Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 14.12.2017. ?etvrtak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Obrazovanje
    Razgovor sa Natašom Đorđević, doktorantom socijalne politike i rada
    Vršnjačko nasilje - sve veći problem u društvu
    27.04.2017.

    Vršnjačko nasilje je široko rasprosranjena pojava u današnjem svetu i predstavlja opšti problem svakog društva. Milioni dece svakodnevno trpe nasilje. Nasilje nad detetom predstavlja grubo kršenje prava deteta i izaziva patnju deteta, ozbiljno ugrožava razvoj, dobrobit, pa i sam život deteta, a posledice su često teške i dugotrajne.

    5273_1.jpg 

    -Obrazovne ustanove i kolektiv u okviru iste, trebalo bi da budu podsticajni i da u što pozitivnijem smislu rade na razvoju ličnosti, talenata, mentalnih i fizičkih sposobnosti deteta. Škola treba da omogući svakom detetu pripremu za vođenje odgovornog i mirnog života u slobodnom društvu. U Konvenciji se navodi da niko, ni na koji način, ne sme da povredi dete, a da bi odrasli trebalo da stvore uslove da deca budu zaštićena od svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja- ističe Nataša Đorđević.

    Sta se podrazumeva pod nasiljem?

    5273_2.jpg
    Nataša Đorđević

    Svako nasilje koje se odigrava među decom spada u grupu vršnjačkog nasilja. U načelu, vršnjačko nasilje se definiše kao svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva dece. Šire definicije školskog nasilja obuhvataju sve oblike zlostavljanja, uključujući i zloupotrebu moći, psihološke traume, zastrašivanje i druge oblike ponašanja usmerene sa ciljem da se kod žrtve izazove strah, ali i druge vrste indirektne agresije kao što su ogovaranja i proterivanja .

    Kakav je uticaj porodice na ponašanje dece?

    Porodica i njeni članovi su prvi eksterni činilac sa kojim dete dolazi u kontakt. Sve što se dešava u ovom krugu neminovno utiče na detetovo ponašanje. Svaki oblik ponašanja sa kojim se dete susreće, ono usvaja i oponaša. Dakle, struktura porodice, kvalitet odnosa u okviru porodice, način vaspitanja i komunikacije, povezanost članova porodice, nedostatak empatije, izloženost deteta sukobima, svađama i nasilju, emotivna (ne)privrženost porodici, odnos sa braćom i sestrama, socio-ekonomski status porodice i slično, sve su ovo faktori koji mogu uticati na dete. Autoritaran stil vaspitanja, kao i prisustvo telesnog i verbalnog nasilja u krugu porodice, najjači su pokazatelji za predispoziciju vršnjačkog nasilja kod dece. Istraživanje učinjeno na nacionalnom nivou pokazalo je da su deca koja su svedoci ili žrtve porodičnog nasilja, u šest puta većem riziku da i sami postanu nasilni, u odnosu na decu koja potiču iz nenasilnih porodica Prisustvo besa u porodici ili okolini, učenici obično projektuju na svoje vršnjake u školi.

    Sa druge strane, porodica može poslužiti i kao protektivni faktor u borbi protiv vršnjačkog nasilja. Na primer, majke koje izražavaju svoje misli, osećaje i uverenja na direktan, iskren i adekvatan način, a da pri tom uvažavaju prava svoje dece odnosno roditelji koji nisu agresivni u rešavanju sukoba imaju decu koja su retko počinitelji nasilja . Porodični odnosi koji su ispunjeni ljubavlju, podrškom i toplinom služe kao jaki protektivni faktori. Razvijanje bliskog odnosa sa barem jednom osobom u krugu porodice može izuzetno da pomogne detetu da razvije i stvori osećaj pripadnosti i svrhe u krugu porodice i da stvori zdrave navike.

    Kako škola može da pomogne u sprečavanju vršnjačkog nasilja?

    Školsko nasilje je nasilje mladih i prema mladima, ali škola nije samo pozornica već organizacioni kontekst koji određuje pravila koja na toj pozornici vladaju, koji dodeljuje uloge deci i odraslima i uobličava sasvim specifičnu interakciju između njih. Škola kao i porodica može uticati na vršnjačko nasilje na nekoliko načina. Učitelji i nastavnici imaju izuzetno važnu ulogu kada govorimo o vršnjačkom nasilju u školama. Učitelji, odnosno škole, putem pozitivnih interakcija sa učenicima mogu kod učenika da razviju otpornost deteta na nasilje i nasilno ponašanje. Ovo je moguće postići na primer putem postavljanja raznih akademskih ciljeva i socijalnih očekivanja. Učitelji, kao činioci izvan kruga porodice, takođe mogu preuzeti ulogu rol-modela. Pored uloge koju ima učitelj i nastavnik, školska sredina predstavlja važno područje socijalizacije u kome se uspostavljaju čvrste prosocijalne veze značajne za prevenciju problema u ponašanju i vršnjačkog nasilja. Deca koja su slabo vezana za školu u višem stepenu ispoljavaju delikventna ponašanja, učestvuju u vršnjačkom nasilju, koriste psihoaktivne supstance i prekidaju školovanje.

    5273_3.jpg

    I šta je onda rešenje?

    Ljubav! Deca su željna ljubavi, pažnje, razumevanja i zagrljaja.Ukoliko stanemo i zapitamo se, kako se mi lično osećamo kada smo pod stresom, kada nam nedostaje ljubavi, podrške, kada samo slušamo kritike i svađu, kako ćemo se osećati i kakvi ćemo tada biti? Mi ovde govorimo o deci koja, posebno ukoliko govorimo o deci ranog školskog uzrasta, nisu sposobna da iskažu svoju tugu ni na jedan drugi način, nego da svoju ranjivost prenose dalje, a u stvari ona traže pomoć. Kada kažem ljubav, ne mislim tu samo na ono jednostavno volite svoju decu, jer ih svi mi volimo, ja ovde govorim o bilo kojim akcijama koje uključuju ljubav, koje rade na pospešivanju emotivnih veza u krugu porodice, škole i vršnjačih grupa, koje pomažu u uspostavljanju detetovog zdravog odnosa prema sebi i drugima, koje pomažu u izgradnji samopoštovanja i samoljubavi i koje uče decu pravim vrednostima.

    L. Marjanov

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja