Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 23.07.2017. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Obrazovanje
    Razgovor sa Rankom Rajovićem, lekarom-specijalistom, članom Borda direktora svetske MENSE i Komiteta svetske MENSE za darovitu decu
    Vratimo prirodu našoj deci
    07.03.2017.

    Istraživanja su pokazala da učitelji u čak 30 odsto slučajeva ne prepoznaju darovito dete. Jedan od najvažnijih razlogaza to je što dete uči i radi u školi po zastarelom sistemu, gde se favorizuje repetitivno, ponavljajuće učenje i reproduktivno znanje, tu se teško iskazuju sposobnosti darovite dece pa ih je teško i prepoznati..

    5068_1.jpgPoznato je da u opštoj populaciji ima dva odsto potencijalno darovitih mališana čiji je IQ veći od 148. Nažalost, realno ih ima svega 0,3 odsto zbog neadekvatnih programa i načina učenja. - Mi smo na međunarodnim testovima znanja među poslednjima u Evropi po upotrebnom, funkcionalnom znanju i pored takvog saznanja mi još ne menjamo strategiju načina učenja i ne povećavamo funkcionalno znanje pojedinca, pa i čitave nacije. Čim budemo imali širu primenu programa koji povećava funkcionalno znanje, imaćemo i više darovite dece. A onda je, naravno, na državnim institucijama da omoguće poseban rad sa njima, kako bi se razvijali njihovi potencijali.- kaže Ranko Rajović i dodaje - Pre svega, trebalo bi decu da vratimo u prirodu, mi smo potpuno okrenuli leđa prirodi i zbog toga naša deca plaćaju veliku cenu. To je važno jer je osnovna karakteristika ljudi uspravan hod koji se evolutivno razvijao, posebno naš mozak koji je zapravo organ za preživljavanje. Svi delovi mozga moraju biti međusobnon usklađeni, povezani i sinhronizovano ali ako dete puno vremena provodi u ležećem ili sedećem položaju, sigurno otvara vrata za kasniju pojavu kognitivnih ispada kojih je sve više. Pogledajte samo statistiku na državnom nivou u većini država u okruženju. Sve je više disleksije, disgrafije, diskalkulije i raznih smetnji koje o nemogućavaju decu u normalnom učenju i postizanjurezultata u skladu sa svojim genetskim potencijalom.-

    5068_2.jpg

    Gde greše roditelji?

    Ne znam odakle toliki strah da će se dete povrediti u igri. Previše brinemo, štitimo decu, udovoljavamo njihovim zahtevima te ih na taj način zapravo biološki oštećujemo. Na primer, radili smo veliko istraživanje sa puno parametara koji su važni da procenimo razvoj deteta, a jedan od testova je bio da li deca znaju da zavežu pertle. Preko 70% šestogodišnjaka nije znalo pa smo pitali roditelje zašto im kupuju cipele na čičak, a odgovor je glasio: “Da se dete ne muči”. Čuo sam da u prodavnicama skoro i nema normalne obuće na pertle za taj uzrast jer ih niko skoro i ne kupuje. Zapravo smo mi roditelji najveći krivci za sve ovo što se događa našoj deci, pa sam deo programa nazvao IQ deteta - briga roditelja, što ne znači brigu da im se nešto dogodi nego brigu oko omogućavanja stimulativnog razvoja.-

    Gde učitelji prave grešku?

    - Svedoci smo da učitelji često pogrešno postupaju, jer ne znaju šta je fiziološko ponašanje darovite dece. Ona su često mislima odsutna, jer način predavanja je često dosadno davanje informacija koje ne odgovara brzini njihovog razmišljanja. Na primer: Milan pažljivo sluša učiteljicu, ali u jednom momentu počinje da misli o nečem drugom. Ukoliko učiteljica to primeti, ona zna da Milan ne sluša. Zato se često dešava da ga prozove i traži da ponovi o čemu je pričala. Naravno, ona zna da Milan to neće moći da uradi ali insistira na tome, što izaziva smeh kod ostale dece. Učiteljica je ponizila Milana pred celim razredom a na kraju ga kaznila tako što mu je dala jedinicu. Na seminaru u Beogradu, pitala me je jedna učiteljica: “Izvinite, doktore, kako mi da kaznimo dete koje nije pažljivo?”. Jedini ispravan postupak je da učiteljica priđe Milanu, pomiluje ga po glavi i pita: “Milane, šta si se zamislio?”. Kazna kao pokretački mehanizam nije dobra, može mnogo bolje i više da se postigne stimulativnom sredinom, a to zavisi od učiteljice.

    Koje su solucije?

    Prvo moramo dete uvesti u knjige i već u najranijoj dobi ga zainteresovati za čitanje. Čitati mu priče za laku noć. Uzeti slikovnice koje ćemo zajedno bojati i naučiti ga da voli knjige. Ako voli zastave, trebalo bi mu kupiti knjige te tematike, ako voli životinje, onda te tematike. Ne smemo zaboraviti ni albume sa sličicama ali i tu moramo paziti da ne kupimo svaki dan po 10-20 sličica, jer to nije dobro. Puno je bolje kupiti svaki dan po 4-5 sličica, da dete iščekuje sutrašnji dan i sakuplja taj album više meseci. To često govorim roditeljima jer ako kupujemo deci puno sličica, oni sakupe album za 10-15 dana i od toga nemaju nikakve koristi, a sakupljanje sličica je vezano za razvoj misaonih klasifikacija i serijacija a one su uz asocijacije osnova funkcionalnoga znanja. Posao je roditelja, pa i učitelja, da znaju koje su to igre koje stimulišu razvoj dečjeg mozga, ali nažalost vidimo da su te korisne igre sve manje u opticaju.-

    Kako prepoznati darovitu decu?

    - Visoka inteligencija je samo jedan od preduslova da bi neko spadao u grupu darovitih. Potrebno je da ima još nekoliko značajnih karakteristika, kao što su: rano korišćenje širokog rečnika, spretnost u jeziku, korišćenje fraza i celih rečenica u vrlo ranim godinama, opšta zapažanja, interes prema knjigama, kasnije prema atlasima i enciklopedijama, rani interes za datume i časovnik, sposobnost koncentracije i rano otkrivanje uzroka i posledica, što ih čini emotivno osetljivijim.

    Lazarela Marjanov

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja