Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.11.2017. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    SUBJEKTIV
    Radost
    01.05.2017.

    Piše Tomislav Vojnić

    Odavno je primećeno, a u poslednje vreme i lično sam se uverio – da čovek kad omatori postane nekako čudan. Ajd’ to što zaboravlja sve i svašta, to i ide s godinama. Čak je i dobro da se ponekad ponekih stvari ne seća, ali s druge strane ti matorci načisto podetinje. Postaju preosetljivi na uobičajene životne nepravde, i sve tako, da Bog sačuva...

    5289_1.jpgEvo primera. Onomad ja krenuo u bolnicu na neki rutinski mesečni pregled, pa odem da sačekam autobus br. 16. Stigao sam na stanicu malo ranije ( ostalo iz rane mladosti: kad god smo negde putovali, stizali bismo na stanicu bar sat pre polaska voza...), pa sam morao da čekam. Uto odmah pored stajališta jedna vredna ženska osoba iznosi iz obližnjeg kafi ća dva stolića i nekoliko plastičnih stolica. Ja, naivan, pitam trudbenicu da li bih mogao malo da sednem, teško mi je da stojim, bole me noge, a imam i štap. Žao mi je, kaže dotična, ko ne poruči ništa, ne može da sedi u kafi ću.

    Dobro, šta ću, nema druge, moraću autobus da dočekam na nogama.

    Kad li, pred kafi ćem se upravo u tom trenutku zaustavi neki fi ća Elektrovojvodine (ili kako se već zove), izađoše neka dvojica majstora i kažu onoj ljubaznoj konobarici : Došli smo da vam isečeno struju, niste platitili račun već 8 meseci.

    Jao, tu ona udarila u kuknjavu, te šta da radi, te šta će gazda da kaže?...

    Ja, s druge strane, sav procvetao. Iznutra, mislim. Neka, tako im i treba, kažem samom sebi... a onda mi odjednom bi žao, a malko se i postidim samoga sebe zbog onih zlobnih misli.

    I eto, to je to. Kad čovek omatori više ni tuđoj nevolji nije u stanju da se obraduje kako priliči...

    Spomenici

    Istorija se ponavlja!

    To, naravno, nisam smislio ja, ali kao da jesam.

    Evo, na primer, ko bi mogao pomisliti da je Karadžić postao počasni građanin Zagreba!?

    A jeste. Samo ne sada, i ne dr Dabić, nego Vuk Stefanović, i to još1861. godine! I sad se vi sigurno pitate kakve to veze ima sa spomenicima? Ima, mada zaobilazne. Jer, kakve li slučajnosti, u Rusiji je u toku kampanja da se na staro mesto, tj. isperd zgrade nekadašnjeg KGB-a ponovo postavi spomenik Feliksu Đeržinskom, kojega je razjarena gomila srušila 1991. godine u uverenju da je komunizam zauvek propao. Međutim, je li, kao što rekoh, istorija se ponavlja, a ovo neodoljivo liči i na naše slučajeve što se podizanja spomenika tiče.

    Ali, ko je bio Feliks Đeržinski? Bo je poljski plemić, koji je skrenuo u revolucionarne vode,te na kraju, 1917. postao osnivač i vođa prve sovjetske komunistićke tajne službe nazvane ČEKA, što je skraćenica od Črezvičajnaja komisija, koja je kasnije postala KGB!

    S tim u vezi pada mi na pamet i jedna druga nesvakidašnja ličnost iz oblasti ideoloških progonitelja, to jest Tomas de Torkemada, možda najčuveniji, da ne kažem i najozloglašeniji šef katoličke Inkvizicije. On je, vidi sad čuda, u stvari bio Jevrejin, pokršetni, naravno, koji je iz Španije proterao nekih 300 hiljada Jevreja(!), takozvanih Sefarda, od kojih su mnogi završili u Osmanlijskom Carstvu, to jest i na ovim našim prostrima, najviše u Sarajevu i okolini (Davičo, Demajo, Konfi no.. to su samo neka, najpoznatija sefardska prezimena)...

    Dakle, taj Torkemada umro je 1498. I nema nikakve veze sa Đeržinskim, sem što u oba slučaja imamo preumljenike koji su najviše gonili svoje... Valjda zato što su ih najbolje poznavali... u dušu... A možda i zbog nekih drugih razloga.

    Kojih – pojma nemam...

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja