Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 15.12.2017. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Zdravstvo
    Sezona je krpelja te epidemiolozi savetuju oprez pri boravku u prirodi
    Godišnje i do osam slučajeva Lajmske bolesti
    24.04.2017.

    U sezoni krpelja, epidemolozi upozoravaju na mere opreza. Da Lajmska bolest nije „izumrla" govore i podaci da se u Severnobačkom okrugu godišnje registruje i do osam slučajeva te bolesti.

    Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju niza životinja, pa tako i krvlju čoveka. Uglаvnоm se nаlаzе nа niskој vеgеtаciјi, dо visinе оd јеdnоg mеtrа, а svојim usnim dеlоm sе zаkаčе nа živоtinjе i ljudе kојi tudа prоlаzе. Sisајu krv 2 dо 7 dаnа prе nеgо štо pоnоvо pаdnu nа vеgеtаciјu. Rizik оd infеkciје је vеći štо је bоrаvаk krpеljа nа tеlu duži. Ubоd krpelja је bеzbоlаn, а mеstо ubоdа nе bоli i nе svrbi.

    5263_1.jpg


    Krivci - mikroorganizmi

    5263_2.jpg
     dr Nebojša Bohucki

    Opasnost po čovekovo zdravlje, međutim tvde lekari, predstavlja samo situacija ukoliko je krpelj zaražen nekim mikroorganizmom.

    — U tom slučaju, tokom hranjenja čovekovom krvlju, dotični uzročnik zarazne bolesti može iz krpelja da dospe u čovekov organizam, pri čemu krpelj tada ima ulogu prenosioca odnosno vektora zarazne bolesti. Najznačajnija vektorska bolest na našem prostoru jeste Lajmska bolest, koja je uzrokovana bakterijom Borrelia burgdorferi. Osim navedene bakterije, krpelji mogu da prenose i druge mikroorganizme ukoliko su i sami zaraženi. Reč je o bolestima iz grupe zoonoza tj. o oboljenjima gde su životinje rezervoari te se krpelji zaražavaju prilikom hranjenja krvlju ovih životinja — objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

    Lajmska bolest se redovno registruje na teritoriji naše zemlje, pa tako i na teritoriji Severnobačkog okruga, za koji je teritorijalno nadležan Zavod za javno zdravlje Subotica.

    — Godišnje se na području našeg okruga registruje oko 8 slučajeva Lajmske bolesti, na 100.000 stanovnika. Oboljenje ima sezonski karakter, odnosno uočava se porast obolelih tokom letnjeg perioda što je i razumljivo zbog aktivnosti krpelja u periodu april - oktobar, odnosno zbog čovekovog dužeg boravka u prirodi tokom letnjih meseci — tvrdi dr Bohucki. Dodaje, da mesto sa koga smo uklonili krpelja, treba posmatrati i u narednom periodu, i to do maksimalno 32 dana, koliko i iznosi period inkubacije Lajmske bolesti.

    Crvenilo - prvi znak bolesti

    Govoreći o prvim znacima bolesti, dr Bohucki kaže da je to pre svega pojava specifičnog crvenila na mestu ujeda, koje postepeno raste, dostižući prečnik i više desetina cm, u zavisnosti od zahvaćenog dela tela (u predelu leđa može da iznosi i pola metra).

    — Promena je najčešće kružnog, prstenastog izgleda a obod odnosno ivica promene je jače crveno obojena, te sve daje izgled „bivoljeg oka". Sama promena nije bolna niti svrbi. Moguća je pojava sličnih multiplih promena i na udaljenim delovima tela, kao i pojava povišene telesne temperature, slabost, malaksalost, glavobolja, oticanje limfnih čvorova, i drugo. Navedene promene postepeno nestaju i bez lečenja, a bolest nakon par nedelja odnosno meseci ulazi u naredni stadijum koji je daleko značajniji zbog zahvatanja nervnog i kardiovaskularnog sistema, odnosno dolazi do oticanja i bolnosti (artritisa) velikih zglobova, u prvom redu kolena. Naročito su opasne kardiološke komplikacije u smislu nastanka aritmija, koje mogu biti i životno ugrožavajuće — ističe dr Bohucki.

    Oboljenje se leči antibioticima, koji se uzimaju nekoliko nedelja, što je dovoljno vremena da se uzročnik Lajmske bolesti u potpunosti uništi u našem organizmu, te da se spreči dalja progresija bolesti i nastanak niza mogućih komplikacija. Blagovremeno započeto lečenje dovodi do izlečenja u potpunosti, tvrdi dr Bohucki. Prevencija ovih, ali i bilo koje druge zarazne bolesti, koje mogu da nastanu nakon ujeda zaraženog krpelja, sastoji se, pre svega, u izbegavanju staništa gde borave krpelji - visoka trava, bujna vegetacija parkova, šuma, livada. Pri boravku u prirodi, neophodno je koristiti repelente, odnosno hemijske materije u vidu sprejeva, rastvora, krema, koje se nanose na delove tela ili odeću, a deluju nekoliko sati, pri čemu odbijaju insekte i krpelje. Tokom boravka u prirodi preporučuje se nošenje svetle odeće sa dugim rukavima odnosno nogavicama. Savetuje se češći pregled tela na prisustvo krpelja, a ovo je naročito bitno nakon povratka iz prirode. Predeo leđa je teško da sami pregledamo, te je tada neophodna pomoć druge osobe. Krpelj se i tada teško uočava jer je reč o sitnoj, crnoj promeni, koja često može da se zameni sa mladežom. Ne treba gubiti iz vida da se krpelji mogu uneti i na odeći, kao i na kućnim ljubimcima, zaključuje dr Bohucki.

    A. Šiška

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja