Slobodan
02-09-2018
0

Prema rečima autora, knjiga se pojavila u atmosferi razvijanja medijske borbe za očuvanje filozofije u srednjim stručnim školama.

 

- Protiv sam mišljenja da je filozofija u srednjim stručnim školama nepotrebno dodatno opterećenje učenika. Naprotiv, smatram da je filozofija, ne samo u gimnazijama, već i u srednjim stručnim školama, izuzetno važan premet. U srednjoj školi se stiču parcijalna znanja, što je normalno i neizbežno, ali ta znanja se moraju objediniti, sintetisati u jednu celinu jer i čovek je celovito biće – mikrokosmos. Partikularizacijom znanja vrši se partikularizacija čoveka, a takav čovek se pretvara u robota, koji polako, ali sigurno gubi ljudsko lice. Samo celovit čovk ne gubi ljudsko lice, a čuva ga pomoću filozofije.- rekao je Dragan Krstić

 

 

 

Profesori filozofije na svojim časovima pomažu svojim učenicima da objedine stečena znanja iz drugih predmeta u celinu. Kako to izgleda na konkretnom primeru?

Rečeno pedagoško-metodičkim jezikom, profesori filozofije su jedini profesori koji prilikom realizacije svojih nastavnih jedinica uspostavljaju korelacija sa gotovo svim predmetima. Na primer, razgovarajući sa svojim učenicima o Dekartovom rešenju metafizičkog problema – problema supstancije, na samom početku časa profesor podseća učenike da je Dekart prvi objasnio plimu i oseku, prvi došao do otkrića da oba pola imaju isti značaj u rođenju nove jedinke, da je preteča Kant-Laplasove hipoteze i Pavlovog eksperimenta, da je formulisao zakon o prelamanju svetla i princip inercije. Takođe ih podseća da je Dekart u dvadeset trećoj godini postavio temelje nove matematičke discipline - analitičke geometrije. A pošto proveri da li učenici znaju šta je plima, a šta oseka, da li znaju da objasne Pavlov eksperiment, da objasne zakon o prelamu svetla, princip inercije, onda ih obaveštava da je Dekart celinu znanja, nauku u celini, tj. filozofiju slikovito predstavio kao drvo. Koren je metafizika, stablo je fizika, a grane su sve ostale nauke. Tek tada učenicima postaje jasno zašto je filozofija kod Dekarta, a ne samo kod Dekarta, već kod svih filozofa počevši od Platona i Aristotela, preko Dekarta, Spinoze, Lajbnica, pa sve završno sa Hegelom, nauka nad naukama, najviša nauka, tj. majka svih nauka.

 

Koliko je tačno shvatanje da su filozofska znanja u srednim školama nefunkcionalna?

To nije tačno. Filozofska znanja su funkcionalna, ali ne samo u smislu da učenicima pomažu u traganju za smislom života i individualnom srećom, već i prilikom rešavanja nekih svakodnevnih školskih problema. Na primer, ako učenik čita neku školsku lektiru, neki roman, recimo Anu Karenjinu Lava Tolstoja, i ako poznaje Huserlovu filozofiju, njegovu metodu fenomenološke redukcije, on može da je primeni s ciljem da doživi pravi estetski utisak. Fenomenološkom redukcijom se dolazi do čiste svesti koja je u stanju da tačno opiše fenomene i u njima otkrije čiste suštine. Dakle, cilj fenomenološke redukcije je eidos-suština. Fenomenološku redukciju treba primeniti na sledeći način. Da bismo došli do suštine, u ovom slučaju, estetske vrednosti romana Ana Karenjina, tj. da bismo doživeli pravi estetski utisak čitajući pomenuto delo, moramo da pristupimo ovom delu čiste duše. Fenomenološkim jezikom rečeno, moramo da stavimo u zagrade ono što smo pročitali o pomenutom delu u nekom priručniku ili udžbeniku, zatim mišljenje naših prijatelja koji su čitali Anu Karenjinu, niz predrasuda o piscu knjige, o njegovim, recimo, filozofskim stavovima itd, zatim to što nam se, recimo, njegov Rat i mir nije dopao, i naravno, moramo da zaboravimo sve naše brige. Sve je to potrebno da bi ovo delo progovorilo čistom svojom suštinom.

 

Dakle, ne treba proterati filozofiju iz srednjoškolskog obrazovanja, nego promeniti način realizacije nastavnih jedinica. Kako?

Danas filozofija nije nauka nad naukama, ali nije ni samo filozofija matematike, ni samo matematička logika, ni samo logička analiza naučnog jezika, ni samo pogled na svet koji ima značaja za egzistenciju shvaćenu u Kjerkegorovom značenju da je egzistencija individualno, neponovljivo, subjektivno biće.  Nijedna filozofija nije zastarela, jer filozofija ne zastareva, kao ni umetnost, bez obzira u kom je vremenu nastala. U svakoj filozofiji ima nešto živo, savremeno, prihvatljivo. Upravo je to jedan od zadataka profesora filozofije u srednjim školama - da u starim filozofijama, na prvi pogled anahronim, pronađe ono što je živo, savremeno i da u savremenim teorijama prepozna pojmove starih filozofa. Na primer, razgovarajući o Platonovoj filozofiji možemo povezati džez muziku i Platonovo učenje o Demijurgu, a u Platonovom shvatanju lepog po sebi možemo prepoznati estetiku apstraktne umetnosti. Takođe, u Busonijevom pojmu pramuzike možemo prepoznati Platonovu večitu ideju muzike. Na pr.

Profesor: Početkom 20. veka Ferruccio Busoni, istaknuti pijanista i kompozitor, koji je poznat i kao teoretičar (napisao je više eseja o muzici, a naročito je poznat po spisu Nacrt za jednu novu estetiku muzike) tvrdio je da je jedna muzička forma utoliko bolja ukoliko je muzički čistija. Jedna tonska celina je samo utoliko muzička ukoliko je adekvatnija i bliža pojmu muzike. Šta prepoznajete u ovom razmišljanju?

Učenik: Platonov uslov participacije u ideji muzike.

Profesor: Pojam pramuzika je centralni pojam Busonijeve estetike. Da li možete da pronađete termin u duhu Platonove filozofije za pomenuti Busonijev pojam?

Učenik: Večita ideja muzike

 

Mislim da sam izneo dovoljno argumenata koji idu u prilog teze da ne treba izbaciti filozofiju iz srednjoškolskog obrazovanja, jer to bi, slikovito rečeno, značilo ukinuti mladim ljudima lek protiv duhovne avitaminoze, nego treba na nov i zanimljiv način realizovati filozofska učenja predviđena nastavnim planom i programom, uspostavljajući maksimalnu korelaciju sa gotovo svim predmetima, o čemu govorim u svojoj knjizi). Na taj način se filozofija, kao školski predmet, pretvara u jedan od najzanimljivijih i najkorisnijih predmeta u srednjoškolskom obrazovanju.

Kako pridobiti učenike da zavole predmet filozofije?

Ako se filozofija predaje na opisan način, onda nije nepotrebno opterećenje učenika. Drugačije rečeno, učenike treba pridobiti za filozofiju, a to ćemo učiniti ako smo kreativni pedagoški komunikatori, ukoliko ih tretiramo kao ličnosti, afirmišući JA-TI odnos, kako bi rekao jevrejski filozof Martin Buber. Ako se filozofija uči sa ljubavlju i razumevanjem, onda se to znanje teško zaboravlja i u životu se primenjuje.

 

L. Marjanov


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se