Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 29.04.2017. Subota
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 9
  28. april 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Kultura
U Gradskoj biblioteci, promovisan novi savremeni rečnik, dr Mirjane Burzan i Kacziba Agnes, u izdanju Foruma
Kapitalno delo „Srpsko-mađarski rečnik”
22.12.2016.

Savremena srpsko -mađarska leksikografija obogaćena je ove godine kapitalnim izdanjem, Srpsko-mađarskim rečnikom, čije su autorke dr Mirjana Burzan, profesorka na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, u penziji i dr Agneš Kaciba, docentkinja na Katedri slovenske filologije Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Segedinu, a prof Burzan ističe i veoma korisne sugestije recenzenata akademika Ištvana Nyomarkay i prof dr Vere Vasić kao i urednika Janoša Brenera.

4767_1.jpg

Kapitalno delo novi „Srpskomađarski rečnik” doživeo je već četvrtu promociju, u Gradskoj biblioteci Subotice, gde su 6. decembra autori, gosti i publika na veoma razumljiv način dobili na uvid esenciju dugogodišnjeg rada dr Mirjane Burzan, čiji autorski i pedagoški rad, kao i izuzetnu skromnost kao ličnosti, mnogi subotički znalci znaju.

„Srpsko-mađarski rečnik”, srednjeg obima, u izdanju "Foruma" iz Novog Sada, vaome je značajno delo, kako ga kvalifikuju recenzenti, akademik Nyomarkay Ištvan i prof. dr Vera Vasić, a podržano je i od Izvršnog veća Vojvodine i Nacionalnog saveta Mađara u Srbiji.

4767_2.jpg
Faksimil teksta autorke N. Popov objavljenog u Dnevniku

Nosilac projekta i poslova na priređivanju rečnika je Mirjana Burzan, redovni profesor na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a saradnica Kacziba Agnes, docent na Katedri za slavistiku Univerziteta u Segedinu, dok je urednik izdanja Brener Janoš.

—Već pet decenija se očekuje savremeni srpsko- mađarski rečnik, većeg obima od onih koji su se pojavili od izlaska iz štampe najobimnijeg ovakvog dvojezičnog rečnika, čiji je glavni redaktor bio Kalman Kovač, a u izdanju Pokrajinskog zavoda za izdavanje udžbenika u Novom Sadu (1975). Stoga je sasvim razumljivo da u njemu ne možemo naći mnoge nove reči i izraze, bilo da su poreklom srpske, ili posuđene iz drugih jezika, prevashodno iz engleskog (mirovnjak, minutaža, ležeći policajac, galopirajuća inflacija, ili pijar, skenirati, piraterija...), pojašnjava prof Mirjana Burzan.

Ona ističe, da u Uvodu novog Rečnika, dobijamo podatak da delo sadrži blizu 34. 500 odrednica, i da većina pripada standardu, ali ih ima i iz razgovornog jezika, pogrdnih leksema, nešto arhaizama, onih koji su značajni za srpsku istoriju, kulturu, tradiciju.

Leksički fond Rečnika, kako konstatuje recenzentkinja prof. Vera Vasić, zadovoljava i korisnike kojima je mađarski jezik maternji, kada traže ekvivalent njima nepoznate srpske reči, tako i one koji uče mađarski jezik, a srpski im je maternji. — Rečnik podjednako dobro ostvaruje i pasivne i aktivne funkcije jednog rečnika, a takođe i metaleksičke koja prevodiocima kao korisnicima omogućava uvid u formalno i sadržinsko ustrojstvo leksičkih sistema uključenih jezika.

Uz svaku odrednicu data je, kako ističe profesorka Burzan, ozbiljna gramatička obrada, što je posebno važno za potencijalne korisnike čiji je prvi jezik mađarski. Dodali bismo da svim korisnicima ovaj segment Rečnika može biti i savetnik za niz jezičkih i pravopisnih pitanja u vezi sa kojima imaju dilema šta je pravilno, a šta je neprihvatljivo (... na predstavi je bilo mnogo gledalaca, a ne gledaoca, ili: naš prosvetitelj Sveti Sava, a ne sveti Sava...)

—Kod višeznačnih reči se navode sva njihova frekventna značenja i ona prava i prenesena, fig. a koja se u srpskom ostvaruju tek u konkretnom kontekstu, a njihovi mađarski, ekvivalenti često predstavljaju različite lekseme. (mera ž (-e) 1. mérték: ~ za težinu súlymérték...; 3. méret: uzeti ~u méretet vesz...; 4. határ: nemati ~e u piću nem ismer határt az alkoholfogyasztásban; 5. intézkedés, rendszabály: ... ;ekonomske ~e gazdasági intézkedések...). Kod mnogih odrednica nalazimo ustaljene veze ili sintagme (kamatna stopa, društveni položaj, smoći snage, ukazati kome pažnju...) a tu su i termini iz različitih oblasti (tržišna cena, pravo vlasništva, skočni zglob i sl.).Ukupno ih je oko 6.500, ističe profesorka Burzan.

Prema rečima autorke Mirjane Burzan, u Rečniku, s obzirom na njegov obim, nalazi se i dosta (oko 2.500) frazeologizama, odnosno izraza bukvalno neprevodivih na drugi jezik (gorka pilula, biti tvrd na ušima, ići kome na ruku...), a naglašava njihov značaj i za pasivno znanje jezika, za razumevanje i pisanog izraza, a i za razumevanje sagovornika koji je sklon slikovitom izražavanju.

Važno je istaći i podatak koji je u svom članku „Kapitalno leksikografsko izdanje” istakla Nina Popov, povodom ovog Forumovog izdanja novog rečnika, a to je konstatacja prof. dr Vere Vasić, koja u svojoj recenziji kaže da novi rečnik predstavlja značajan doprinos dvojezičnoj leksikografiji, te stoga može biti ne samo uzor, nego i izvor za izradu drugih dvojezičnih rečnika, sa srpskim kao polaznim jezikom.

Razgovor sa nama profesorka Burzan završila je opaskom:

—Čini se da je dosta skroman broj odrednica u Rečniku, ali ako se uzme u obzir, da se uz polisemične reči navodi više njihovih značenja kao i primeri upotrebe, te ustaljeni izraz, i ne mali broj frazeologizama, dobija se drugačija slika o, uslovno rečeno, bogatstvu Rečnika. Međutim, sigurno je da u njemu ima dosta nedostatnosti i propusta različite prirode, o čemu će dati sud sami budući korisnici, skromno u duhu svoje ličnosti, kaže profesorka Burzan, koja je na ovom značajnom delu radila petnaestak godina.

Nada Harminc Karanović

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja