Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 23.08.2017. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Ljudi
    Razgovor sa dr Anom Grifin, specijalistom Anti age medicine
    Zdrava ishrana za pravilan razvoj deteta
    09.05.2017.

    Brz rast i razvoj karakteristike su perioda ranog detinjstva svakog mališana. S obzirom na to da je imunološki sistem malog deteta slabo razvijen zbog čega je njegov organizam veoma osetljiv, od izuzetne važnosti za najmlađu populaciju je pravilna i izbalansirana ishrana.

    5320_1.jpg

    Prema istraživanju Nacionalnog instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ čak 20 odsto dece mlađe od pet godina, što znači svako peto, u Srbiji je gojazno. Takođe, utvrđeno je da je još dva odsto petogodišnjaka pothranjeno, da šest odsto njih zaostaje u rastu, a tri odsto ima nedovoljnu težinu za svoju visinu. Ukupno, više od 30 odsto, ili skoro svako treće dete mlađe od pet godina ima problem sa kilažom.

    5320_2.jpg
     dr Ana Grifin

    Ovako veliki procenat gojazne dece mlađeg uzrasta direktna je posledica loših navika u ishrani i nedostatka fizičke aktivnosti.

    - Praksa je pokazala da se deca danas ekstremno loše hrane. To je možda i posledica čitavog našeg sistema obrazovanja ili poslovnog sistema gde roditelji ne mogu dovoljno da se posvete deci pa je jednostavnija varijanta da se deci da novac za užinu. Deca će tada da kupuju razne grickalice a sve ono što se kupuje u tetrapaku i kesicama je definitivno nezdravo za njih. Ono što može da se primeti je da je nestao običaj da se u prvim satima nakon ustajanja, deci pripremi neki doručak kod kuće. Bez obzira na zaposlenje, to može svaki roditelj da učini za svoje dete. Trebalo bi detetu usaditi takvu naviku. Ukoliko ima dobar obrok jutarnji, dalje u toku dana dete će smanjiti uzimanje grickalica koje mogu biti štetne po zdravlje. - rekla je dr Ana Grifin

    Kakve su posledice nepravilne ishrane kod dece?

    - Praksa je takođe pokazala da imamo sve više gojazne dece, zatim dece sa povišenim pritiskom i decu dijabetičare. Želim da istaknem primer deteta koji je bio kod mene na pregledu. Radi se o devojčici koja ima 9 godina i 132 kilograma. Ona nema genetski poremećaj ali navike koje je stekla u ishrani su apsolutno katastrofalne. Kada smo regulisali njenu ishranu i edukovali roditelje, devojčica se preporodila i razvila u pravom smeru. Pre neki dan je bila na kontroli, odlično izgleda i što je važnije, ona je zdrava. Takođe imam primer dva dečaka iz istog odeljenja koji su dobili dijabetes tip 1 u roku od dve nedelje. Dakle, stvaraju se bolesti koje su nekada bile retkost i to je danas veliki problem. Brojne su posledice vezane za lošu ishranu. Postoje i neki epigenetski problemi što znači da može da postoji problem koji se javlja kao posledica nekog virusnog oboljenja. Ali ono što je primarno je loša ishrana i izbor loših namirnica. Možemo da smatramo da je neka namirnica zdrava a da ne posumnjamo da ta namirnica može da napravi problem ukoliko je osoba netolerantna na nju. Tako da dete može razvijati neku vrstu bolesti koja će se tek kasnije ispoljiti. Na primer problem sa crevnim traktom što se često dešava. Danas je sasvim normalna pojava da deca imaju zatvor i to je stanje koje bi trebalo regulisati. Sa druge strane, današnja deca će radije da sede i da igraju igrice nego da se bave nekom fizičkom aktivnošću i da budu aktivna.

    Koja je uloga roditelja u ishrani dece?

    Roditelji prvo moraju da promene svoj stav u vezi sa ishranom. Kao što sam već napomenula, mnogim roditeljima je lakše da deci daju novac i da ga prepuste tuđoj brizi nego da prave deci obroke i da im spremaju za školu. Ali, ukoliko promene tu svoju naviku mogu da pomognu deci i da im stvore jednu pozitivnu naviku koju će i kasnije primenjivati u životu. Bitno je i da se edukuju, da znaju da sve što se reklamira i stoji na bilbordima ne mora da bude i zdravo. Veliki je pritisak industrije na sve nas pa je jedino rešenje da se edukujemo i da znamo šta je to dobro za nas a šta ne.

    Postoje opšta pravila koja se primenjuju u ishrani kada je dete u pitanju. Prvo i osnovno pravilo je da dete mora ujutro da doručkuje. Zatim bi trebalo da ima stabilno vreme dnevnog i večernjeg obroka. Starija deca ne moraju da imaju prepodnevnu užinu. Ako dobro spremimo detetu doručak tada možemo da izbegnemo grickalice u toku dana. Umesto da jede loše grickalice, dete bi trebalo da pojede jabuku preko koje će njegov organizam dobiti mnogo veću korist. Ono što roditelji ne znaju je da se voda pije, a da se voće jede. Trebalo bi izbegavati napitke, pa čak i ceđene, koje mogu da naude zdravlju. Danas je trend da se sve pije.

    Kako bi trebalo da izgleda idealan obrok za dete?

    - Doručak bi trebalo da bude npr. jedno kuvano jaje i uz to sendvič od integralnog hleba. Može šunkica i puter da se stavi na sendvič a idealan napitak bi bio čaj bez šećera. Ručak bi trebalo da bude supa i neki obrok koji u sebi sadrži kombinaciju mesa ili ribe sa povrćem. Upotrebu hleba bi za ručak trebalo izbegavati. Ugljeni hidrati u obliku testa bi mogli da se kombinuju sa nekim sosem. Decu bi trebalo navikavati na različite ukuse. Što se tiče užine, najbolje je detetu dati jednu vrstu voća a količina zavisi od uzrasta deteta. Za dete školskog uzrasta je dovoljna jedna banana ili jedna jabuka. Deca imaju povećane energetske potrebe tako da nije loše u večenjim satima ponoviti dnevni obrok, samo da nije testenina u pitanju. Malo parče mesa, recimo piletine sa povrćem bi bio idealan večernji obrok. Sa ovakvim obrocima dete neće biti gladno.

    Da li se može protiv genetike?

    - Genetska ispitivanja pokazuju da je genetski uzrokovana gojaznost vrlo retka. Za genetsku gojaznost zaslužen je gen FTO i koji sam ja u praksi samo jednom videla. Deca imaju loše navike i to je jedini uzrok dečje gojaznosti.

    L. Marjanov

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja