Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 23.08.2017. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Ljudi
    Atila Zemko, jedini subotički antikvar sa dugogodišnjim iskustvom
    Svaki predmet ima svoju priču
    01.02.2017.

    Svaki predmet u antikavrnici ima svoju priču i dušu, a novi život započinje kada dođe u ruke dobrog restauratora. Popravke radim ručno, a najduže delove starog nameštaja.

    Antikvarnice, mesta koja čuvaju prošlost i u kojima možete pronaći predmete koji svedoče kako su nekada kvalitet i lepota izrade stvari za svakodnevnu upotrebu bili sastavan deo života. Jedna od tih retkih i jedina u gradu je „Artdeko“ preko puta subotičke Gimnazije, vlasnika Atile Zemka. U današnjem vremenu, u kojem vladaju serijski proizvedeni predmeti, slabog kvaliteta, bez duše i individualnosti, ulazak u ovu radnju je kao da ušetate u vremeplov koji vas odnese u davno vreme od pre 50, 80, 100 godina.

    4934_1.jpgKad je nešto staro, obično bacimo u smeće i zamenimo novom, modernijom verzijom. Ipak, neki predmeti čudnim putevima umesto u otpadu završe na policama antikvarnica. Često su to slike, knjige, stari satovi čije su skazaljke več davno stale, stari bakin nakit koji više nije u modi, amfora okrznutog ruba, stari nameštaj, neka čudna posuda, retki novčić s likom nekog cara. Tako stara stvar, zaboravljajući svoju prošlost, započinje novu priču u rukama dobrog restauratora a kasnije i kolekcionara. U ovoj antikvarnici svaki predmet ima svoju priču, a većina njih i dušu. Zato sakupljači antikviteta ovaj posao ne smatraju hobijem nego strašću.

    Već je treća decenija od kako Atila Zemko pronalazi, zatim preuređuje, i na kraju prodaje u svojoj radnji stare predmete koje su prethodni vlasnici smatrali starim, pa čak i neupotrebljivim. U poslu mu pomaže sin Andrej koji je zadužen za restauraciju.

    - U Nemačkoj sam se 80-ih godina prvi put susreo sa starinama. Počeo sam da se interesujem za njih i vrlo lako ih zavoleo, pa sam 1994.godine otvorio antikvarnicu. Polako sam uveo sina u posao i tada smo počeli da restauriramo stare stvari. Danas mi mnogo pomaže i drago mi je da sam uspeo da ga uvedem u ovaj posao. U Evropi se ljudi više interesuju za stare stvari. Sve što im je oduzeto za vreme rata, oni se trude da povrate u svoje domove. U Srbiji to nije slučaj. Ovde više prodaju svoje stvari i generalno ne investiraju dugoročno. Kupuju se jednokratne stvari koje služe svrsi, ali nemaju kvalitet, a samim tim ni dugovečnost. Mada, ljudi uđu u prodavnicu. Neki samo zavire, a neki se duže vreme zadrže.- kaže Atila

    Kakav je izazov baviti se antikvitetima?

    -U ovom poslu, najveći izazov mi predstavlja kada vidim neki stari, zaboravljeni predmet koji restauriram i na kraju dobijem prelep komad nekog, recimo, starog nameštaja. Volim da vraćam „život” ovim stvarima i to me u potpunosti ispunjava. Nameštaj najviše volim. Sama činjenica da se popravljen nameštaj vraća u domove, daje mi veliki motiv da ga sa voljom uradim.

    Koji stil je najtraženiji?

    4934_2.jpg-Vrlo je zanimljivo kako se menja stil koji ljudi kupuju. Od kako se bavim ovim poslom, promenilo se barem tri stila. Najpre su kupovali bidermajer, zatim rezbareni stil a danas se u modu vraćaju 80- te godine. Sve te promene ispratim sa posebnom pažnjom. Moj ukus se takođe vremenom menjao. Nekada sam voleo realno slikarstvo, a danas stavljam akcenat na moderno slikarstvo. Mada ću uvek da kažem da je za realno slikarstvo potreban dobar majstor, dok je za moderno potreban dobar umetnik. Generalno je ukus relativna stvar i on se vremenom menja. Meni je defi nitivno omiljeni stil modernizam. Uvek sam bio za neki napredak. Ako pogledate kataloge iz 60- ih godina, možete da primetite da su i tada umetnici imali odlične vizije i da su pravili nešto iz tog vremena što ipak malo odstupa od standarda.

    Da li sve izložene predmete popravljate?

    - Sve predmete koji mi stoje u prodavnici polako popravljam. Restauracija je spor proces rada. Sve se radi ručno. Da se popravi jedan sto, potrebno je oko nedelju dana. Stolice su najteže, jer se sastoje od puno delova od kojih svaki mora posebno da se obradi.

    Da li su Subotičani zainteresovani za antikvitete?

    - Interesantni su ljudi koji su uključeni u antikvitete. Njih je vrlo malo i u potpunosti su okrenuti ka kulturi. Inače, danas sve manje ljudi čita knjige, u pozorište i bioskop se sve ređe ide. Smatram da čovek mora da ima barem opštu kulturu i da ne sme sebi da dozvoli da su mu neke trivijalne stvari ispred kulture. Danas, nekako opravdavam decu, jer roditelji sve manje vremena imaju da decu uče tome. A bez kulture ići napred je vrlo teško. Subotica je uvek bila ispred drugih gradova u kulturi. Do 80-ih je sve bilo na visokom nivou nakon čega je svest o kulturi kod građana počela polako da se gasi da bi se 90-ih potpuno ugasila. Sada ne vidim nikakav kulturni pomak i to je šteta. Da se ljudi malo više pozabave kulturom sve bi bilo drugačije.

    Čime se bavite pored ovog posla?

    -Da se ne bavi antikvitetima, bavio bih se muzikom. Muziku mnogo volim i bavim se još i audio fi - lom. Tu spadaju oprema, zvučnici i pojačala. Volim kada je zvuk muzike kvalitetan.

    Kako prepoznati koji je antikvitet vredan sakupljanja?

    - Da bi stari predmet bio vredan, prvo je potrebno je da imaš osećaj i da „juriš” svoj ukus. Tada je zadovoljstvo potpuno. Generalno, ako neko hoće da investira, najpre treba da zna koliko je redak predmet koji želi da kupi. Starost nije toliko bitna. Postoje, recimo rimski novčići stari 2000 godina pa nisu toliko skupi kao neki novac iz 50-ih godina. U ovom poslu moraju da se znaju i činjenice tipa koliko je predmeta izdato, koliko sačuvano i slično. Stare stvari retko kada gube svoju vrednost. Uglavnom, nakon kupovine, pa čak i dugogodišnjeg korišćenja, mogu da se prodaju po istim cenama, ako ne i većim.

    4934_3.jpgPrva Atilina antikvarnica je bila na Korzou, na mestu nekadašnje kafane „Zagreb”. Danas se nalazi preko puta Gimnazije, a ispred radnje svakoga dana možete da primetite malu grupu ljudi koja ispija kuvano vino ili čaj u ove hladne dane. Tu se skupljaju Atilini dugogodišnji prijatelji koji mu se dive: -Atila je veoma svestran i kulturno obrazovan. Ja se njemu divim jer da bi se neko bavio antikvitetima, mora savršeno da se razume u bukvalno sve: satove, slikarstvo, nameštaj...-kaže nam Horvat Zolika, dugogodišnji Atilin prijatelj. Pored Zolike stoji i čika Bela koji se dugo druži sa Atilom. Iako je prijateljstvo veoma dugo, u njemu nikada nema mesta za konfl ikte: - Punih četrdeset godina se družim sa Atilom. Družimo se privatno i poslovno i nikada nismo imali konfl ikt. Mogu slobodno da kažem da mi je Atila najbolji prijatelj.- ponosno kaže čika Bela.

    L. Marjanov

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja