Slobodan
23-11-2018
0

Da li se borba za sprečavanje nastajanja i širenja tih “divljih deponija” vodi na pravi način – raznim ekološkim akcijama i povremenim čišćenjima – pitanje je o kojem se može diskutovati, ali da se poštuje zakonska regulativa i kažnjavaju nesavesni građani i prevoznici, ovakvih ružnih slika kao što je ova u blizini buduće zaobilaznice “ipsilon kraka” kod Somborskog puta, sigurno ne bi bilo! Jer, svako smeće ima svoj identitet i moguće je otkriti vlasnika, čak i kada se ne uhvati na licu mesta.

Ali, odgovor na pitanje kako nastaju “divlje deponije” najverovatnije u sebi sadrži i moguće rešenje ovog problema. Jer, postoji, da podsetimo, Gradska deponija smeća, gde je moguće da se odloži otpad koji završava tamo gde zagađuje prirodu i gde mu nije mesto – najviše u okolini naselja i vangradskih mesnih zajednica.

 

Najčešće opravdanje onih koji iznose na “divlje deponije” je to da se na Gradskoj deponiji – plaća, pa da bi to izbegli, voze kilometrima i kilometrima dalje, možda i smeće u auto-prikolici u koju ne stane više od pola tone, a ne znaju da je ulaz na telo deponije sa auto-prikolicom do 500 kilograma – besplatan! Takođe se ništa ne plaća ni ako je u pitanju čista zemlja iz iskopa, bez obzira na količine.

 

Što se tiče prevoznika, da bi izračunali koliko će na deponiji platiti istovar šuta – zemlju iz iskopa sa primesama šuta – treba da pomnože kilograme sa 11 para sa PDV-om, pa da dođu do zaključka da li im se isplati da troše gorivo do neke nedođije i lome vozilo na kojekakvim puteljcima da bi joj pristupili?

 

Naknada za deponovanje smeća za fizička i pravna lica koju ima Javno komunalno preduzeće “Čistoća i zelenilo” ima i stavku “otpad koji nije opasan”, čija je cena odlaganja po kilogramu 4,51 dinar sa PDV-om.

 

To je što se tiče cenovnika a sve zajedno za razmišljanje je da li se isplati, kako novčano tako i u pogledu narušavanja životne sredine, odnositi otpad na nelegalne deponije?             

 

M.R


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se