Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.11.2017. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Privreda
    Časovničar čuva neobičnu kolekciju
    Kod Martona zaboravili više od hiljadu satova
    12.02.2017.

    U naizgled sasvim običnoj satarskoj radnji u Subotici nalazi se jedinstvena kolekcija sa više od 1.000 satova koje su građani doneli Aleksandru Martonu na popravku, ali nikada nisu došli po njih.

    Vrsni zanatlija, ostao je jedini satar iz generacije koja je krajem šesdesetih godina prošlog veka posao izučila u „Aurometalu“, posle čega je bio šegrt kod poznatog subotičkog zlatara i satara Ivana Kuraija, a od 1987. godine samostalno radi. Njegova desna ruka je supruga Marija.

    4977_1.jpg 

    - Sve satove, ima ih više od hiljadu, po koje niko nije došao sam popravio i čuvam ih i svi su obeleženi imenom i prezimenom, a najstariji među njima je ruski „start“ iz 1967. godine. Mnogo je zanimljivih priča i anegdota bilo. Tako je jedna gospođa došla po muževljev sat i rekla da nema ceduljicu jer je on u bolnici, a posle nedelju dana je došao lično vlasnik i kada sam rekao da je njegova žena već bila, nije mogao da veruje da je to uradila, jer ga je u međuvremenu napustila i odnela sve njegove druge stvari – priseća se Aleksandar Marton, satar, koji je nesrećenom čoveku fotokopirao priznanicu satarske radnje da bi imao dokaz na sudu.

    Zanimljiva je i priča, priseća se Marton, kada mu je davne 1978. godine na popravku donet jedan ruski sat. Donela ga je starija gospođa i Marton ga je popravio za nekoliko dana.

    - Prolazili su dani, meseci, godine i posle skoro 20 godina pojavio se mladić, unuk vlasnice sata. Nažalost, njegova baka je umrla u Americi, a on je među njenim stvarima pronašao potvrdu moje radnje i kada je došao u Suboticu hteo je da proveri da li sat još uvek postoji. Bio je jako iznenanđen kada sam mu dao sat – kaže Marton.

    Satar objašnjava da je po zakonu dužan da čuva sat najviše godinu dana, ali on je uporniji od zaboravnih vlasnika. Kaže da se mladi ne interesuju za ovaj zanat i misli da ga niko neće zameniti, ali svojim mušterijama poručuje da će raditi sve dok to bude mogao.

    - Vreme je pregazilo časovničare, nažalost, sada je jeftinije kupiti sat na pijaci, nego popraviti stari očev sat. Mlade ne interesuje ovaj poziv, ali ja se ne dam – kaže Marton.

    Dešavalo se da sugrađani, ali i vlasnici satova iz inostranstva, dođu po sat i kažu da su ga ostavili pre par meseci ili godinu dana, a kada ih Marton pronađe obično na ceduljici piše da ih je on preuzeo od vlasnika pre deset i više godina.

    - Pamtim i čoveka koji je tvrdio da sat nikada nije bio kod mene na popravci jer pripada njegovoj sestri koja je časna sestra u Splitu. Na satu je već postojala moja oznaka, a i on mi je kasnije potvrdio da sam u pravu pošto je ranije njegov brat blizanac doneo sestrin sat. Jednom je došao mladić i tražio sat sa posvetom koji je bio kod mene više od godinu dana. Rekao je da pripada njegovom ocu koga su pretukli na ulici i ja sam mu dao sat, ali kada ga je odneo kući njegov otac je počeo da drhti i da plače i nije ga želeo nazad – kaže Marton.

    Za razliku od zlatnog doba za časovničare kada je mesečno imao i po 650 popravki, sada ima tek nekoliko, jer je došlo vreme baterijskih satova i uglavnom radi zamenu baterija.

    - Na satove ne gledam kao na materijalnu vrednost. Za mene je najveća radost kada popravim sat i kada besprekorno radi. Nemam ni svoju kolekciju satova, ali tuđe čuvam kao da su moji – poručuje satar.

    V. K. B.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja