Naslovna stranaMEDLAB Subotica trans Turizam
Danas je 24.02.2017. Petak
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina LXIX, Broj 8
  24. februar 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Poljoprivreda
Centar za agrarne inicijative pripremio programe pomoći finansiranja poljoprivrednika, koje upućuju Ministarstvu
Agrarni fond potreban i poljoprivrednicima i državi
14.02.2017.

Centar za agrarne inicijative pripremio je više programa za poboljšanje uslova u poljoprivredi, a poljoprivrednicima će u narednom periodu, znatno biti olakšan položaj, subvencijama, povoljnim evropskim kreditima i drugim merama, koje su na korak do zakonskih predloga i mera koje će predložiti Ministarstvu poljoprivrede, kaže predsednik Centra Josip Stipić

4983_1.jpg

Na poslednjem sastanku u Novom Sadu, Centar za poslovne inicijative, osnovan pre godinu dana, sagledao je dosadašnje korake i inicijative koje su već uputili nadležnim organima i telima, u cilju poboljšanja položaja poljoprivrede, jer su sa tim ciljem i osnovani.

—Komunikacija Centra sa poljoprivrednim preduzećima, posebno malim i srednjim kao i poljoprivrednim gazdinstvima je sve opsežnija, a najviše mera smo predložili mera iz oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i ukupne poljoprivrede. Najznačajnije nove mere koje smo na osnovu potreb apoljoprivrednika pripremili su kako pomoći našim farmerima, seljacima, stočarima i ratarima oko finansiranja i u drugim sektorima, kako im pomoći da sami ojačaju svoj menadžment , da se bolje snažu na tržištu koje ima sve veće zahteve, kaže Josip Stipić, predsednik Centra za agrarne inicijative.

Centar je do sada značajno uradio više značajnih inicijativa, iako se još nedovoljno o svemu govori u javnosti i medijima.

—Pokrenuli smo i ona pitanja koja su našla mesto i u Programu Ministarstva za poljoprivredu, u oblasti finansiranja i unapređivanja gazdinstava i malih i srednjih poljoprivrednih preduzeća. To je bitno, jer predstavlja kostur razvoja poljoprivrede u Vojvodini i čitavoj Srbiji, jer je Centar nadležan na nivou države. Među temeljnim predlozima je i inicijativa da ti poljoprivrednici stanu na noge, tako što će im biti omogućena pomoć kojom će pojačati svoja obrtna sredstva.

Stav Centra za inicijative je da se državna zemlja ne može prodavati nikome, ni strancima ni domaćim poljoprivrednicima. Državna zemlja se može samo izdavati, ali protiv smo prodaje, jer je to državni resurs. Takođe, smatramo da nije trebalo dozvoliti da se državna zemlja daje preko licitacije, koja kao ekonomski oblik ima tragične posledice za male i srednje poljoprivredne proizvođače. Jer, oni koji poseduju samo pet, šest hektara zemlje, nisu mogli da dođu u poziciju da zakupe zemlju. Nisu imali dovoljno novca za takav zakup, pa su različite tajkunske i druge grupacije uspele da se dočepaju državne zemlje na taj način. Rađene s su i manipulacije nakon kupovine zemlje, davali su je u podzakup, pa je tako došlo do prestruktuiranja državnog bogatstva. Pri tome male grupe seljaka, hiljade njih, nisu mogle doći do državne zemlje. Mišljenja smo zato da se državna zemlja u zakup može izdavati prema određenim programskim modelima, konkursima, ali pod uslovima da se obezbedi zapošljavanje i u poljoprivredi, kako svoje dece tako i drugih radnika, objašnjava Stipić.

Stav je Centra za inicijative da na taj način država investira u razvoj malih i srednjih poljoprivrednika, jer daje zemlju u zakup po takvim uslovima i programu koji obezbeđuje razvoj gazdinstava.

—Smatramo da je takav razvoj temelj naše poljoprivredne proizvodnje, da je to zapravo najrealniji način investiranja i obezbeđenja socijalne stabilnosti zemlje. Imamo danas preko 600.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, računajući i registrovana pravna lica. Njihova sigurnost pospešuje i očuvanje demografske strukture i zapošljavanje mlađih poljoprivrednika, a time zemlja razvija i nivo nezavisnosti prehrambene industrije, rekao je pored ostalog Josip Stipić.

On kaže da stvaranje realanih uslova u poljoprivredi prema tom i drugim modelima, na kojima Centar kontinuirano radi, predlaže i kredite za finansiranja trajnih obrtnih sredstava, preko komercijalnih banaka, Ministarstvo i banke bi značajno pomogle razvoju poljoprivrede, pored udruženog i drugih načina finansiranja.

—Sve više smo inače izloženi kritičnoj upotrebi hemikalija, pa Centar radi na kreiranju mera oko GMO uslova i sistema bezbednosti hrane, jer je i to resurs države, kaže Stipić, dodajući da je Centar spreman i da predlaže menjanje ili nove zakone koji će definisati kako da se poljoprivrednici udružuju, koriste resurse pravnih lica i tako obezbede sopstvenu stabilnost.

Potrebna Agrarna banka

Odbor za finansije i investicije Centra za agrarne inicijative takođe priprema niz mera, a predsednik Odbora ističe da je to prioritet, zbog specificnosti poljoprivredne proizvodnje.

—Razumevanje poljoprivredne proizvodnje i činjenice da se optimalni poterbni finansijski mix u poljoprivredi razlikuje od drugih industrija, znači da je potrbno od strane države i zainteresovanih institucija formirati Agrarni "fond" ili agrarnu "banku", koja bi se u osnovi bavila finansiranjem individualnih poljoprivrednih gazdinstava, zadruga i preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, kažu iz tog Odbora. Za razliku od komercijalnih kredita, ovo kreditiranje bi trebalo biti zasnovano na stimulativnom finansiranju, pod daleko povoljnijim uslovima, uz odredjene subvencije za poljoprivredu i koordinaciju sa evropskim fondovima.

Bez obrtnih sredstava nema razvoja gazdinstava

—Dugoročni investicioni krediti sa rokom od 10-12 godina i kamatnim stopama na evropskom nivou (da bi se obezbedila konkurentnost), kratkoročni krediti za ulaganjanja u godisnju proizvodnju do 18 meseci, krediti za trajna obrtna sredstva gazdinstvima i malim i srednjim poljoprivrednim preduzećima, pomogli bi kontininuitet procesa proizvodnje i omogućili uslove za najprofitabilnije poslovanje, Ovakvim krditima na rok od 36--48 meseci bi se smanjili negativni efekti prodaje robe u nevreme i robnog zaduživanja kod velikih sistema, sa realnim evropskim kamatama (kamate ispod sadasnjih najpovoljnijih komercijalnih kamata) pomognutim subvencijama i obezbedjenjem (bez hipoteka) na zalogama na trajnu proizvodnju i omogucili bi profitabilniju poljoprivrednu proizvodnju, kaže dr Vučković iz Odbora za poljoprivredu Centra. On ističe da potrebu za trajnim obrtnim sredstvima, posebno naglašava, zbog toga sto se u proteklom višegodisnjem periodu dešavalo da i nadprosečni prinosi poljoprivrednih kultura nisu proizvodjaču obezbejivali najbolje efekte.

—Robu su prodavali u otkupu, da bi mogli zasnivati novu proizvodnju, a pravi efekti su se pokazivali kroz daleko veće cene u narednom vremenskom periodu, ocenjuje dr Vučković.

Marijan Davčik, direktor Voćka iz Tavankuta ispred Odbora za voćarstvo i vinogradarstvo kaže, da bez mera za podsticaj voćarske proizvodnje, nema stabilnog razvoja i opstanka ni za voćare.

—Za Srbiju je veoma značajna voćarska proizvodnja jer je to jedina ekonomski održiva proizvodnja na malim površinama i parcelama. Voćarstvo može osigurati egzistenciju za mala i srednja porodična gazdinstva i ostanak njihovih članova na selu. Izvoz voća sada već donosi značajan devizni priliv zemlji , ali postoji i potencijal da se značajno uveća, pa to treba iskoristiti. Tu su potrebne usluge i proizvodi više privrednih subjekata, od onih koji proizvode sadnice, žice, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje, ambalažu za pakovanje voća i drugo. Stoga bez mera za podsticaj voćarske proizvodnje nema stabilnog voćara ni vinogradara. To bi trebalo Centar da predoči Ministarstvu, da se prekine dosadašnja praksa podsticanja stihijskog podizanja voćnjaka, gde nije bilo određeno ni koje voćne vrste treba podsticati, a da ne govorimo o sortama u okviru svake vrste. Posledica takvih mera je nepovoljna struktura voćnih sorti kod malih proizvođača, i zato poljoprivrednicima trebaju podsticajne mere, krediti sa malim kamatama, da unaprede svoju tehničku i tehnološku opremljenost. Bez toga nema uslova da ispratimo sve savremenije zahteve tržišta, a ako ostanemo i bez ruskog tržišta, tada će biti kasno za razvoj naše voćarske proizvodnje u gazdinstvima, kaže Marijan Davčik, direktor „Voćka”.

Nada Harminc Karanović

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja