Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 29.05.2017. Ponedeljak
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 13
  26. maj 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Grad
SUBJEKTIV
Retko
13.02.2017.

Piše Tomislav Vojnić

Da je Subotica grad penzionera odavno je poznato. Kao što je dobro poznato i to da imamo više debelih nego mršavih, pa onda onih s visokim krvnim pritiskom, pa onda ovih s kojekakvim bajpasovima, aneurizmama i infarktima... Ukratko, po pitanju srčanih bolesnika ocenjeni smo sa – „naročito se ostiče!“

4980_1.jpgA tzv. srcani, pogotovo ako su i operisani, moraju svakodnevno da piju gomilu lekova, a među najvažnijie za tu grupu srećnika spadaju razređivači krvi. Konkretno, recimo, sintrom ili sinkum. Oni se isto ispisuju na recept, pa ih dobiješ uz malu nadoknadu. E, ali tih razređivača malo-malo pa – nema! Retko ih ima, hteo sam da kažem. Apotekari kažu da - što se razređivača tiče - na tržištu vlada nestašica. Drugi će reći – ima toga, ali se mora naručiti iz Mađarske. Treći te upute gde razređivača ima, a kad odeš – nema. A ima i slučaj da najzad nađeš gde ima, ali džaba ti je recept, nego plati bato punu cenu!

Sad, ne zam kako s vama stoji stvar, ali moji drugovi srcani sigurno znaju o čemu pričam, a mene posebno interesuje kako tako važan lek može da bude na – nestašici!? Ali, koga to još interesuje?...

Ako saznate, javite mi. Možda se tako nećemo baš previše – razrediti. Pardon – prorediti, to sam ’teo da kažem...

Ništa

Ako kojim slučajem niste znali, na današnji dan 1979. godine umro je Edvard Kardelj, između ostalog i izumitelj tzv. samoupravnih interesnih zajednica koje su iz temelja prodrmale jugoslovensko društvo uvodeći ga u pomalo šizofrenu situaciju – ni komunizam – ni kapitalizam. Što se i danas oseća u mnogim domenima našeg života, čak i kad je u pitanju ona druga, suprotna varijanta iste nedoumice (može i dileme) to jest – i komunizam - i kapitalizam... pa tako redom. Ali, manimo se mi današnjice, daj da vidimo šta se ovde dešavalo malo ranije.

Zamislite da je danas ovaj isti dan, ali pre jedno 100 godina. I da tražite posao. Da li biste ga brže našli nego danas, kada se o tome brine čak i posebna državna fi rma zvana Nacionalna služba za zapošljavanje? Sad, da je u ono vreme baš sve cvetalo od obnove i izgradnje, nije cvetalo. Još ni I svetski rat nije se završio, ali ipak se neka industrijalizacija već naslućivala. Eto, tu negde počela je da radi i fabrika sapuna Klotild (kasnije dugo godina Zorka, a danas ništa), pa onda vele-klanica Hartman (to jest 29. Novembar, isto tako danas ništa), i još...da, i fabrika ribljih konzervi, poimence Ingold&sinovi! I to na mestu gde je danas Prozivka. To jest, na obali nekadašnje bare između Gabrić ćuprije i današnjeg fudbalskog stadiona, pa dalje sve do današnjeg prečistača, što će reći – Palića.

Ja to tek pre neki dan prvi put čuo.Zamisli ti, mi imali fabriku ribljih konzervi još pre stotinjak godina! I naravno da bi tada i posao mogao lakše da se nađe, kad već postoji i ta fabrika, koja je, kako stari spisi kažu, proizvodila oko 19 tona konzervirane ribe godišnje.

Pa dobro, čekaj, to i nije neka količina, svega oko 60-70 kila dnevno. Taman toliko, kad bolje razmislim, koliko su fabrički pecaroši mogli da nahvatju riba u bari.

Ali, nije tu kraj. Hoću zapravo da kažem da ni I Ingold&sinovi danas više nije ništa. I tako, ništa po ništa to ti je ovo naše – nešto... Marksistički rečeno: kad kvantitet preraste u – kvalitet...

No, ne treba odmah padati u očajanje. Život ide dalje, dolaze nova vremena, a nada još uvek čuči zaključana u onoj Pandorinoj kutiji (u stvari ćupu).

Ali, gle čuda, još se niko nikad nije žalio da nade nema, da se oseća njena, da kažemo - nestašica. Naprotiv, uvek ima nade... sve dok i ona ne pobegne iz Pandorinog ćupa...

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja