Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.07.2017. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Privreda
    Udruženje pčelara Subotice dobilo vredan poklon Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine
    Mikroskop za zdravije pčele
    29.01.2017.

    Savez pčelarskih organizacija Vojvodine uručio Udruženju pčelara Subotice mikroskop sa kamerom, namenjen usavršavanju pčelara i napretku pčelarstva u Subotici. Srbija uskoro očekuje milionitu košnicu, poručuju iz SPOV-a.

    Udruženje pčelara Subotice neguje tradiciju pčelarstva u našem gradu duže od jednog veka. Tim povodom, u subotu, 21. januara, predstavnici Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine(SPOV) dodelili su Udruženju pčelara Subotice, mikroskop sa mikrokamerom.

    4922_1.jpgNovi mikroskop prema rečima stručnjaka, treba da omogući dalje usavršavanje pčelara i doprinese daljnjem napretku pčelarstva u Subotici.

    Znanje o pčelama treba poboljšati

    Dragoljub Matić, predsednik Udruženja pčelara Subotice istakao je da novi mikroskop služi kako bi se podiglo znanje pčelara o kvalitetu meda, bolestima pčela i slično.

    - Mikroskop će nam mnogo pomoći коd uočavanja bolesti kod pčela sa kojima se susrećemo u poslednje vreme. Takođe, naše Udruženje drži trenutno i obuku, odnosno školu pčelarstva u Subotici i Kanjiži. Predavanja su na oba jezika, u oba grada, a suština je da mlade pčelare edukujemo, uputimo u tajne pčelarstva, jer treba da znaju da je bavljenje medom lep, ali i zahtevan posao, pogotovo u vremenima u kojima svi teže opstajemo. Ukrupnjavanje sitnijih proizvođača je po nekim pokazateljima do sada dovelo do „nazadovanja“ pčelarstva i to je i neko moje lično mišljenje. To se i dokazuje, jer imate primer susedne Mađarske, gde „veliki“ pčelari sa 500 košnica propadaju. Pčelarstvo je specifičan posao, i zato se veliki pčelari i žale, da ako sami ne pogledaju u svoju košnicu, ne znaju pravo stanje stvari. To je problem oko ukrupnjavanja, koje ne donosi dobro pčelarstvu. Inače, jedan od naših najvećih problema i dalje je ogroman broj falsifikata na tržištu, i to ubija konkurenciju, obeshrabruje mlade pčelare, a stariji pčelari sve teže finansijski opstaju. Sve u svemu, možemo zaključiti da poslednje godine, nisu bile medonosne - objašnjava Matić.

    Pčelinja američka kuga sve opasnija!

    Savez pčelarskih organizacija Vojvodine pre dve godine počeo je da pomaže i oprema Udruženje pčelara sa pojedinim aparaturama, koje će koristiti pčelarima u njihovom bavljenju poslom.

    Ove godine su, kako kažu, odabrali mikroskop sa mikrokamerom za Udruženje pčelara u Subotici, koji je finansiran iz sredstava Saveza i resornog Sekreterijata za poljoprivredu, a koji će najviše pomoći kod otkrivanja najčešćih bolesti kod pčela poput pčelinjeg proliva i američke kuge.

    - Mikroskop pomaže pčelarima da otkrivaju oboljenja poput pčelinjeg proliva i američke kuge koja je sve češća. Ne možemo dati dijagnostiku, ali možemo da pokušamo da uočimo problem a to možemo mikroskopom, potom se obraćamo veterinarima i inspekcijama. Američka kuga je jako opasna za pčelarstvo, ne samo kod nas, nego i u zemljama okruženja, trenutno sve mere koje se preduzimaju kada se ona pojavi su potpuno zatvaranje i spaljivanje pčelinjaka. Bitno je da pčelari uoče i znaju, jer ako se ta bolest blagovremeno ne uoči, i kada dođe do uništavanja, država ne sprovodi nadoknadu i ne daje subvencije - kaže Stojan Anđelković, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

    Prema rečima Anđelkovića, ni pčelinji proliv kao bolest pčela ne treba zanemariti, jer je i on zastupljen u Srbiji, nije mnogo raširen, ali se pojavljuje sporadično.

    - Prošle godine smo imali slučajeve pojave pčelinjeg proliva u Bačkoj Palanci i Vršcu, i tamo je inspekcija odradila svoj posao. Te bolesti nisu opasne po čoveka, samo za pčele, a naročito kod kuge nema oporavka - tvrdi Anđelković.

    Uskoro i milionita košnica

    Pčelarstvo u Srbiji doživelo je ekspanziju pčelarstva od 2010. godine, a naročito 2013. i 2014. godine, od kada se beleži veća cena meda, lakše plasiranje meda, i povećanje broja košnica. „Sa nekih 400.000 do 500.000 došli smo na 950.000 košnica što je vidan napredak“, tvrde u Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine i najavljuju da se Srbija približava milionitoj košnici, koju je, primera radi, susedna Mađarska kao veća u odnosu na nas, tek sada dostigla. Kako bi pčelarski posao danas bio isplativ, pčelar u proseku treba da ima minimum 50 košnica, a jedna četvoročlana porodica kako bi živela od meda, treba da ima najmanje od 200 do 250 košnica. Pored meda, treba proizvoditi i druge tražene proizvode od meda poput voska, propolisa, mleča, i pčelinjeg otrova. Pčelinji otrov je posebno interesantan za farmaceutsku industriju, jer se upotrebljava kao sastojak u proizvodnji lekova za reumu, kozmetičkoj industriji. Međutim prikupljanje pčelinjeg otrova je ozbiljan posao, jer se smatra da je pčelar uspešan, ako tokom godine dana, sa jedne košnice, sakupi do 5 grama pčelinjeg otrova.
    „Lažni“ med i dalje problem

    Problem koji i dalje muči pčelare je i dalje prisutan ogromni broj falsifikata pčelara, što ubija konkurenciju, obeshrabruje mlade pčelare, a stariji pčelari sve teže finansijski opstaju u tom poslu. U Udruženju najavljuju stručna predavanja za pčelare 28. januara u zgradi Nove opštine, kao i nastavak akcije „Medeni doručak" od februara, a koja je od prošle godine naišla na odličan odziv u školama kao i u lokalnoj samoupravi.

    A. Šiška

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja