Slobodan
01-04-2019
0

Za Aleksandra Raškovića, izuzetnog i talentovanog subotičkog učenika osmog razreda škole „10. Oktobar”,  2019. godina je u znaku nagrada. Jedini je osnovac, dobitnik velike „Svetosavske nagrade”, koja se dodeljuje pojedincima i institucijama za izuzetne rezultate, a 27. januara u Vladi Republike Srbije, tu prestižnu diplomu mu je uručio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Ubrzo posle te velike vesti za Aleksandra i Suboticu, mladog genijalnog učenika iznenadila je još jedna nagrada i priznanje pojedincima i institucijama.Vladimir Matić, guverner  Rotary Distrikta 2483 Srbije i Crne Gore, na predlog Ministarstva prosvete, uručio je Aleksandru 2. marta u Beogradu, u hotelu „Metropol Palace”, nagradu za „izraženu svestranost i posvećenost istraživanju i učenju” i vredan poklon, muški sat „Casio”.

Nije ga zaobišla ni nagrada Grada Subotice, koju je dobio pre dva dana, 13 marta, u Velikoj većnici Gradske kuće, kao jedan od najboljih matematičara.

Toliko povoda za razgovor može pružiti samo genijalno talentovan učenik, željan znanja, a sa samo četrnaest godina potpuno svestan sebe, svojih želja i ciljeva. Aleksandrovi odgovori na svako pitanje su jednostavni, baš kao  kod svih nadarenih i pametnih mladih osoba.

„Svetosavsku nagradu sam dobio za izuzetnu svestranost i posvećenost učenju i radu u školi i na takmičenjima. Od ukupno 27 nagrađenih tim velikim priznanjem, ja sam jedini osnovac u Srbiji, koji je dobio tako značajno priznanje. Iz Subotice je inače nagrađena i Hemijska škola”, kaže nam kratko Aleksandar.

Dodaje, da nije ni u snu sanjao najveće priznanje u oblasti prosvete.

„Bio sam presrećan kada mi je ministar uručio nagradu, nisam mogao da verujem da sam ja osvojio takvu diplomu”, ozarenih očiju prenosi Aleksandar atmosferu sa dodele, kada su reflektori sa svih strana bili upereni ka njemu, a novinari želeli da čuju sve o njegovim talentima.

Do sada je bio prvi na mnogim takmičenja, ali „Svetosavska nagrada” je ipak priznanje koje mu je delovala nedostižno, jer su u konkurenciji za tu veliku nagradu veoma uspešni pojedinci, ustanove iz prosvete, osnovne i srednje škole.

Jedini osnovac u Srbiji, najmlađi dobitnik „Svetosavske nagrade” ne krije oduševljenje atmosferom, prilikom dodele.

„Veoma svečano je bilo na dodeli priznanja u Vladi Republike Srbije. Ministar prosvete Mladen Šarčević mi je dodelio diplomu. Imao sam i veliku tremu, zato što je veliki broj kamera bio usmeren ka meni, ali uspeo sam da kažem nešto o svom  zalaganju da što više naučim i postignem prva mesta na republičkim takmičenjima iz fizike, tehničko-informatičkog obrazovanja, pa i treće mesto iz biologije, pohvalnicu iz hemije na republičkom, kao i prve i druge nagrade na opštinskim i drugim takmičenjima”, nabraja nam Aleksandar neke svoje rezultate i ističe, da ga je njegova škola predložila za „Svetosavsku nagradu”.

„Naša direktorica Melinda Kiš Đurić ispred škole „10. Oktobar”, predložila je mene za nagradu. Bez pomoći škole i podrške drugara iz razreda u takmičenjima, možda i ne bih postigao taj uspeh. Naš razred je među najuspešnijima u istoriji naše škole, dosta učenika ide na takmičenja i postiže dobre rezultate”, kaže dečak koji je osvojio i srca prosvetara svojim vrednim radom i ljubavlju za nauku.

Dodaje, da iza nagrada đacima stoje i dobri nastavnici, koji ih motivišu na znanje.

„Oduvek me je sve zanimalo, još  od vrtića želeo sam da naučim dosta o zvezdama, astronomiji, a u školi me je zanimala matematika, fizika, hemija, biologija pa i ostali predmeti. Zapitkivao sam i roditelje, nastavnike dodatne nastave, od kojih sam dobijao mnogo znanja. Voleo sam i sve one sekcije iz prirodnih predmeta, van škole, pa i nemačkog i engleskog. To je i jedan vid pripreme za takmičenje”, pojašnjava nam Aleksandar.

On ima svoj stav o svakodnevnom korišćenju interneta.

„Moja generacija se odlično snalazi na internetu, samo različito trošimo vreme na korisne informacije”, odgovara na našu znatiželju oko interneta i dodaje zanimljiv podatak, da jedino nije bio na takmičenju iz informatike, iako tu oblast najviše voli i veruje da će to biti osnov njegove profesije.

„Ljubav prema informatici, računarima i informacijama i tehnologijama imao sam još kao dete, a volim i druge prirodne nauke. Planiram da upišem Gimnaziju „Svetozar Marković” i IT smer, koji se primarno bavi informacionim tehnologijama. Time želim i da se bavim u budućnosti. Kao IT stručnjak, voleo bih da se bavim programiranjem u nekoj kompaniji, a i statistika pokazuje da desetine hiljada IT stručnjaka nedostaje u Srbiji. Smatram da je to moja šansa i u Srbiji i u inostranstvu, a imam i vizije o takvom radu u nekoj od najvećih svetskih kompanija”, govori nam Aleksandar o svojim željama za budućnost.

Očekuje da će u Gimnaziji uspeti da radi sa još većim entuzijazmom, iako će biti dosta odricanja od druženja, video igara koje voli kao hobi i zabavu. Uči dva strana jezika, engleski i nemački i nada se da će sredinom marta već steći sertifikat iz nemačkog.

Na pitanje da li misli da je genetski nasledio svoj kapacitet i mnoge talente, Aleksandar kaže, da je imao mnogo podrške i pomoći od nastavnika i porodice.

„Moji roditelji su zdravstveni radnici, Vesna i Zoran Rašković, a njihova podrška je izuzetna u svakom smislu, intelektualnom, psihološkom i emotivnom. Doživljavam svoju porodicu kao harmoničnu i prihvatam savete, jer me usmeravaju ka onome što volim da radim. Takmičenja su sve teža, ali to mi je već i rutina, jer što više učim, želim još više da znam. Volim da učim, to je moj motiv i verovatno sam zato postigao dosadašnje uspehe u takmičenjima”, zaključuje naš izuzetan sagovornik.

Sve može da se nađe danas na internetu, pa zato želi da radi kao IT stručnjak.

„ Za mene je to profesija budućnosti. „Svetosavska nagrada” objedinjuje sve moje uspehe i zato mi je velika. U školi su mi čestitali, zanimalo ih je kako je bilo prilikom dodele, šta su me pitali novinari. Rekao sam, da sam imao veliku tremu. Kada je škola obaveštena da sam dobio tu nagradu, poklonili su mi knjigu o Nikoli Tesli. Svidela mi se knjiga, saznao sad da je naučnik radio na do tada nedovoljno istraženom, velikom polju nauke elektriciteta. Bez tih njegovih istraživanja, ne bi ni bilo modernih tehnologija. Škola je želela da mi ta knjiga bude dodatni motiv, tako sam shvatio poklon škole, a i svoju „Svetosavsku nagradu” i ostale nagrade, koje su mi ukazale da je moj rad vidljiv”, kaže nam uz osmeh Aleksandar Rašković, navodeći da to može da bude motiv i poruka svim mladima.

Nada K.Harminc


Komentari

Napravi Nalog



Prijavi se