Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.07.2017. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Ljudi
    Novi uspesi u Minhenu učenika osnovne „Baletske škole Raičevič”, jedine privatne baletske škole u Srbiji
    Natalija Raičević, subotička Isidora Dankan
    19.04.2017.

    • Subotica se diči jedinom privatnom osnovnom "Baletskom školom Raičević" u Srbiji, koju vodi Natalija Raičević, najmlađa direktorka i profesorka pedagogije klasičnog baleta, koja se odrekla Pariza, zarad negovanja subotičke čarolije baletskog plesa!
    • Posle 27 godina rada, trećina učenika generacija iz škole Raičević upiše srednju baletsku školu u našoj zemlji ili inostranstvu, a najtalentovaniji već stiču baletsku slavu, poput Livije Radmanić, Bojane Zajević i Sonje Batić

    5240_1.jpg

    Osnovna "Baletska škola Raičević" do sada je iškolovala 24 generacije učenika, koji se, prema rečima Natalije Raičević, najmlađe direktorke i profesora pedagogije klasičnog baleta u Srbiji, susreću sa profesijom baletskog igrača i uče šta ih čeka u svetu baleta.

    Baletska školu Raičević, registrovana je u Ministrstvu prosvete još 1990. godine. Dok su svi otvarali trgovine i kafiće, u tim teškim vremenima inflacije u državi, Natalijina majka Milica Raičević otvorila je baletsku školu, prvu privatnu ne samo u Subotici, nego u Srbiji, u sopstvenoj kući.

    Milica je po vokaciji učiteljica, ali san da otvori baletsku školu je ostvarila. Postoji i anegdota, kako je tu želju pomenula svom suprugu Vojislavu Raičeviću, profesoru matematike, tokom vožnje, a on je iznenađen, potpuno ugasio motor automobila, ispred semafora!

    5240_2.jpg
    Ispred Minhenske opere - Mina Horvat, Natalija Raičević i Jovana Vuković, februar 2017

    Natalija je "dosanjala" majčin san, odričući se karijere profesora baleta u Parizu. Porodica je za Nataliju, kaže, najvažnija, kao i balet, kao i brat Vuk, koji je danas inženjer zaštite bilja na novosadskom Institutu.

    Baletska škola Raičević danas ima tri nastavnika klasičnog baleta, nastavnika primenjene gimnastike, narodne igre, nastavnicu solfeđa, nastavnika glume, istorijsko balskih igara i nastavnika savremenog pokreta.

    -Do sada smo iškolovali 24 generacije osnovaca. Učenici se susreću sa profesijom baletskog igrača, kako izgleda taj posao, šta ih čeka, ako se odluče za tu profesiju, pojašnjava Natalija.

    Posle 27 godina rada, trećina dece iz generacije ode iz „Baletske škole Raičević” u srednju baletsku školu u Srbiji ili u inostranstvo. -Prva naša generacija je još 1994. postigla odlične rezultate. Livija Radmanić je u Roterdamu, završila je Akademiju savremenog plesa. U SNP-u danas igraju balerine Bojana Zajević i Sonja Batić, koje su kod nas učile osnove baleta, ističe Natalija.

    Iako je dobila ponudu, da predaje u baletskoj školi u Parizu, ona je odlučila da ostane u Subotici i doprinese kulturi svog Grada.

    Kada je diplomirala pedagogiju klasičnog baleta na Institutu Ženinstanlova u Parizu, dobila je tada pohvalnicu ministra kulture republike Francuske, za postignute rezultate tokom studija. Tu su se otvorila i vrata za profesionalni pedagoški baletski angažman.

    - Trebalo je da predajem u baletskoj školi u Parizu, ali ja sam znala da ću da se vratim u Srbiju i nisam prihvatila poziv. Imala sam i kao srednjoškolka ponudu Akademije Grejs Keli u Monte Karlu, čiji sam bila stipendista, da pohađam tu Akademiju. Dobila sam stipendiju, ali sam ipak odlučila da u Novom Sadu završim srednju baletsku školu. Bila sam zatim 6 godina u Srpskom Narodnom pozorištu član baleta, podseća Natalija.

    Za Francusku je ponovo otišla 2007. godine i tamo završila vanredno studije pedagogije klasičnog baleta.

    -Ni tada nisam ostala, jer u Subotici je već 20 godina postojala osnovna Baletska škola Raičević, koju je vodila moja majka Milica. Bilo je to teško vreme, za vize i učenje jezika. Odlučila sam da ja ovde pomognem deci koja se bave baletom, da steknu znanja i lakše nastave karijeru u svetu. Uspela sam, naučila sam i francuski jezik, a generacije đaka iz naše škole odlaze u srednje baletske škole po svetu.

    Danas, posle 14 godina, Natalija kaže da bi ponovo uradila isto, jer je pedagoški rad ispunjava.

    -Ispuniti ambiciju deteta je veliki poklon i zadatak. A tu je i porodica, kao najveća podrška. Lepše je zagrliti mamu, nego je gledati na skajpu. Možda bih imala bogatiji život, ali sam ipak i ovde našla mesto pod suncem. Šansu da polažu audiciju u inostranstvu, iz svake generacije, koju sam ja vodila, dobilo je više učenika. To je za njih prijemni ispit za srednju baletsku školu, objašnjava Natalija.

    Ove godine u Minhen, na audiciju je vodila Jovanu Vuković i Minu Horvat, koje su završile baletsku školu Raičević, a primljene su u internacionalnu baletsku školu, u Minhenu. Jovana je već tamo,

    -Za njih je bilo malo stresno, prijem traje tri sata. Obe su primljene, u različite uzrasne grupe. One ostaju u Minhenu, ja se stalno vraćam u Suboticu, gde me čekaju novi izazovi. Tu sam ugledala prvi put nebo, tu sam rođena. U Minhenu sam se osećala kao neko ko postiže rezultate, kaže nam mlada, lepa i dostojanstvena profesorka baleta.

    Napominje, da je od Francuske dobila - znanje, ono najvrednije, a sada se to vrednuje i u inostranstvu.

    -Danas je to u Minhenu, sutra ko zna. Dva deteta dobila su šansu za bolji život. Kao pedagog, nisam još ostvarila svoje ciljeve, moj san je nacionalna škola baleta. Kao balerina, igrala sam solističke uloge, ali situacija u Pozorištu nije blistava. Nisam postala primabalerina, ali sam zadovoljna što su karte tako podeljene, jer ne bih završila školu u Francuskoj, prenosi nam Natalija.

    Kaže da nikada nije imala te ogromne snove o sopstvenoj slavi.

    -Želela sam da imam porodicu, decu i dobrog muža, travnjak i mnogo hortenzija u bašti, da slavim naš Božić i Uskrs, a život je nametao da se istrajno bavim ovom profesijom, otkriva nam Natalija.

    Sa 30 godina, Natalija ima san da Subotici ostavi zgradu, u kojoj će raditi baletska škola, iako joj Grad nije omogućio razvoj te jedinstvene škole.

    -Zatvarnjem ove škole, subotička deca izgubila bi šansu da steknu osnove prelepe profesije, steknu šansu da idu dalje. Možda Subotica jednom ipak dobije i srednju baletsku školu, nada se novim ciljevima Natalija Raičević.

    Iako bi joj Beograd dao veće šanse, ostaće, veli u Subotici.

    - Blagoslov je raditi posao koji volim. Deca provode mnogo vremena u baletskoj školi, doprinosim njihovom obrazobvanju i zdravlju, jer je to i sportska disciplina. Dete koje postane balerina ili baletan, usrećuje i mene. Sada imamo oko 35 đaka u školi, više je devojčica, ali naš Nikola Stamenović je bio odličan đak, a sada je u srednjopj baletskoj školi i stipendista SNP-a, ponosna je i Raičevićeva.

    Ipak, kaže da bi je iz Srbije mogao oterati samo neprofesionalizam, prevelika ekspanzija kiča, šunda, mediokriteti.

    -Kada bih morala da zatvorim školu u Suboticu, moj put bi bio odlazak u Pariz i napuštanje zemlje. Moj dug prema profesiji je da se protiv toga borim istrajno i rezultatima svojih đaka, da balet sačuva temelje u Subotici. To je moj zavet sebi, ali borba sa vetrenjačama nije laka. Vetar u leđa su dosadašnji uspesi škole Raičević. Kada na takmičenjima u inostranstvu izgovore ime mojih đaka, ime Subotice i zemlje Serbie, osećam se ponosnom.To je i moj doprinos kulturi Srbije, kaže Natalija Raičević.

    Nada Harminc Karanović

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja