Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 29.04.2017. Subota
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 9
  28. april 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Kultura
U Velikoj većnici Gradske kuće sreli su se Laza, Lenka i subotička publika
Tragedija vanvremenske ljubavi
23.02.2017.

Ljubavna priča između Lenke Dunđerski i Laze Kostića već više od sto godina privlači pažnju javnosti. Nesrećna ljubav ćerke jednog od najbogatijih ljudi Austro - Ugarske carevine i najvećeg pesnika srpske književnosti i danas je predmet diskusije među srpskim akademskim krugovima. Sva tragedija i veličina jedne ljubavi do sada je bila ovekovečena samo u poemi “Santa Maria della Salute”. Ideju da priču o Lenki i Lazi ispriča na svoj način i ponovo oživi, profesor književnosti mr Zoran Subotički pretočio je u pozorišni komad koji nosi naziv “Od raja do beznjenice”:

5019_1.jpg

-Sećam se kada sam u školi prvi put pročitao pesmu “Santa Maria della Salute”. Taj recitativ i snaga pesme me je prosto protresla i na emotivnom nivou ostavila traga. Ti tragovi su se danas otelotvorili u jedan dramski tekst pa u režijsku priču. Sa likom i delom Laze Kostića sam se bavio i kao postdiplomac, čitav jedan semestar sam radio na toj temi i bilo je pitanje trenutka pa da i magistriram na temi Laze Lostića. To se nije desilo pa je ova predstava, na neki način, moj mali magistarski rad u jednoj drugoj književnoj formi kao što je drama.- rekao je Subotički

Očaran lepotom činio je sve da je izbegne

5019_2.jpg
Profesor književnosti mr Zoran Subotički

Laza Kostić se nakon doktoriranja u Pešti, vratio u Vojvodinu i radio je u Novom Sadu kao nastavnik, advokat i predsednik suda. Da bi se na poziv Lazara Dunđerskog preselio na njegovo imanje u Čelarevu, gde je 1891. prvi put sreo Lazarevu kćer Lenku i odmah se zaljubio u nju. Malo je reći da je Kostić bio očaran njenom lepotom i mladošću. Pesnik je imao 50, a Lenka tek 21 godinu. Uprkos godinama rodile su se obostrane simpatije i emocije su rasle iz dana u dan. Izuzetno lepa kći vojvođanskog veleposednika, plavih očiju, visoka i skladna stasa, govorila je nekoliko jezika, svirala klavir, mnogo putovala i volela jahanje. - Lenka je po svemu bila posebna, bila je mezimica u svojoj uticajnoj porodici Dunđerski i bila je žena filozof, poligota, pričala je četiri jezika. Za nju su govorili da je spolja bila hitra i gorda a u stvari je u sebi nosila jedno tanano i nežno biće.- kaže Jovana Radovanović, glumica kojoj je dodeljena uloga Lenke.

Kao prijatelj porodice Dunđerski i vrlo častan i moralan čovek, Laza Kostić je bio svestan nemogućnosti njihove veze i iako se mlada Lenka sve vreme nadala, on je činio sve da je izbegne i da pobegne od svojih osećanja. Čak joj je nudio druge prosce, preporučivao i provodadžisao. Tako joj je jednom pričao o Nikoli Tesli, tada mladom naučniku, ambicioznom i inteligentnom. Ali, Lenka je uporno odbijala, ne shvatajući zašto joj to radi i neprestano je povređuje, ne želeći da joj prizna koliko i sam pati zbog nje. Zapisi iz Lenkinog dnevnika svedoče o tome:

"Udajte se, udajte, gospođice Lenka, oslobodite i mene i moju patnju i čežnju".

"Ali, g. Lazo, zašto se ne bih udala za vas?"

"Ja sam star i nedostojan vas. Ni po čemu vas nisam dostojan," ponavljao je. U jedno je Lenka bila sigurna: "Toliko sam mu puta pisala, ponavljala, ne vredi. Ali boriću se i izboriti za njega."

Gotovo je sve, on se oženio

Kako bi se sklonio od Lenke i pokušao da nađe svoj mir, Laza Kostić odlazi u manastir Krušedol na Fruškoj gori. Kostićeve emocije su bile toliko jake, da je u manastiru još 1892. godine napisao pesmu „Gospođici L. D.”, posvećujući je svojoj Lenki Dunđerski. Pesmu je priložio u Lenkin spomenar, sa kutijom od finog drveta i ružama islikanim na poklopcu, tako što ju je poklonio dvorcu Dunđerskih u Čelarevu.

Da bi jednom za svagda pobegao od nemoguće ljubavi, Laza Kostić prihvata predlog Lenkinog oca i 1895. ženi Julijanu Palanački iz Sombora. U septembru iste godine Lenka u svoj dnevnik zapisuje: "Gotovo je sve. On se oženio! Da li je mogao da bude svirepiji? Za kuma je pozvao mog oca! Savršen zločin, bez traga. Ali zašto? Šta sam nažao učinila? Zašto se oženio za bogatstvo i samo zbog toga? Čujem, nije ni lepa, ni mlada, samo miradžika. Zar na to spade moj veliki pesnik i svi njegovi, i moji ideali? Otišla je moja sreća. Našto sada i život?"

“Kajan ti ljubim prečiste skute, Santa Maria della Salute”

Laza je Julku Palanački isprosio još pre 1884. godine, pre poznanstva sa Lenkom, ali Julkina majka nije dopustila da pođe za njega. Julka je bila strpljiva, čekala ga godinama i najzad dočekala.

5019_3.jpg10. septembra 1895. Julka i Laza su se venčali. Kum je bio Lenkin otac, Lazar Dunđerski. Dva meseca kasnije, dok su mladenci bili u Veneciji na bračnom putovanju, mlada Lenka Dunđerski je tragično preminula u Beču,na svoj 25. rođendan. Poslednji zapis iz njenog dnevnika: Sutra je moj dvadeset peti rođendan. Što sam proživela za ovih pet godina? Samo patnju. Ljubav je patnja i više ne bih mogla da volim. A čemu onda život bez nje? Da, sutra mi je rođendan. Darivaću sebe i njega najskupocenijim darom: koji je večan i koji se ne zaboravlja. Bar dok on bude živ. Znaće on. Razumeće sve…

Nakon saznanja o smrti nesuđene drage, Laza Kostić otišao je u Crkvu Gospe od Spasa u Veneciji (Santa Maria della Salute) da se moli a 14 godina posle Lenkine smrti, a nepunu godinu pre sopstvene smrti – 1909, objavio je svoju najlepšu ljubavnu pesmu, jednu od najlepših ikad napisanih na srpskom jeziku –Santa Maria della Salute, kao krik i očajni vapaj za izgubljenom ljubavi. Pesniku je ostalo samo da Gospi od Spasa zatraži oproštaj za grehe, kriveći sebe za Lenkinu smrt: Kajan ti ljubim prečiste skute, Santa Maria della Salute.

Laza je ovu tragediju i dramu kao breme vukao sa sobom do kraja života, pateći s jednakim žarom kao što je i voleo. Deceniju od njene smrti, on njen lik i dalje nosi u mislima, negujući sećanje na nju, a kao što je i zapisao u svom dnevniku Lenka ga je svakodnevno pohodila u snovima. Život bez Lenke za njega je postao teška “beznjenica”. Predstava “Od raja do beznjenice” je deo projekta pod nazivom "Čudesni svet Dunđerskih", čiji je cilj približavanje domaćoj i stranoj javnosti svih vrednosti koje je ostavila iza sebe jedna od najmoćnijih porodica Austro - Ugarske carevine. Producenti predstave su Gradsko pozorište Bečej, Turistička organizacija Bečej i Lidernet. Uloge su dodeljene Jovani Radovanović, Ervinu Hadžimurteziću i prvaku srpskog Narodnog pozorišta Miodragu Petroviću.

Lenka: “Hoću njega i nijednog drugog. Šta me briga šta svet priča. On me voli, ja to znam! U pismima se to jasno vidi.”

Laza Kostić: “Jer nisam imao smelosti da kažem: Lenka, volim te! Volim te kako samo muškarac može voleti ženu.”

U ponedeljak u Velikoj većnici Gradske kuće izvedena je predstava "Od raja do beznjenice", koja govori o nesrećnoj ljubavi Laze Kostića i Lenke Dunđerski. Uzbudljiva, intrigantna i vrlo emotivna priča o velikoj ljubavi, po završetku predstave nikoga nije ostavila ravnodušnim. Sve je počelo kao nevina ljubav koja se vremenom pretvorila u platonsku strast sa tragičnim krajem.

L. Marjanov

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja