Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 23.09.2017. Subota
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    U organizaciji „Lyxeum Iuris“-a na Otvorenom univerzitetu održana:
    Tribina o Sporazumu o priznanju krivičnog dela
    09.05.2017.

    „Lyxeum Iuris“ organizovao je u Otvorenom univerzitetu tribinu na temu „Sporazum o priznanju krivičnog dela“, a učesnici - predavači bili su dr Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu, Branislav Rankov, tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru, i Olga Tešović, sudija Osnovnog suda u Požegi, koja je bila i moderator.

    5323_1.jpg

    Dr Aleksandar Trešnjev je na početku izlaganja predstavio zakonski tekst ovog sporazuma, a zatim je govorio o dilemama koje su vezane za njegovu primenu.

    - Prva dilema koja se nameće jeste šta ćemo uraditi u situaciji ukoliko sporazum koji zaključi tužilac i okrivljeni sadrži još neke elemente osim obaveznih i fakultativnih elemenata. Pitanje je složeno i odgovor se ne može dati jednostavno. Moramo razlikovati dve situacije, jedna je da li sporazum sadrži elemente kojima stranke mogu raspolagati, ili sadrži elemente kojima stranke ne mogu raspolagati. Recimo, da li sporazum sadrži elemente u kojima se stranke usaglašavaju da se ukine pritvor. U tom slučaju radi se o elementima o kojima stranke ne mogu raspolagati, jer tužilac i branilac okrivljenog ne odlučuju da li će pritvor biti ukinut ili ne, već je na sudu inicijativa. Takav sporazum ne bi bio prihvaćen jer sadrži više elemenata od onih koje može da sadrži, a i ti elemnti nisu oni kojima stranke mogu da raspolažu – pojasnio je dr Trešnjev.

    On je rekao da ako sporazum sadrži elemnte kojima stranke mogu da raspolažu, recimo, zajedničke predloge stranaka, takav sporazum bi trebalo prihvatiti i pored toga što sadrži neke od elemenata koje zakonodavac izričito ne predviđa kao obavezne ili fakultativne elemnte sporazuma.

    - Ono što se u praksi prvo izdiferenciralo jeste izjava tužioca, odnosno, da li tužilac može pregovarati i uneti u sporazum izjavu vezanu za uslovni otpust kada budu ispunjeni uslovi za to. Ovde isto imamo situaciju kada treba videti da li se radi o nečemu o čemu stranke mogu da raspolažu ili ne. Ako tužilac kaže da će se saglasiti sa uslovnim otpustom kada okrivljeni izdrži dve trećine kazne zatovra i podnese predlog za uslovni otpust, mislim da sud ne treba da prihvati ovakav element sporazuma zato što se tužilac u ovoj situacija saglašava sa nekom budućom neizvesnom okolnošću što nije u opisu tužilaštva i usaglasnosti sa nečim čime tužilac može da raspolaže – rekao je dr Aleksandar

    Trešnjev. Sudija Trešnjev je i dodao da ako tužilac kaže da će se usaglasiti sa predlogom za uslovni otpust pod uslovom da se okrivljeni dobro vlada i da su ispunjeni svi drugi elementi koji su od značaja za uslovni otpust, takav element bi mogao da se nađe u sporazumu.

    - Javlja se i dilema o priznanju okrivljenog i kako njegovo priznanje treba da izgleda. Zakonodavac kaže da priznanje treba da bude potpuno, ali ne može da se poziva na nužnu odbranu. Recimo, kaže tačno je da sam ubio čoveka, ali sam to uradio zato što je napao moje dete. To nije potpuno priznanje. Ono mora biti bezuslovno i mora biti potpuno – objasnio je dr Trešnjev i dodao da okrivljeni ima pravo i da povuče svoje priznanje. Tužilac Branislav Rankov kaže da se primenom sporazuma o priznanju krivičnog dela ostvaruju ogromne uštede u troškovima krivičnog postupka i u kratkom vremenskom periodu se završavaju predmeti.

    - Procenjujem da se primenjuje u oko 15 odsto presuda, što je prosek i na nivou Srbije. Sporazum je moguće zaključiti za sva krivična dela, od najlakših do ubistava, ali se uvek vodi računa o kaznenoj politici, o oštećenima i njihovim pravima. Češće od tužilaštva, inicijativu za zaključenje ovog sporazuma daju branioci, a zatim kreću pregovori da bi se izrekla adekvatna sankcija – kaže Branislav Rankov.

    Rankov kaže da je svaki sporazum taktika i dao je primer kada je bio tužilac u Subotici da je u slučajevima krijumčarenja ljudi prilikom zaključivanja sporazuma, kada ima od sedam do deset izvršilaca, pravljena taktika šta će biti dobijeno sporazumom, a šta neće.

    - Najbolja varijanta je kada imamo zapisnik, da je okrivljeni saslušan i kada obelodani ulogu ostalih izvršilaca jer tada možemo praviti kvalitetnu taktiku da li ima svrhe zaključivati sporazum ili ne. Bilo je slučajeva da su prihvatili sporazume i to je napravilo silne probleme u predmetima, jer to su oni sporazumi kada on priznaje ali nemamo zapisnik o njegovom priznanju dat pred tužilaštvom ili policijom – kazao je Branislav Rankov.

    N.H.K.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja