Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 20.08.2017. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    SUBJEKTIV
    Buđenje
    24.04.2017.

    Piše Tomislav Vojnić

    I tako – stiglo je proleće. Pao je sneg. Lale su procvetale, trešnje, višnje, kajsije i mnoga druga cveća takođe, sa nekih su latice već i pootpadale. Ja odmah požurio do moje kajsije da vidim oće li biti nešto ove godine. Slabo, bogami.

    5261_1.jpgNo, svejedno, procvetali i zazelenili su se i korovi, a oni bogme ne pitaju nikoga nego se šire i šire, pa ako ne okopavaš kako treba – ode ti cveće. I povrće...

    Al’ s druge strane svuda po novinama piše da ti korovi jesu alavi, i da ih treba ništiti, ali , gle, odjednom se ispostavilo da je maslačak, na primer, možda i najkorisnija domaća baštenska biljka, budući da, je li, i njegov cvet, i stabljika, a naročito koren leče – rak! Ne samo neki, nego skoro svaki!

    I šta da sad radiš kad se sve okolo buni (pardon – budi, izvinjavam se, to je zbog televizije...), nego da opet staviš prst na čelo i počneš da dumaš.

    A od toga posla, bar što se ovoga podneblja tiče (čitavog regiona, da se razumemo!), retko kad je bilo neke koristi. To i lično mogu da potvrdim na sopstvenom slučaju, iako ne volim da mešam privatnost u javne poslove.

    I onda – šta je bolje: dumati, ili pusti druge dumatore da dumaju? I drmaju?

    Šta god da na ovo odgovoriš, lako ti se može desiti da i tebe okopaju. Sem ako se ne ispostavi da si iako, što reko Njegoš: stoka jedna grdna - ipak možda lekovit. Ko maslačak. Ili bar od neke koristi nekome. Pa će od tebe da kuvaju čaj. Ko će da kuva? Eh, ko?...

    Toliko u vezi sa prolećnim buđenjem...

    Jezik

    Ima li još nečega od suštinske važnosti vrednog pomena. Ne mislim na politiku, nego nešto drugo. Na primer – kojim to jezikom ja sad ovo pišem, i može li neki Sarajlija ovo da pročita bez prevodioca, odnosno da razume neki Hrvat, ili Vranjanac, o Crnogorcima da i ne govorim?

    Dakle, ovih dana jedna grupa intelektulaca, pisaca, novinara, glumaca, čak i običnih ljudi, potpisala je neku vrstu deklaracije o zajedničkom jeziku. Ovom koji sada upravo čitate. Pa su se u toj deklaraciji usudili da obelodane opštepozatu jezičku činjenicu da svi mi u regionu, osim možda Slovenaca i Makedonaca, govorimo i pišemo istim jezikom, doduše s malim lokalnim varijantama, s ponegde izmenjim akcentima, latinicom ili ćirilicom, svejedno. To je isti, kako oni rekoše - Naš jezik.

    Naravno, u tzv. političkim krugovima na ovu se pojavu reagovalo uglavnom tako što se nije reagovalo, a ako jeste, potpisnici deklaracije i oni koji se s njima slažu brže bolje su proglašeni jugonostalgičarima, a bilo je i mišljenja da je to marginalna grupa glupozofa(!), koji tu sad ponovo unose pometnju u uspešno razvrgnuto bratstvo i jedinstvo, ne bi li nas vratili – kuda? Nazad, jasno! A mi nećemo nazad, nego samo napred...

    Ova tema o jeziku podsetila me je na staru anegdotu s početka prošlog veka kada je čuveni irski pisac Bernard Šo kraće vreme boravio u Dubrovniku. Neki ondašnji glupozofi /!!) priupitali su ga šta misli o Srbima i Hrvatima. Šo, velki zezator inače, kratko je razmislio i onda odgovorio:

    -- Srbi i Hrvari su dva različita naroda razdvojena - istim jezikom!...

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja