Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 26.04.2017. Sreda
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 8
  21. april 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Privreda
Sud presudio da se Lehelu Kovaču vrati kombajn za košenje trske
Direktorov inat platiće narod
24.11.2016.

• Prekršajni sud u Senti, odeljenje u Kanjiži, presudio da JP „Palić-Ludoš“ vrati Lehelu Kovaču oduzeti kombajn za košenje trske, jer nije utvrđeno da je u zaštićenoj zoni napravljena bilo kakva šteta. Kovač je nameravao da u Hajdukovu otvori pogone za preradu trske, ali u tome su ga sprečili čudni propisi rada u zaštićenim zonama.

4652_1.jpg

Prekršajni sud u Senti, odeljenje u Kanjiži, oslobodilo je odgovornosti Lehela Kovača i naložilo JP „Palić-Ludaš“ da mu odmah vrati zaplenjeni kombajn za košenje trske. Troškove suda i najverovatnije desetomesečnu ležarinu kombajna platiće država, odnosno poreski obveznici. Lehel Kovač imao je dozvolu za sečenje trske na spornom području od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Sud nije utvrdio da je u zaštićenoj zoni načinjena bilo kakva šteta, pa je JP „Palić- Ludoš“ oduzimanjem kombajna prekoračio svoja ovlašćenja.

4652_2.jpg
Lehel Kovač

Prilikom košenja trske u horgoškom ataru na parceli zvanoj „Tračik“ početkom godine, 21. januara, čuvari zaštićene zone JP „Palić - Ludaš“ po nalogu njihovog direktora Ferenca Martona, oduzeli su specijalni kombajn za košenje trske, vlasništvo Lehela Kovača, jer se, kako su tada obrazložili, trska kosila u zaštićenoj zoni bez potrebnih dozvola. Istina, Lehel Kovač, tada još nije imao potpisan sporazum o poslovno- tehničkoj saradnji sa JP „Palić - Ludaš“, ali je zato posedovao rešenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode gde lepo piše da „Lehel Kovač iz Subotice može da seče trsku na predmetnim parcelama“. I pored ovog rešenja, kombajn je oduzet, Kovač je ostao bez osnovnog sredstva za rad a i desetak sezonskih radnika izgubili su siguran posao i zaradu. Razočaran u bahatost države i odgovornih ljudi u javnom preduzeću, Lehel Kovač, povratnik iz inostarnstva, rasprodao je „budzašto“ mašine za preradu trske, zatvorio tek izgrađenu halu i razmišlja da ponovo „beži“ u inostranstvo.

-Ne samo da su mi zaplenili kombajn, već su poljočuvari uz asistenciju direktora Martona Ferenca, pozvali policiju da me uhapse zbog teškog krivičnog dela. Nisam potpisao ugovor o tehničkoj saradnji sa njima -kaže Kovač - Naravno da je policija ovaj njihov zahtev odbila kao neosnovan. A nisam potpisao sporazum o saradnji sa JP „Palić- Ludoš“ zato što je besmislen. U ugovoru traže da 20 odsto pokošene trske pripadne javno komunalnom preduzeću, što nigde u svetu nema. Ponudim se da besplatno uklonim trsku koja zagađuje jezero, a ona je ranije najčešće paljena, a prilikom toga su goreli i električni stubovi, a oni traže da jedna petina trske pripadne njima. Ili čudna odredba u ugovoru „da će Izvršilac platiti Naručiocu posla ugovornu kaznu u ukupnom iznosu od 3.000 evra, ako ne ispuni bilo koju svoju nenovčanu obavezu iz ovog sporazuma, bez obzira kolika je drugoj strani šteta stvarno nastupila, odnosno da li je ona uopšte nastupila“. Po ovome ispada, da moram da platim kaznu od tri hiljade evra, bez obzira ima li javno preduzeće štetu ili nema. Nisam potpisao ovakav sporazum i zato su mi oduzeli kombajn, kao da je to pecaljka ili mreža za ribe.A štete zbog bahatog odnosa odgovornih u JP „Palić-Ludoš“ su višestruke.

4652_3.jpg
Kovač: proizvodnja i prerada trske u svetu je ozbiljan posao

Trska je ostala nepokošena, puno stare trske nakupilo se u jezeru, što ugrožava njegov biljni i životinjski svet. Jedini proizvodni pogon za preradu trske u Hajdukovu, ostao je bez sirovine i desetak radnika bez posla. A jedna od loših posledica je svakako i negativna poruka budućim investitorima, šta sve može u Srbiji da ih čeka od samovolje pojedinaca koji po svom „ćefu“ tumače propise.

Lehel Kovač, diplomirani ekonomista koji govori četiri strana jezika, povratnik je iz Austrije, gde je video šta se sve može proizvoditi od barske trske, ili kako je zovu, „slonove trave“. Došao je na ideju da se vrati u zemlju i u Vojvodini obnovi stari zaboravljeni zanat i stvori brend od trske. Pre osam godina, prvi je kupio kombajn za košenje trske, izgradio novu halu i nabavio mašine za preradu. I taman kad je mislio da ozbiljno krene sa poslom, njegovu nameru zaustavila je birokratija. -Proizvodnja i prerada trske u svetu je ozbiljan posao - kaže Kovač. Trska se koristi u građevinarstvu za pokrivanje krovova, odlična je za zvučnu i toplotnu izolaciju. Malo ko zna da trska ima dvostruko veću energetsku vrednost od kolubarskog lignita, a odlična je sirovina i za biodizel. Imao sam ideju da od trske razvijem biznis, ali sad je sve palo u vodu.

Goveda

Javno preduzeće „Palić - Ludaš“ uvelo je potpuno novi pristup u održavanju zaštićenih prirodnih područja. Umesto da trsku kose mašinama taj posao sada odrađuje podolsko goveče, pet krava i jedan bik, autohtona vrsta koja je pre nekoliko decenija bila na rubu izumiranja.

-To je više reklamni trik -kaže Kovač. Za revitalizaciju močvarnih staništa na Ludošu i Paliću ne bi bilo dovoljno 4.000 podolskih goveda, a u Srbiji ih ukupno ima 500. Evo, i da sve popasu trsku, šta je sa zaštićenim retkim biljkama, da li ih goveda pasu? Da li pritom gaze gnezda zaštićenih ptica?

M. Mitrić

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja