Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.05.2017. Ponedeljak
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 12
  19. maj 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Kultura
U Srpskom kulturnom centru Sveti Sava, u okviru Svetosavske nedelje, održana književna tribina
Krestićeva „Zapamćenja” brane dostojanstvo nauke
08.02.2017.

• „Zapamćenja” Vasilija Krestića su knjiga o čoveku u svim vremenima, knjiga beskrajno lepog srpskog jezika, sa prizvukom starijih vremena, u kojoj autor ne iznosi samo svoju biografiju, već prema rečima prof. dr Mire Radojević, „brani dostojanstvo nauke za koju se opredelio” i za ljudsko dostojanstvo. • Akademik Krestić se bavio i sportom u subotičkom Spartaku, a mnogima je nepoznato da se bavio i džez muzikom, preneo je u svom osvrtu prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.

4961_1.jpg
prof. dr Dragan Stanić, akademik Vasilije Krestić, prof. dr
Mira Radojević i akademik Kosta Čavoški

U oviru Svetosavske nedelje, u Zadužbini Dušana Radića, u organizaciji Srpskog kulturnog centra, 23. januara održana je književna tribina o najnovijem delu „Zapamćenja” akademika i književnika Vasilija Krestića.

O ovom značajnom delu za društvenu i istorijsku dimenziju Srbije, a ne samo za bibliografski i biografski život Vasilija Krestića, govorili su, pored autora, akademika Vasilija Krestića i akademik Kosta Čavoški, prof.dr Mira Radojević, prof.dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.

4961_2.jpg
Svečana sala SKC-a prepuna zainteresovanih za delo akademika Krestića

Otkuda istoričaru Vasiliju Krestiću ideja da napiše knjigu memoara?

—Ovde, blizu Đale, na ovoj tribini u Zadužbini Dušana Radića u SKC-u, dobro se osećam, kaže akademik Krestić, objašnjavajući razlog nastanka knjige „Zapamćenja”. —U ozbiljnim godinama, sve je teže obilaziti istorijske arhive. Hteo sam sebi da zadam koristan posao, ne samo zbog sopstvenog života, nego i društva i slike vremena o kojoj sam govorio u knjizi, hronološkim nizom, od mladosti pa do pominjanja mnogih događaja, ubistva kralja Aleksandra i drugih trenutaka. Opisao sam i svoje igre, ali i svoje obaveze, smatrao sam da ima mnogo događaja o kojima moram da govorim, o činjenicama oko mnogih nastupa i govora, masonskih loža, o pokušaju da se sačuvaju neke vrednosti države. U knjizi takođe govorim o svom odnosu sa Čubrilovićem, koji je bio odani Jugosloven, o raskolu dve ličnosti, sukobu dve ideje, razlazu sa Mićunovićem i drugim trenucima vezanim za moje delovanje i za društvo u kojem sam živeo. Imao sam potrebu da se oprobam u ovoj vrsti žanra, koja se razlikuje od naučnih dela. Pri tome nisam koristio dnevnike prilikom pisanja dela, pisao sam po sećanju, rekao je pored ostalog o svojoj knjizi „Zapamćenja” Vasilije Krestić.

Akademik Krestić je, kako kaže u predgovoru, „Zapamćenja” započeo iznošenjem najvažnijih podataka o svojoj porodici i precima, zbog svoje dece i unuka, da znaju ko su i od kada su se Krestići našli prvo na tlu današnje Vojvodine, a zatim u Segedinu i u Đali. -Ko pročita knjigu, znaće da sam pripadnik jedne od najstarijih porodica u Vojvodini, da sam po dubokoj starini Lala iz Banata, a saznaće i u kakvim materijalnim, društvenim, političkim i ideološkim uslovima sam stasavao, govoreći o najznačajnijim i vrednim pomena i pamćenja podacima, piše autor u predgovoru knjige.

—„Zapamćenja” Vasilija Krestića su knjiga o čoveku u svim vremenima, knjiga beskrajno lepog srpskog jezika, sa prizvukom starijih vremena, u kojoj autor ne iznosi samo svoju biografiju, već prema rečima prof. dr Mire Radojević, „brani dostojanstvo nauke za koju se opredelio” i za ljudsko dostojanstvo.

—Govorim o ličnom doživljaju ove knjige, a želim da naglasim koliko je važan elemenat čovekove discipline, da bi izgradio sebe. Za mene nema veće sile od mog uverenja, a smatram da je to bilo i načelo akademika Vasilija Krestića, o čijoj knjizi imam čast da govorim kao njegov student, istakla je pored ostalog prof. dr Mira Radojević.

Prof. dr Dragan Stanić je rekao da je u knjizi akademik Krestić objasnio javnosti krivulju svog života, kako se posle ratnog vremena držao i po strani neko vreme, bavio se sportom i u subotičkom Spartaku, blizu je bila i Đala u kojoj je rođen, a bavio se i džez muzikom.

—Ta životna krivulja, od rodne Đale, preko ratnih i poratnih događanja i njegovog odrastanja, moralne i stručne kompetentnosti, utkana je u knjigu, te su sve razvojne dimenzije ličnosti Vasilija Krestića vidljive u toj knjizi - ratna sećanja, mračni likovi, opisi suđenja zločincu i drugi događaji. U svom živopisaniju, Krestić se pita kakva je uloga naučnika u njegovom društvu i zajednici. Knjiga je izvor saznanja o mnogim događajima u društvu i događajima u kojima je i Krestić bio akter, o razmimoilaženjima, političkim pritiscima, a poseban pečat u knjizi je njen memoarski sloj - šta sve mora da prođe istoričar, da se prilagodi istorijskoj lakirovki, rekao je Stanić.

Akademik Kosta Čavoški je podsetio Subotičane da je Vasilije Krestić, za svoje memoare upotrebio srpsku reč zapamćenja.

-Memoare obično pišu državnici i istaknuti političari, koji smatraju da njima mogu dopuniti ili izmeniti predstavu koju su utvrdile istorijske činjenice. Postoje dva motiva za pisanje memoara, jedan je ulepšavanje predstave o sebi, a drugi je izvođenje računa sa svojim političkim neistomišljenicima, koja može biti vrlo zanimljiva, jer pisac zna da svoje protivnike može najuspešnije naružiti, ako navodi pouzdane, a za njih pogubne činjenice. Krestićevi memoari ne pripadaju ni jednoj od te dve vrste, njegovi su memoari spis o istoriji koju je doživeo i o ljudima sa kojima je u struci i nauci sarađivao i sukobljavao se. Izuzetak predstavlja uvodni deo, kojim je hteo da prikaže, da je pripadnik jedne od najstarijih srpskih porodica u Vojvodini i da je po dubokoj starini Lala iz Banata. Saznajemo, tako, da su njegovi preci živeli u Banatu, i pre velike seobe Srba 1690. godine, a da su tokom 18 i 19 veka bili trgovci, oficiri, sveštenici, a kasnije advokati i inženjeri. Posebnu pažnju posvetio je svom pradedi Mihailu Krestiću i svom dedi Vasi Krestiću, po kojem je dobio i ime, a potom i ocu, majci i bratu. Kao istoričar, autor je znao da jedino on u svojim memoarima može od zaborava sačuvati mnoge događaje, lepim jezikom, nadahnutim stilom pisanja, ponekad i sa zlim vremenima i nesrećama. Onima koji su bolje upućeni u političku filozofiju i antropologiju, Krestić je govorio u memoarima i o pojedincima, jezikom činjenica, o nekim likovima moralnim nakazama, dovoljno je da razviju teoriju antropološkog pesimizma. Ali, ključno u ovim memoarima je načelo istine, odnosno stav da istoričar ni po kakvu cenu ne sme da prenebregne tu relevantnu činjeničnu istinu. To svoje polazno stanovište, Krestić je izgradio još kao mlad istoričar, sučeljavanjem sa profesorom Vasom Čubrilovićem, koji je pokušao da ga zaustavi nepristrasnom iznošenju nespornih naučnih činjenica, zasnovanih na procenama srpsko-hrvatskih odnosa. Čubrilović je zagovarao tezu da istoričar mora ponekad da navede neke činjenice, ali da prećuti istinu. Krestiću to nije ni padalo na pamet. On je u svojim radovima, sledio načelo koje je rukovodilo sve velike istoričare, rekao je pored ostalog akademik Kosta Čavoški.

On je podsetio i na događanja oko SANU iz 1986. godine, povodom nedovršenog Memoranduma i na izjavu Nikole Hajdna, da je Krestić proterao u tom periodu politiku iz Srpske Akademije.

-Smatram da je SANU tim dokumentom dokazala da je dorasla svojim naučnim i nacionalnim obavezama, da je to bio zvezdani trenutak Akademije. Kada Krestić objašnjava da se Memorandumom Akademija uzdigla do samih zvezda, on kaže i da nije napisan sa namerom da bude nacionalni program, nego samo jednokratan odgovor na goruća nacionalna i državna pitanja, u izuzetno kriznom trenutku. Sam Krestić veli da je protiv toga, da SANU reaguje na dnevno političke događaje, rekao je pored ostalog Čavoški, pominjući i prljave kampanje velikog broja dnevnih listova, i nekih poznatih političara tog vremena, protiv Krestića.

-Oni koji čitaju Krestićeve memoare mogli bi steći pogrešan utisak da je Krestić samo borac za istinu, a ne i nacionalni i politički borac. On je izricao i političke i moralne sudove, ali samo povodom najozbiljnijih nacionalnih i državnih pitanja, rekao je pored ostalog akademik Kosta Čavoški.

Oličenje vremena

-„Zapamćenja” nisam mogao da izbegnem, jer su ona oličenje vremena, a napisao sam ih s uverenjem da mogu da budu i prilog višedecenijskoj istoriji našeg društva, naše politike, našeg nacionalnog, naučnog, kulturnog i moralnog bitisanja i široko rasprostranjenog posrtanja, napisao je u predgovoru knjige akademik Vasilije Krestić.

N. H. Karanović

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja