Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 24.04.2017. Ponedeljak
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 8
  21. april 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Privreda
RRA „Panonreg” organizovala panel diskusiju na kojoj je predavač bio Zoran Tasić, revizor, sudski veštak i ovlašćeni računovođa
Kako banke pljačkaju građane, privrednike i državu
09.02.2017.

U organizaciji Regionalne razvojne agencije „Panonreg“ održana je krajem prethodne sedmice panel diskusija „Kako banke pljačkaju građane, privrednike i državu“, kojoj su se odazvali predstavnici malih i srednjih preduzeća ali i veći broj građana, koji su oštećeni kursnim razlikama kod vraćanja kredita bankama.

4964_1.jpgZoran Tasić, ovlašćeni računovođa, revizor, sudski veštak, rizik menadžer i diplomirani ekonomista u svom uvodnom govoru objašnjavao je ključne probleme koje imaju pojedinci ili preduzeća prilikom uzimanja kredita, a najčešće nemaju dovoljno ekonomskih imformacija kako da zaštitet svoje interese, pa to veliki broj komercijalnih i poslovnih banaka koristi kod dodele kredita klijentima, tako što kršeći zakon o obligacionim odnosima, pljačkaju građane i privrednike.

-Namera mi je bila da dođem u subotičku RRA „Panonreg”, da građani Subotice takođe razumeju šta se dešava, šta im zakon omogućava, da državna agencija koja vodi brigu o razvoju, mora da nađe rešenje za svaki od tih kreditnih problema, jer u protivnom bi to kočilo razvoj. Svaki privrednik i građanin, ima tu mogućnost da preko vaše agencije, a ja ću se uključiti kao veštak. Najvažnije je da imate dovoljno materijalnih dokaza za proglašenje ništavnim čitavog ugovora, rekao je Tasić.

Tasić je naveo da je osnovni problem kod tih kredita, što banke ne poštuju Zakon o obligacionim odnosima, u kojem je regulisan kreditni odnos, a niko ne vodi računa u državi da se primenjuju odredbe Zakona.

4964_2.jpg
Zoran Tasić

-Prostom matematikom , na bazi zakona, utvrdio sam i izračunao, da neke banke u velikom obimu neosnovano naplaćuju i do 100 posto iznosa kredita. A da bi neki posao bio ništavan, on mora po više osnova biti protivzakonit. Od pet mogućih osnova za obračun, svih su pet protivzakoniti. Tu je i ključ rešenja, da svaki sud proglasi takav ugovor ništavnim. Otpori su, međutim, veliki. Dugo godina su banke već navikle da uzimaju novac klijentu, vodeći ga do dužničkog ropstva, samo zato što nisu preduzete mere, da banke poštuju finansijsku disciplinu. Ne poštuju Zakon o obligacionim odnosim,a u kojem je ukalkulisana ta vrsta zaštite za klijenta, objašnjava Tasić za Subotičke novine.

On ističe da pomenuti Zakon kaže, da banke ne smeju da primenjuju valutnu klauzulu za dinarske kredite.

-Banke se međutim oslanjaju na tumačenje dela zakona, član 395 iako nemaju pravo na to. Ne primenjuju doslovno zakon, pa je 95 posto pljačke. Neosnovano primenjuju obračun zatezne kamate, pre krajnjeg roka dospeća kredita, obračun naknada i provizija koje su već sadržane u kamatama, neke banke čak samovoljno menjaju kamatne stope, ili ih vezuju za euribor, a ako je neka odredba suprotna zakonu, ona je i ništavna. Svih pet elemenata na osnovu kojih banka vrši obračun su protivzakoniti, a onda je zapravo i čitav ugovor protivzakonit i ništavan, plastično je objasnio ovlašćeni računovođa, revizor i sudski veštak Tasić.

On dodaje da nakon proglašenja ugovora ništavnim, sva sporedna davanja, od jemstva do hipoteke su nevažeća.

-To znači da onaj klijent koji na sudu dokaže ništavnost ugovora, na osnovu matematike, banka mora da vrati klijentu uzetu hipoteku i slično. Mnogo je takvih slučajeva. Ako se zna, da su tokom poslednjih 10 godina, oko 30 milijardi evra banke iznele van Srbije , zvanično, a tokom godine su još toliko iznele, dakle to je oko 60 milijardi evra profita iznetog iz zemlje, od kojih je sigurno polovina iznosa neosnovano izneto, kaže Tasić.

Tokom dvočasovnog panela, kako je rečeno, nezakonito je kredit dobijen u kešu u dinarima, vezati valutnom klauzulom za evre ili švajcarce, kao i obračunavanje zakonske zatezne kamate pre krajnjeg roka dospeća kredita, naplaćivanje raznih naknada i provizija na kredit, samovoljno menjanje kamatne stope tokom korišćenja kredita.

Cilj ovog panela, kako je rekao i v.d. direktora RRA Panonreg, Milan Maličević, da se učesnici upoznaju sa mogućim pravima da u sudskom postupku dobiju presude o ništavosti svih kredita koje su banke davele na taj način.

- Uporište za izlaganje su presude Privrednog suda u Beogradu, koji je uvažio moj nalaz, na osnovu koga se dokazuje element da su uslovi kredita sastavljani suprotno Zakonu o obligacionim odnosima. Viktor Orban je još 2014. godine doneo zakon kojim se bankama zabranjuje da rade takav vid pljačke. U našem Zakonu o obligacionim odnosima postoje pravila, ali se ona, na žalost, često ne poštuju, rekao je Tasić na panel diskusiji, odgovarajući na brojna pitanja građana, kako da reše svoje kredite i kamate koje im jedu kredite.

4964_3.jpg
Građani su bili veoma zainteresovani da saznaju
kako da povrate deo svog izgubljenog novca

Tasić je objasnio kako se svaki ugovor o kreditu temeljno analizira i kako nijedan u sebi ne sadrži članove 8.i 28. Zakona o računovodstvu, koji kažu da knjigovodstveni dokumenat ne može biti dvosmislen.

- Monetarni nominalizam jasno kaže, da se vrati ona vrsta novčanih sredstava koje ste dobili, ako ste dobili dinare, morate vratiti dinare. Prvo nezakonito je što banke koriste valutnu klauzulu, vezuju kredit za valutu. Banke u Srbiji ignorišu sudsku praksu, koja im zabranjuje revalorizaciju kredita za koje se naplaćuje kamata, pa od neopreznih građana naplate i do trećine vrednosti kredita, samo kroz kursne razlike, iako je kredit dat u dinarima, a i rate se naplaćuju u domaćoj valuti. Klijenti banci prilikom otplate kredita daju do čak 60 odsto više novca nego što bi trebalo, jer banka u svojoj gramzivosti primenjuje protivzakonite obračune na ime kursnih razlika, zateznih kamata, naknada, provizija i samovoljnog povećanja kamate, rekao je Tasić.

Dužničko ropstvo

Tasić kaže da su svi takvi krediti zasnovani zapravo na neoliberalnom konceptu, koji je ustvari neokolonijalni, stvara klijentu dužničko ropstvo..

-Hteli su da tom vrstom pljačke građana, unište i građanske i državne vrednosti, što se efikasno radi tom kreditnom bankarskom pljačkom. Građani najččešće slepo veruju bankama, kao institucijama koje bi trebalo da imaju pošten odnos prema dužničko poverilačkom odnosu, da banka ima dobru nameru, da kreditom pomogne klijentu, a ne da ga opljačka. Taj proces dugo već traje, a pojedinci koji se izbore za svoja prava, često bivaju skrajnuti, tako da banke idu toliko daleko da se ne obaziru na zakonske odredbe, što bi trebalo zaustaviti, a građanima pomoći da se odbrane od tako "civilizovane" pljačke, kaže sudski veštak i revizor Zoran Tasić.

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja