Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 26.04.2017. Sreda
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 8
  21. april 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Privreda
Hoće li i Srbija dobiti zabranu tradicionalnog pečenja rakije?
Registracija i za kazane
23.11.2016.

• Zbog usklađivanja propisa sa EU u Hrvatskoj rakidžije peku rakiju u ilegali. I Srbija će morati da uskladi propise, ali iz Ministarstva poljoprivrede tvrde da oni koji peku rakiju za svoje potrebe, to će moći da rade i ubuduće.

4648_1.jpgKada bi kojim slučajem Srbija u ovom trenutku bila punopravna članica EU, ili makar kada bi se nalazila pred učlanjenjem u taj savez, onda bi po novim evropskim zakonima predsjednik Srbije Tomislav Nikolić bio žestoko kažnjen za spravljanje svoje „tomovače“! U Uniji bi mu slijedila ogromna novčana kazna, koju najvjerovatnije ne bi mogao da plati ni svojom predsedničkom platom.

To su najbolje osetile naše komšije Hrvati. Prema novim evropskim propisima, čak i obična seoska domaćinstva koja prave domaću rakiju za sopstvene potrebe ubuduće moraju da se registruju i da plaćaju paušale i poreze. Konkretno, ta obavezna registracija znači plaćanje godišnjeg paušala, koji za kotao do 100 litara iznosi 15 evra. Pri tome, za sopstvene potrebe može se ispeći najviše 50 litara rakije, a za svaki litar preko toga mora da se plati specijalni porez – akciza, kao i porez na dodatu vrijednost.

Seljaci su dužni da prijave svaku kap domaće rakije, a nadziraće ih odgovarajuća uprava. Oni koji prekrše ovaj novi evropski zakon biće kažnjeni sa najmanje 300 evra, pa sve do neverovatnih 135.000 hiljada evra. A što se tiče proizvodnje rakije za dalju prodaju, novi zakoni su još oštriji i rigorozniji. Za tako nešto moraju se ispoštovati evropski propisi o porijeklu sirovina, higijeni proizvodnje, deklarisanju proizvoda, kontroli kvaliteta, obaveznom izdavanju računa...

Prema pisanju hrvatske štampe, u to se uverila ovih dana i jedna baka koja je na jednoj slavonskoj pijaci „uhvaćena” sa sedam litara domaće šljivovice, koju nije uspjela da sakrije ispod tezge, pa će zato biti kažnjena kao švercer, a preti joj i novčana kazna od oko 1.500 evra! Zbog novih specijalnih poreza i paušala, spravljanje domaće rakije za lične potrebe kod naših prvih komšija prešlo je u ilegalu.

Na sreću ljubitelja dobre domaće rakije, mi smo još daleko od ulaska u EU, ali zbog otvaranja poglavlja već iduće godine naše zakone o rakiji i drugim alkoholnim pićima, moraćemo da usaglasimo sa evropskom regulativom. Najveće izmene odnosiće se na propise koji regulišu stavljanje akloholnih pića u promet.

-Nama i odgovara da se u ovoj oblasti uvede red i mi smo sa svojim voćnim rakijama spremni da se takmičimo sa proizvođačima Evrope - kaže Ivan Piuković. On i njegov otac Stipan, peku voćne rakije (kajsiju, krušku i dunju) koje već teći put zaredom osvajaju prva mesta na Festivalu mlade rakije u Ljutovu. Svoje rakije, Piukovići redovno šalju na laboratorijske analize, a nedavno su dobili i ponudu od crnogorskog proizvođača vina i rakije „13 jul“ iz Podgorice da za njihove izvozne potrebe proizvode kvalitetne voćne rakije.

4648_2.jpg- Najvažnije je da Zakon o proizvodnji alkoholnih pića važi jednako za sve - kaže Ivan. Treba da se napravi red na tržištu žestokih pića i da se proizvodnja i plasman dobre domaće rakije stavi u legalne tokove. Da na našem tržištu ima što manje takozvane „brlje“ i raznih „bućkuriša“, a što više prave domaće mučenice. U Francuskoj ili Škotskoj nećete naći strano piće koje je skuplje od kvalitetnog domaćeg, svi cene sebe. Voćne rakije su tehnološki najcenjenija pića u svetu i tu nema dvojbe. Da smo malo pametniji, cenili bismo domaću dunju, krušku ili kajsiju. Da smo bolje organizovani, srpska rakija bi u svetu značila koliko i francuski konjak.

Ivanovog oca Stipana u ulici Ivana Antunovića u Subotici zatičemo kraj kazana, ili kako ga iz milošte zovu, „vesele mašine“ sa punim kacama cefre koja uveliko vri, dok peče dobru domaću dunju.

-Ovo je naša porodična tradicija i u svakom ispečenom kazanu rakije mi ne gledamo samo zaradu, dinare i evre, već i svoj obraz,-kaže Stipan. Pečenje rakije za nas je mali ritual. Za dobru rakiju sve je važno, od berbe do vatre ispod kazana. Voće ne sme biti oštećeno i trulo, a vatra mora biti tiha. Čim rakija iz pipka jače krene, nešto nije u redu sa vatrom. Zato postoji „cug“, da se vatra utiša, kako bi mlaz rakije bio debeo kao nit konca. E, onda je rakija prava.

A da peče dobru voćnu rakiju, Stipan je naučio od poznatih ljutovačkih pecaroša, Bele Saulića, Slavka Bilinovića, Karla Murenjija, Antuna i Blaška Vukovića. Rakija ovih ljutovačkih majstora pila se i na engleskom kraljevskom i našem Belom dvoru.

Međutim, kako se Srbija približava EU, u proizvođače rakije uvlači se zebnja hoće li i dalje moći kraj pucketave vatre u rakijskim kazanima da pevaju onu poznatu „čiča peče rakiju...“ Ako hoćemo da nazdravimo Evropi, moraćemo naše zakonodavstvo da uskladimo sa njihovim.

-Svi oni koji žele da proizvode i prodaju rakiju, moraće da se registruju i da državi plaćaju porez - kaže Dušan Pajkić, inspektor u Ministarstvu poljoprivrede. Ko bude to i dalje radio na crno, plaćaće kaznu od 50.000 do 300.000 dinara. Oni koji uz kazanče peku rakiju za svoje potrebe, moći će to bez ograničenja i dalje da rade. U Zakonu o rakiji, biće predviđena i odredba prema kojoj proizvođači kojima nije stalo do svog brenda, mogu da sklapaju ugovore sa velikim proizvođačima o isporuci rakije, pod uslovom da oni obezbede stručni nazor. Ovo treba da bude garant da na tržište neće moći da dospeju rakije kao što je nekad bila „zozovača”.

Siva zona

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona litara rakije, a realna proizvodnja ukazuje na količinu od 60 miliona litara. Drugim rečima, oko 48 miliona litara proizvedene rakije nalazi se u „sivoj zoni“.

Poražavajući podatak je da u Srbiji ima svega 250 registrovanih proizvođača, koji godišnje uz velike muke izvezu na inostrano tržište svega 300 hiljada litara našeg nacionalnog pića.

M. Mitrić

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja