Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 15.12.2017. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Razgovor sa Ljubivojem Ršumovićem, poznatim dečjim pesnikom
    Deco, čitajte knjige!
    23.03.2017.

    Najteže je prepoznati talenat kod dece, a kada se prepozna neophodno je dati podršku detetu, ohrabriti ga da nastavi da se bavi time za šta ima talenta. Deca ne bi trebalo da svoj telenat preozbiljno shvate već da ga shvate kao igru, kao nešto čime oni mogu zanimljivo da troše svoje slobodno vreme.

    5135_1.jpg 

    - Moj književni put se vremenom izjednačio sa mojim životnim putem. Pisanje je već tamo u Ljubišu postalo moje najlepše uzbuđenje, jer se rodilo iz igre, tog božanskog imperativa svakog detinjstva. Iz materijalne ljubiške oskudice povelo me bogato duhovno imanje, i dovelo, evo, do značajnih jubileja.- priseća se Ršumović svog početka i kako je svoj talent najpre posmatrao kao dobru i zabavnu igru.

    Kako da se najlakše prepozna talenat kod dece?

    Najteže je prepoznati talenat kod dece ali kada se već prepozna onda roditelji i učitelji instiktivno gledaju da pomognu detetu. Neophodno je dati podršku detetu, ohrabriti ga da nastavi da se bavi time za šta ima talenta. Za sebe mogu da kažem da bih najverovatnije bio neki doktor specijalista da u naše selo na Zlatiboru nije došla jedna mlada učiteljica koja je prepoznala da ja volim da čitam i da pišem. Ona me je uputila i pokazala mi je književni jezik i poslala moje prve pesme “Pionirske novine” koje su tada izlazile u Beogradu. Tada sam dobio svoju prvu nagradu i veliku potvrdu da sam na pravom putu. Znači da roditelji i učitelji moraju da podrže talentovanu decu i to ne samo rečima već mu treba pomoći da se snađe u literarnoj prašumi koja sve više vlada kod nas. U literaturi ima mnogo primera da su ljudi sa čudnim zanimanjima postali svetski slavni pisci. Taj gen, odnosno ta vrsta nadahnuća se pojavi na neki način iznenada i dobro je da se na vreme prepozna to “iznenađenje duše”.

    Šta bi trebalo uraditi kada se prepozna talent kod deteta?

    Imao sam samo 9 godina kada sam dobio svoju prvu nagradu i ta nagrada je odredila čime ću se ja baviti u budućnosti. Voleo sam da se igram sa rečima i to je bila jedna vrsta moje igre. Dakle, želim da kažem da talentovanu decu treba rasteretiti, ne bi trebalo da svoj telenat preozbiljno shvate već da ga shvate kao igru, kao nešto čime oni mogu zanimljivo da troše svoje slobodno vreme. Sem toga, vrlo je bitno da se uspostavi poverenje između deteta i nekoga kome dete veruje i koga poštuje a to su pored roditelja i zaposleni u školiučitelji, nastavnici i razredne starešine.

    Za ovih 60 godina rada sa decom, šta ste naučili od njih?

    Ceo život se družim sa decom i naučio sam nekoliko bitnih stvari o njima. Najpre, deca ne umeju da lažu i decu ne možete da prevarite. Kada se razmaštam kao na primer kada pravim brodić od orahove ljuske pa ga puštam u Dunav, pa ga pratim do Smedereva pa do Crnog mora... Čak i tada, ja u to moram da verujem da bi i deca poverovala da je takva vrsta igre zanimljiva i da pruža zadovoljstvo. Decu treba navesti i da pozitivno razmišljaju, da budu duhovita i učiti ih da svaka stvar na ovom svetu ima dve svoje strane kao medalja tako i svaki problem ima svoju težu stranu i jednu koja je veoma laka. Trebalo bi se truditi da se uvek pronađe ona lakša strana da se problem reši. Uvek treba imitirati vodu, kada teče ona uvek bira najlakše puteve kuda da ode.

    Koja je vaša poruka deci?

    Deci ne treba ništa da poručim, dovoljno je da im kažem da bi trebalo da mnogo čitaju i da vole knjigu. Knjiga nikada ne bi trebalo da im bude briga nego da im svaka knjiga bude nova igra. Kada čitaju knjigu, uvek neka pokušaju da žive život junaka i da uvek budu na njegovoj strani.

    A odraslima?

    Ja imam moju poruku za odrasle koju uvek govorim: “ Dete treba da posmatraš, al mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek postati.” To je moja osnovna poruka i tu naravno mislim da ga smatraš čovekom ali malim. Stari filozofi od Konfučija pa na ovamo, decu nisu zvali decom nego mladim ljudima. Izraz “mladi ljudi” deluje nekako ozbiljnije za decu pa im to prija.

    Da li uviđate neke razlike između dece nekada i sad?

    Nema razlike između dece nekada i sad. Deca su uvek deca. Ona su radoznala i uvek spremna za igru što je vrlo važno. Treba uvek pratiti decu pa kada im ponestane igara treba im smisliti neku novu igru da se zabavljaju. To smišljanje igara je sad, posebno u gradovima, vrlo važno. Ja sam rastao u selu pa smo mi svaki dan imali zabavu, sa životinjama, sa biljkama i sami smo sebi pravili igračke. U gradovima deca dobijaju mnogo igračaka koje nisu kreativne. Tako da bi roditelji mogli smišljati neke nove i kreativne igračke sa svojom decom i na taj način razvijati njihovu maštu i kreativnost.

    Uspevaju li danas proza i poezija da nauče decu i mlade nešto o životu i životnim vrednostima, ili knjige sve više služe za ukras?

    - Velika je zabluda nekih katastrofičara koji predviđaju propast knjige pred agresivnom navalom elektronskih medija. Knjiga je fenomen koji traje više od dve i po hiljade godina i danas je ona u obliku koji je, estetski i suštinski, prava mera za sva vremena. Može li Biblija, grčka reč koja znači knjiga, da bude pobeđena od maloletnog kompjutera i zaboravljena? Mislim da nema šanse!

    L. Marjanov

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja