Slobodan
25-02-2019
0

O povećanju budžeta i namenskom trošenju sredstava, razgovarali smo sa Ilijom Đukanovićem, članom
Gradskog veća zaduženim za oblast socijalne zaštite i zdravstva.
Gospodine Đukanoviću, usvajanjem novog budžeta, oblast za koju ste vi zaduženi, dobila je više
sredstava. Kako planirate da ih preraspodelite i ko sve ima prava na korišćenje tih sredstava?
Kada govorimo o sredstvima namenjenim socijalnoj zaštiti mi konkretno pričamo o novčanim davanjima
za naše najugroženije sugrađane, kako bi im pružili ono što je najpotrebnije. Tu moram istaći da to ne
gledamo kao trošak već kao potrebu da pomognemo našim najugroženijim sugrađanima.
Što se tiče ustanova koja će dobiti deo sredstava iz budžeta, krenućemo sa Centrom za socijalni rad. U
odnosu na 2018. godinu, Centar sa sedištem u Šantićevoj ulici dobio je 9,2 odsto više sredstava i tu pre
svega mislimo na jednokratne pomoći, izuzetne interventne pomoći, kao i pomoći za nabavku ogreva.
Ukupan iznos je 11,6 miliona dinara što je za nepunih milion dinara više u odnosu na prethodnu godinu.
Kada već govorim o Centru za socijalni rad, napomenuću i njihovu uslugu ličnog pratioca, njih 60, za koje
smo 2018. povećali naknadu na 10.000 dinara i za koje iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava.
Kada već govorim o ustanovama, naravno da treba spomenuti i Gerontološki centar kao i Dom za decu
ometenu u razvoju „Kolevka“. Prethodne godine napravljen je veliki iskorak u budžetu kada smo
Gerontološkom centru obezbedili 44 miliona dinara a ove godine smo to dodatno povećali na 48,3
miliona dinara za usluge otvorene zaštite, pomoć u kući, nega u kući kao i radu gerontoloških klubova,
čiji broj svakako planiramo ove godine da uvećamo, širenjem na prigradske mesne zajednice.
Vratiću se na „Kolevku“ gde su sredstva opredeljena za dnevni boravak za decu, dnevni boravak za
odrasle i prihvatnu stanicu za decu. Ovde smo za 2019. godinu opredelili 22,6 miliona dinara što je rast
od 13,25 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Napomenuo bih da su obe naše ustanove dostigle i jedan visok standard što se tiče smeštaja stanara i
korisnika. U sistemu odnosno mreži socijalne zaštite, izdvajaju se i po timu ljudi koji rade sa korisnicima i
stanarima i to prema svim parametrima i ocenama čine zaista kvalitetno, što je za svaku pohvalu. To je
prepoznato i od Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu zaštitu koji je prethodne godine odobrio značajna
sredstva za ove ustanove sa kojima su razvijane usluge i poboljšan kvalitet života stanara i korisnika.

Pored pomenutih ustanova socijalne zaštite, ko sve može ove godine da računa na sredstva iz budžeta,
za koje programe i projekte?
Tu pre svega moram napomenuti programe koje realizujemo u saradnji sa Crvenim krstom Subotica. Pre
svega mislim na uslugu Narodne kuhinje za koju smo 2018. godine izdvojili 31,2 miliona dinara, a toliko
smo izdvojili i u ovoj godini, i ovu uslugu će koristiti 1200 korisnika tokom godine.
Preko Centra za socijalni rad, Crvenog krsta i Karitasa realizujemo i prihvatilište u zimskom periodu za
naše najugroženije sugrađane za šta izdvajamo 407 hiljada dinara. Odluku o otvaranju i zatvaranju
privremenog prihvatilišta tokom hladnih dana donosi Centar za socijalni rad, a ono što je bitno da
istaknemo jeste da i kada se prihvatilište tokom zime zatvori, nijedan korisnik ne bude ugrožen tom
odlukom.
U toku februara očekujemo da Grad raspiše konkurs za udruženja i organizacije iz oblasti društveno-
humanitarnog rada, za šta će se izdvojiti 8 miliona dinara, što je 1,3 miliona dinara više u odnosu na
2018. godinu. Želim da istaknem da ovde imamo preko 30 odsto udruženja čiji su članovi osobe sa
invaliditetom i oni redovno dobijaju novac za svoje projekte. Grad ima odličnu saradnju sa mrežom
udruženja osoba sa invaliditetom i u njima imamo sjajnog partnera u zajedničkom nastojanju da
unapredimo usluge osobama sa invaliditetom.
Koliko je budžetom planirano da se pomogne pronatalitetnim merama, i ko još sve može da računa na
sredstva?
Vidite, mi smo ove godine planirali da stavimo akcenat na lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima i
svakako da poboljšamo pronatalitetne mere. Što se tiče lokalnog tima, tu pre svega mislim na stavljanje
akcenta na edukaciju i prevenciju. Lokalni tim je formiran prethodne godine u avgustu i čine ga
institucije, ustanove i civilni sektor našeg grada, aktivnosti su počeli u školama a edukaciju drže
eminentni profesori sa državnih fakulteta.
Kada već spominjemo pronatalitene mere tu moram istaći da u okviru programa podrške rađanja i
roditeljstvu Grad je za ovu godinu za ove namene opredelio 30 miliona dinara. Za roditeljski dodatak i
rođenje prvog deteta nominalan iznos je 10.000 dinara, a jednokratna novčana pomoć trudnicama iznosi
15.000 dinara. Prethodne godine rešili smo 619 roditeljskih zahteva za rođenje prvog deteta i ove godine
očekujemo veći broj rođene dece, za šta možemo izdvojiti dodatna sredstva rebalansom budžeta. Kada
govorimo o jednokratnoj pomoći trudnicama prethodne godine imali smo 1159 rešenih zahteva. Dodao
bih još da u okviru programa podrške rađanja i roditeljstvu, izdvojili smo preko milion dinara za naknadu
troškova parovima za vantelesnu oplodnju.
Neizbežna tema je i Fondacija za pomoć lečenju dece i omladine, na šta je Grad i ove godine obratio
pažnju i za tu namenu izdvojeno je oko 2 miliona dinara, s tim što taj iznos nije konačan, ukoliko bude
dosta zahteva, rebalanskom budžeta se može izdvojiti dodatna sredstva.
Za kraj naglasio bih da imamo dobru saradnju sa organizacijom civilnog društva Atina iz Beograda,
Fondacijom Ana i Vlade Divac, kao i sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom na projektima i

programima vezanim za trgovinu ljudima, problema migracija, Romske zajednice kao i interno raseljenih
lica.


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se