Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.10.2017. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Zdravstvo
    Hronična opstruktivna bolest pluća se može sprečiti i lečiti, kažu na odeljenju pulmologije u Opštoj bolnici Subotica
    Smrtnost češća kod muškaraca
    20.11.2016.

    Hronična opstruktivna bolest pluća je oboljenje koje se može sprečiti i lečiti, a karakteriše ga stalno ograničenje protoka vazduha u disajnim putevima, koje je obično progresivno i udruženo sa povećanim inflamatornim (zapaljenskim) odgovorom na štetne čestice i gasove u disajnim putevima i plućima, tvrde na odelenju pulmologije u Opštoj bolnici Subotica. Vodeći faktor rizika za nastajanje bolesti je konzumiranje cigareta, a od te bolesti češće umiru muškarci u odnosu na žene, tvrde lekari.

    4637_1.jpg
    dr Bojana Matković Šakić

    Hronična opstruktivna bolest pluća prema definiciji koju je predložila Globalna inicijativa za hroničnu opstruktivnu bolest pluća(GOLD), proističe iz dosadašnjih saznanja o toj bolesti, njenom toku, patogenetskim mehanizmima i odgovoru na terapiju. Tokom poslednje decenija bila je podložna izvesnim izmenama zahvaljujući novim saznanjima. Bolest se najčešće ispoljava kao hronični bronhitis i emfizem (naduvanost) pluća.

    Epidemiološki podaci: U Srbiji stopa morbiditeta 4,5 odsto

    Hronična opstruktivna bolest pluća je oboljenje koje se karakteriše porastom prevalence, morbiditeta. Poslednja procena Svetske zdravstvene organizacije (SZO) navodi da u svetu približno 210 miliona ljudi boluje od te bolesti. Evidentirana je učestalost bolesti kod odrasle populacije: Urugvaj (20%), Nepal (18%), Italija (11%), Danska (10%) , najniža je u Americi (3,2%), Finskoj (3,7%), Švedskoj (3,7%), Norveškoj (4%), dok je u Srbiji 4,5 %.

    — Zbog povećane upotrebe duvana među ženama u visoko razvijenim zemljama bolest se poslednjih godina podjednako manifestuje kod oba pola. Tri miliona ljudi u svetu umire godišnje od ove bolesti. 1990. godine bila je na šestom mestu među vodećim uzrocima smrti, 2010. na četvrtom mestu, a do 2020. očekuje se da će biti na trećem mestu. Sa 2,6% smrtnih ishoda, je peti najčešći osnovni uzrok umiranja u Srbiji, ali i značajni uzrok mortaliteta-zajedno sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom, malignim tumorima i drugim hroničnim oboljenjima. U subotičkoj bolnici broj lečenih tokom 2016. godine je oko 210 pacijenata od pogoršanja bolesti. Smrtnost u Srbiji je 2,5 puta viša među muškarcima — kaže dr Bojana Matković Šakić, načelnik pulmološkog odelenja u Opštoj bolnici Subotica.

    Uzročni faktori odgovorni za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća su brojni. Dele se na faktore domaćina i faktore okoline, odnosno spoljne sredine. Faktori koji potiču od domaćina danas su poznati ili nepoznati nasledni činioci.

    — Genetski deficit nedostatka alfa -1-antitripsina je dokazani uzrok nastanka malog broja obolelih od HOBP. Bronhijalna hiperreaktivnost je takođe genetski determinisana. Međutim, ono što zovemo predispozicijom ili sklonošću za nastanak HOBP sigurno ima genetsku podlogu i u budućnosti će biti definisani brojni genotipovi , odnosno geni odgovorni za nastanak bolesti. Faktori okoline se mnogo lakše otkrivaju i definišu. Prvi i najvažniji je duvanski dim - pre svega aktivno, ali i pasivno pušenje. U značajnom procentu osoba sa naslednom sklonošću za razvoj bolesti pušenjem će dovesti do njenog ispoljavanja. Ovo objašnjava činjenicu da su 80 % do 90% bolesnika sa HOBP pušači. Razvoj opstrukcije protoka vazduka u disajnim putevima kod osoba koje nisu aktivni sadašnji ili bivši pušači treba uvek proveriti u smislu druge etiologije opstrukcije, na prvom mestu astme, ali drugih uzroka bronhoopstrukcije. Pušenje majke u trudnoći takođe povećava sklonost kod dece da obole od respiratornih bolesti. Zagađenje vazduha u zatvorenom i otvorenom prostoru jeste bitan faktor za razvoj ili pogoršanje bolesti. Čestice i gasovi koji se udišu u radnoj sredini u nekim profesijama takođe su odgovorni za nastanak i pogoršanje HOBP-a — objašnjava dr Matković Šakić.

    Kada se razmatraju faktori nastanka HOBP-a, neophodno je istaći socio-ekonomski status, u određenoj meri način ishrane, ponavljane respiratorne infekcije u detinjstvu i drugo, tvrdi doktorka. Dodaje da inhalacija čestica i drugih štetnih noksi izaziva zapaljenje u plućima. Ta hronična zapaljenja mogu dovesti do smanjenja plućnog parenhima i poremećaja normalne reparacije pluća, što dovodi do emfizama i razvoja fibroze u malim disanim putevima. Promene se dešavaju u svim strukturama plućnog tkiva, trajne su, a kliničko ispoljavanje HOBP-a su posledica delovanja uzročnih faktora i promena u plućima.

    Dijagnostika veoma bitna

    Prema rečima dr Bojane Matković Šakić, dijagnostika HOBP- a postavlja se na osnovu podatka o izloženosti agresivnim respiratornim noksama i spoljnim simptomima bolesti, s tim što bronhoopstrukcija treba da se dokaže spirometrijskim ispitivanjem. Osnovne tegobe su neke od navedenih ili sve, kašalj, iskašljavanje, stezanje u grudima, nedostatak vazduha i druge.

    — Objektivni pregled je nezaobilazni deo sagledavanja stanja bolesnika, ali nema značaja u postavljanju dijagnoze HOBP- a. Osnovno mu je da doprinese proceni težine bolesti i otkrivanju komorbiditeta. Do ispoljavanja znakova bolesti dolazi tek u odmaklim stadijumima bolesti, kada postoji značajno smanjanje disajne funkcije uz auskulatrorni nalaz nad plućima. Spirometrija -najjednostavniji, najobjektivniji način za otkrivanje smanjnja protoka vazduha kroz disajne puteve, lako je dostupna, pregled bezbolan a pomoću nje se potvrđuje dijagnoza HOBP-a. Standardna pregledna radiografija grudnog koša, merenje ukupnih statičkih volumena pluća (Bodypletizmografija), pulsna oksimetrija, alfa -1-antitripsin , ispitivanje pod opterećenjem, su dopunske dijagnostike bolesti — tvrdi dr Matković Šakić.

    Procena težine hronične opstruktivne bolesti pluća bazira se na simptomima, težini poremećaja spirometrijskog nalaza, riziku od pogoršanja, postojanju udruženih bolesti (srčana slabost, šećerna bolest, osteoporoza, karcinom bronha). Prema težini svrstava se u četiri stadijuma -grupe (A,B,C,D, gde je D najteža).

    Najbolja preventiva - prestanak pušenja!

    Prema rečima dr Bojane Matković Šakić najbolja terapija protiv nastanka hronične opstruktivne bolesti pluća je prestanak pušenja.  U tu svrhu otvoreno je i Savetovalište za odvikavanje od duvana u Zavodu za zaštitu zdravlja Subotica, gde stručni tim lekara pomaže u vidu individualnog rada ili rada u manjim grupama kao psihološka podrška pojedincima, u pravcu trajnog odvikavanja od zavisnosti od pušenja. Uticaj na prirodni tok i prognozu te bolesti, imaju pridružene bolesti ili komorbiditeti. Najčešći su bolesti srca i krvotoka, osteoporoza, depresija, karcinom pluća, infekcije, bolesti želuca i creva, zaključuje dr Matković Šakić.

    A. Šiška

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja