruke i krenuti u avanturu otkrivanja jednog sveta koji nam
je tu, na dohvat ruke, a tako ga malo poznajemo.

M.Radojčin


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se