Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 23.08.2017. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Ljudi
    Geza Babijanović, sudija u penziji
    Aforizmima i poezijom snaži duh
    22.02.2017.

    Možda baš i nije poznat mlađim generacijama, ali ga znamo svi iz šezdesetih i niže... po parnicama koje je vodio, po presudama koje je donosio, fudbalskim utakmicama na kojima je sudio, a na trećem poluvremenu uz kotlić davao pravne savete, po poeziji i aforizmima koje još uvek piše, po biciklu koju vozi i broju onih koje su mu ukrali...ali to je već neka druga priča, a moglo bi ih se o Gezi napisati još mnogo...

    5016_1.jpg

    Iako zagazio u osmu deceniju, svega se živo seća, o svemu strastveno priča, slikovito i sa bezbroj detalja, odajući utisak da se radi o neposrednoj prošlosti a ne da je od nekih događaja prošlo i više od pola veka. U njemu nimalo, danas tako prisutne površnosti, svemu je pristupao temeljno i posvećeno i sačuvao radoznalost koja ga i sad čini sličnim detetu.

    A detinjstvo je, kaže, postavilo temelje svega što je živeo i što i danas jeste.

    - Zbog obaveza roditelja koji su radili, od najranijeg detinjstva sam bio prepušten sebi. Išao sam u obdanište i već tu nalazio smisao u druženju. Stanovao sam u centru grada, u ulici Matka Vukovića broj 1. tamo gde je tramvaj skretao i kao film sam posmatrao ljude u njemu dok se voze ili pričaju...Šetao sam ulicama, zagledao fotografa kako se zavuče pod crni plašt i izbaci fotografiju... sve me je interesovalo i uopšte uzev detinjstvo je jedan neiscrpni izvor sreće za onoga ko zna da bude srećan – kaže Geza, koji i danas s gotovo istim zanimanjem pristupa svemu. -Sećam se porodičnih nedeljnih druženja, kada smo se svi okupljali kod babe i dede gde smo ostajali do kasnog popodneva a zatim se međusobno još dugo pratili kući i tako gotovo do noći. Tako je porodica bila blisko povezana i to detinjstvo je bilo puno emocija.

    Ono što je nekako nagoveštavalo njegovu buduću profesiju jeste činjenica da su ga od početka školovanja pa čak i u vojsci uvek pozivali da daje savete u vezi sa nekim problemima, razmiricama, pitanjima... Ipak, nekoliko reklo bi se bezazlenih događaja u ranom detinjstvu je naročito odredilo put Geze Babijanovića.

    - Dva puta su me nepravedno optužili, jednom za krađu jagoda, a drugi put gumice i tada se u meni učvrstila odluka da se borim za pravdu. A zanimljiv je i detalj sa proslave jedanaestog rođendana mog školskog druga Ratka, kada mi je njegova majka ponudila tortu sa tanjira na kom su bila dva nejednaka parčeta. Zastao sam i nisam uzeo nijedno dok me nisu naveli da kažem razlog. Rekao sam im da razmišljam da li da budem iskren ili pošten, jer ako ću da budem iskren uzeću veće, a ako budem pošten, uzeću manje parče. Nasmejali su se rekavši da budem iskren i tada mi je Ratkov otac Jovan Doroški, predsednik Suda Vojvodine rekao – vidim da ćeš ti meni biti kolega.

    I tako je Geza nakon završenog Pravnog fakulteta u Novom Sadu čitav svoj radni vek posvetio pravu i pravdi, od mesta školskog sekretara, preko opštinskog suda do privrednog gde je deceniju bio predsednik. Bio je profesor na Radničkom univerzitetu, pisao normativna akta, držao političko pravna predavanja, sarađivao sa radnim organizacijama i mesnim zajednicama.

    -Uvek sam želeo da pomognem da se dođe do pravde, ali ne samo držeći se zakona već na osnovu znanja i života. Zato ja nikada nisam sudio za kartaroške prevare jer se u to ne razumem, ali jesam na primer građevinske jer sam tu nešto znao a pri tom bio spreman da odem na teren i sve ispitam i utvrdim. Moraš stalno da čitaš, učiš i pratiš život. To se mnogima baš i nije sviđalo, ali ja i danas sa zadovoljstvom srećem ljude kojima sam pomogao - priča Geza Babijanović zauvek posvećen istini i pravičnosti.

    Za njegovu naklonost umetnosti verovatno je najzaslužnija, kaže, njegova kuma glumica Slava Bulgakova. Zahvaljujući njoj je već kao dete upoznao pozorište i sedeo na predstavama u prvom redu. Poeziju je otkrio nešto kasnije i nazvao je svojim ventilom sigurnosti.

    -Kada si nesrećan ili tužan uvek možeš da napišeš nešto lepo. Tako ja pišem za sebe i kad iznedrim pesmu očistim dušu i ostavim probleme iza sebe. Postoje u životu jedinstvene stvari i zato se usput dogodi da neko u mojoj ili ja u nečijoj pesmi prepoznam svoja osećanja.

    Tako je sasvim slučajno nastala i Desankina pesma. U jednom turističkom obilasku groba Branka Radičevića u okviru manifestacije „Karlovačka berba“ gde je kao sekretar Učiteljske škole Geza bio zadužen za organizaciju, našao se pored Desanke koja se pridržala za njegovu ruku. Prokomentarisao je da je mislio da ona ne voli kavaljere, na šta je tražila objašnjenje i tu je na osnovu njene pesme u kojoj govori o sreći koja je lepa samo izdaleka i dok se čeka, iz njega je potekla pesma o ranjivosti ženske duše.

    Igrao je šah, ali, kako kaže, ne dovoljno dobro pa je prešao na fudbal. Kada je video da mu ni to ne ide odlučio je da položi za fudbalskog sudiju. I to je radio dve decenije.

    -Uživao sam da sudim pionirske, omladinske i sindikalne utakmice. Tu su bili važni ljudi i igra, a najlepše je bilo treće poluvreme kada smo se uz pesmu družili i usput možda poneki pravni problem rešavali.

    Aforizme piše i danas. Samo pravosudnih aforizama ima hiljadu. Uspeti suštinu reći u par reči smatra lepotom duha. I igra se tim duhom i rečima, otkrivajući mnoge istine i svoju suštinu.- Sreća je naći zadovoljstvo u stvarima koje te okružuju, lepotu u poslu koji radiš, iskoristiti sve lepo što ti život pruža a da pri tom nikome ne škodiš. Mislim da sam uspeo u tome. Supruga mi prebacuje da sam zapostavio porodicu, ali ja mislim da su bili sigurni u moju posvećenost i njima i na mene uvek mogli računati.

    U svakom slučaju, kaže, ne bi mogao drugačije. Unutrašnji mir i sreća su njegova najveća dobit. Lepotu vidi u emocijama, duhu, razumu, poštenju, a sreću u unuku s kojim se poigra, ručku s porodicom, kafi sa suprugom i susretima sa ljudima koji ga cene.

    Laura Raos

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja