Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 14.12.2017. ?etvrtak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Razgovor sa Savom Haluginom, akademskim vajarom
    Talentovano dete uživa u onome što radi
    02.03.2017.

    Mnogi veliki umetnici su se inspirisali dečjim radovima. Jedan od njih je Pikaso koji se inspirisao dečjim radovima i tako stvarao kubizam. Deca su iskrena i spontana što ih već čini umetnicima. Talenat se manifestuje kroz igru i ogromno zadovoljstvo deteta. Dečji crtež je nadrealan. Kod dece treba maksimalno potencirati da budu rasterećeni od svega viđenog i da jednostavno svoje doživljaje nanose na hartiju.

    5048_1.jpg 

    U programu svake škole i predškolske ustanove, jedan od glavnih predmeta je likovno. Sticajem okolnosti, Sava Halugin, akademski vajar, imao je prilike da se kao profesor upozna sa radom dece. Proučavao je dečje radove i njihove umetničke asocijacije pa je uz posmatranje i analizu njihovih radova došao do zaključka da je iskrenost prvi preduslov za dobar rad : - Deca poseduju iskrenost koju treba najpre primetiti a zatim i potencirati u njihovim radovima. Sam taj stvaralački čin kroz likovno stvaralaštvo je raznovrstan i čini bogatstvo pojedinaca unutar jednog odeljenja. Svaki pojedinac, bilo da je roditelj ili učitelj trebalo bi da analizira dela dece i da kroz tu analizu oplemenjuje sebe i da postavi jednu situaciju rasterećenosti, da ne podleže različitim uticajima već da se inspiriše dečjom iskrenošću. - kaže Sava Halugin

    Kako prepoznati talentovano dete?

    5048_2.jpg-Talenat je nešto što se ne meri u odnosu na realan svet nego je talent jedan ogroman i raskošan misaoni i idejni proces. Talentovano dete je ono koje uživa u onome što radi. Kroz svoje uživanje ono radi više od onoga koji se zamara. Mogu slobodno da kažem da postoji veliki broj talentovane dece. Ona u sebi imaju jedan doživljaj i dok crtaju prikazuju svoj utisak takvog stanja. To ne mora biti samo crtež već može da bude i neki literaran rad. Dete tad dočarava svoj utisak jednog misaonog ili vizuelnog događaja. To je ogromna mašta koju dete nosi u sebi. Trebalo bi razvijati u svakom detetu maštu i iskrenost kako bi dete moglo kreativno da se ispolji kao stvaralac.

    Imao sam prilike da gledam takve radove koji bi mogli da idu “rame uz rame” sa velikim avagardnim stvaraocima.

    Šta poseduju deca što ne možemo naći kod odraslih?

    Dete poseduje nešto što nije opterećenost i najčešće koristi onaj kolorit za koji smatra da treba da nanese, nezavisno od toga da li je nebo plavo ili zemlja siva, on može da koristi različite boje koje odudaraju od realnog sveta. Njegov crtež je nadrealan. Ako govorimo o deci predškolskog uzrasta, ona ne osećaju perspektivu tako da oni nekoga ko je u redu poslednji u crtežu ga predstave tako što nadovezuju glave jednu na drugu i to želi da dočara kao perspektivu. Ono što doživi snažnije i jače, dete to crta veće sa drastičnijim i bogatijim bojama i stavlja u prvi plan, ono što mu nije bitno ono to crta manje ili pak samo nagovesti. Dete ne zna ništa o kompoziciji, to mu je suvišno u njegovoj spontanosti pri radu. Ta spontanost je nedostatak mnogim pa čak i školovanim umetnicima koji znaju da uđu u neke šablone i teško se od njih odvajaju. Detetu to ne može da se desi jer svaki put kada stvara, dete to radi na drugačiji način i tu se oseti rukopis pojedinca. Taj rukopis je nešto što je za mene najplemenitije i uvek sam se pitao zbog čega neko treba da odraste, da se školuje da bi mu dela prihvatili i zašto ne može dete da bude u istoj ravni sa ostalima. U jednom vremenskom periodu sva deca crtaju isto.

    Šta je potrebno da bi se primetio dobar dečji rad?

    Potrebno je praviti izložbe dečjih radova u školama, da uz nastavnika ili vaspitača i deca učestvuju u odabiru radova koji im se dopadaju, da zajedno izdvajaju te radove. Mislim da ne treba uvek postavljati radove istih, talentovanih učenika jer se deca u tom uzrastu menjaju tako da uvek ima neko dete koje još nije izrazilo svoju kreativnost. Treba potencirati ono što je likovno vredno, što je crtački zanimljivo, nadrealno bez proporcija. Uvek ta dela imaju svoju nesvesnu poruku. Dete uvek oslikava neki svoj doživljaj životne stvarnosti i to nanosi vidljivo na hartiju. Po meni sva su deca podjednako talentovana u određenim vremenskim periodim stim što se ona kasnije izdvajaju. Ja sam znao i na studijama da ima mnogo talentovanih studenata koji su više išli ka zanatu nego ka stvaralaštvu. Kod dece treba maksimalno potencirati da budu rasterećeni od svega viđenog i da jednostavno svoje doživljaje nanose na hartiju. Oni su nedovoljno svesni, nemaju taj odnos razuma i stvaralaštva. Taj razum kasnije može da pokvari umetničko delo jer suviše velika racionalnost tera intuiciju, čistoću i toplinu kreativnog dela. Takvo delo može da bude dobro ali hladno, bez duše. Mislim da većina dece ispoljavaju svoju dušu. Treba ih bodriti i pomagati im. Ne treba suviše potencirati samo jedno dete jer tada ostala deca svesno ili nesvesno padaju pod uticaj tog deteta. Tako će svako dete biti dovoljno slobodno i bez kompleksa da je manje darovito od drugog. Kod starijih umetnika samo pet posto je talenaat a sve ostalo je rad. To kod dece ne važi i ne možemo tako da merimo i vrednujemo.

    L. Marjanov

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja