Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 24.09.2017. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Privreda
    Izgubljene milijarde - „sivim” poslovanjem
    17.11.2016.

    •Krijumčari bolje sarađuju od privrednika, a šverc sve složenija rabota • Najveći kriminal u obrazovanju, trgovini i privredi • Samo u ovoj godini, zaplenjeno osam miliona komada cigareta! Zarada po šleperu cigareta koji iz Srbije krene u Bugarsku, može da bude 50.000 evra, a ako stigne do Irske i 500.000 evra. • Više od trećine tržišta - siva ekonomija. Preko 60 posto transakcija građevine odvija se u kešu, bez kontrole i bez poreza, a podaci generalno važe za čitavu državu • Buvljak u Subotici je i dalje najveća subotička fabrika, uprkos švercu i nelegalnoj prodaji robe !

    4624_1.jpg

    U Srbiji se na tržištu odvija teška borba protiv šverca, a od stručnjaka, eksperata i profesora univerziteta tražimo odgovore koliko država gubi zbog sivog rada u trgovini, zanatskim radnjama, ugostiteljskim objektima, pa čak i vrtićima i gerontološkim centrima, igraonicama, bazenima.

    Šverc i crno tržište rada bilo je tema i na beogradskom panelu 26. oktobra , a ocenjeno je danajveći problem sa kojim se Srbija i dalje suočava je siva ekonomija koja i dalje caruje u poslovanju mnogih preduzeća, individualnih proizvođača, trgovaca, zanatlija, svih struktura društva u Srbiji.

    4624_2.jpg
    Dr Radmilo Todosijević sa Ekonomskog
    fakulteta Subotica.

    Dr Radmilo Todosijević, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, u penziji, kaže za Subotičke novine, da je prvi nivo sive ekonomije građevinarstvo i građevinska operativa, zato što se sve akontacije plaćaju u kešu.

    —Tačno je da ugovor štiti investitora, da nema nameru da prevari kupca, ali... Preko 60 posto transakcija praktično odvija se u kešu, bez kontrole i bez poreza, a podaci generalno važe za čitavu državu. To se dešava jednostavno. Država propisuje da svaki investitor ugovorom mora da obezbedi bankarske garancije, što bi omogućilo da nema prevare. U tom slučaju, manje bi bilo investitora u državi, ali bi cena stana stana bila od 400 do 500 evra. Ovako, suprotnom praksom, država gubi milijarde, na osnovu podataka savezne statistike, kaže prof dr Radmilo Todosijević.

    Siva ekonomija je, kažu sve statistike, veća od trećine ukupnih poslova na tržištu, a u nekim granama se i do 50 posto radi „na crno”.

    Sive brojke rada „na crno”

    —Glavni problemi su na carini i takozvani carinski vodiči. Imate slučajeve koji nude da Vas prevedu preko carine, da ne platite carinu, ali da njima platite nešto. Najveći kriminal se radi i preko akciznih markica. Problem, je kada kod uvozne robe dobiju akcizne markice, a kad treba da plate državi njen deo, privrednici programiraju stečaj svoje firme, pa „pojeo vuk magarca”. Neki na taj način svaka tri meseca otvaraju novu firmu, ne plaćaju porez uopšte, što se može proveriti u poreskim upravama, kaže prof dr Todosijević.

    Da je Buvljak i dalje najveća i najprofitabilnija fabrika u Srbiji, sa preko 2000 tezgi, potvrđuje i činjenica da se sa tih tezgi snabdevaju najskuplji butici u Gradu, koji po trostruko većoj ceni prodaju tu robu.

    —Svi butici u Srbiji snabdevaju se sa buvljaka, gde pijačari donose robu iz Turske, Italije i drugih zemalja, gde je šiju Kinezi. Buvljak je i dalje baza socijalnog mira u državi, a zato ga državni organi tolerišu. Država na tome gubi više od trećine prihoda, jer je to nekontrolisana ekonomija. Nije plaćena carina, niti su plaćeni porezi. Plaćena je samo tezga Tržnici u Subotici, a neki ljudi sa tezgi su glavni snabdevači nekih vrsta roba za čitavu Srbiju i sve buvljake. To znači, da iza mnogih tezgi na Buvljaku i u Subotici, stoje vrlo sofisticirani šverceri, koji su u vezi i sa carinom i sa graničnom policijom. Iako mnogi tvrde da preživljavaju, ima dosta i onih koji su obezbedili i sebe i svoje unuke. Prehrambena, tekstilna i druge vrste robe nabavljaju se raznim putevima, a pošto nema kontrole zarade su im enormne, kaže prof dr Todosijević.

    Borbu protiv šverca i korupcije i mita, smatra kontinuiranim poslom za državu.

    —Borba protiv kriminala mora biti kontinuiran proces, sve dok država ne uspostavi zadovoljavajuću kontrolu kod protoka roba. Domaća preduzeća su većinom izgubila pravni status, a privatna operativa domaćih firmi svodi se na nivo usluga, zanatstva ili komponentaša u maloj privredi, pa nema oblasti u kojoj nema korupcije. Najveći kriminal je u obrazovanju, jer imamo proizvodnju i inflaciju diploma, koje ne vrede ništa. Dražava i to može da reši, utvrđivanjem rejtinga visokih škola. Tako se preko noći može rešiti kvalitet obrazovanja i prohodnost zapošljavanja. Preko 150 njih je doktoriralo samo za godinu dana, u Beogradu, na Univerzitetu koji nije ni postojao, kaže dr Todosijević.

    Tvrdnje da ni šverc nije što je bio i da je to sve složenija rabota, u kojoj krijumčari sarađuju više nego privrednici, prilikom kontrole, prof Todosijević komentariše, da se tu ne radi o malom švercu, nego da se tu radi o švercu i biznisu visoko organizovanih pravnih lica i subjekata, međusobno povezanih.

    Kontrola „seče” sivu ekonomiju

    4624_3.jpg
    Nema više „duplih papira” na carini!

    —U svetu je sada moderna umrežena ekonomija. Ali, ona bolje funkcioniše na nivou šverca, nego na organizovanom regularnom nivou. Sve je umreženo, čemu pogoduju i informatičke tehnologije, koje povećavaju stepen dostupnosti, informisanja -ali i kontrole, gde se sve događa u trenutku. Potrebno je samo pojačati kontrolu, institucijama dati otvorene ruke da rade po zakonu i da nema zaštićenih. Dok se šverceri štite jednim telefonskim pozivom, ruke se vezuju onima koji te švercere bi trebalo da kontrolišu, kao i sivu ekonomiju. Pri tome, privrednici ne sarađuju dovoljno sa državnim organizma, zbog konkurencije, koja je neumitna i ona je uslov afirmacije kvaliteta. Šverc takođe postaje deo i uslov kvaliteta, jer niko nije spreman da kupi ni švercovanu nekvalitetnu robu. Imamo sada i šverc visokih tehnologija, šverc softvera, ne samo roba i usluga, objašnjava dr Todosijević.

    Kaže, da politika i danas „može sve”, pa i da diktira ekonomiju.

    —Politika mora da obezbedi mnogo toga u društvu, ali kada ne spreči da ima više lopova nego normalnosti, tada dolazi do bunta protiv nepravde, iza kojeg su najčešće i socijalno ugroženi. Tu se ponovo vraćano na sivu ekonomiju, na buvljake gde se rešava socijalni mir. Buvljak je po strani moderne civilizacije. On funkcioniše samo zato što se to dozvoljava. Ali, država ne bi smela da podlegne pritiscima nijedne strukture društva, kao što je podlegla advokatima, koji su štrajkovali. Za svaku aktivnost morate dati fiskalni račun, pa kad nijedna struktura ne bude povlašćena, biće sistemskog reda. Kada bi država dala doprinose ljudima koji rade za tezgama na Buvljaku, to ne bi smanjilo sivu ekonopmiju, već bi je povećalo. Ti trgovci stečenim osiguranjem još bi povećali svoj stepen sigurnosti, a nastavili bi dotadašnji šverc na kojem zarađuju. Međutim, problem je da usluge na nivou države, učestvuju sa 52 posto u stvaranju društvenog proizvoda, pa imamo krivu sliku o napretku. Razvoj nedostaje, a postoje metode u ekonomiji, kojima se to može ostvariti. Na primer, inflatorni metod finansiranja investicija. To je zaboravljeno. Ako EU štampa novac, zašto mi ne bismo imali kontrolisanu inflaciju. Poruka je jasna, da efekti investicija budu brži od negativnog dejstva inflacije, u periodu do godinu dana. Nema investicije danas, koja za godinu dana ne može da bude završena, da ne proizvede inflaciju i počne da vraća uložena sredstva. U protivnom, ona uništava domaću akumulaciju, ocenjuje prof dr Radmilo Todosijević, uz poruku da jedino kontrola svih aktivnosti može da smanji sivu ekonomiju.

    Koliko carina suzbija šverc?

    Sonja Lazarević, načelnica Odeljenja za unutrašnju kontrolu Uprave carina, rekla je na oktobarskom panelu, da carinska služba ipak beleži značajne rezultate u suzbijanju šverca.

    - Uprava carina je prošle godine učestvovala u ukupnom budžetu sa 43,8 odsto, što je puno, ako se zna da je veliki broj carina smanjen ili ukinut. S druge strane, naplata PDV-a pri uvozu raste, tako da je po tom osnovu, u 2015 godini naplaćeno gotovo 90 milijardi više nego 2011. godine. Ne bi treba zaboraviti ni činjenicu, da je prestao da se naplaćuje PDV na struju i gas, a da to nije bio slučaj, prihod koji smo ostvarili bi bio još veći. Što se tiče zaplena cigareta, tokom poslednjeg meseca smo zaplenili 4 miliona komada cigareta, a od početka 2016. preko 8 miliona komada, rekla je Lazarevićeva.

    Ona je istakla i zanimljivost, da krijumčarenje menja oblik, da to nije više samo prenošenje nelegalne robe u skrivenim delovima putničkih vozila, već je šverc sve složeniji.

    —Krijumčari bolje sarađuju, iako su iz različitih zemalja, nego privredni subjekti. Oni svojim lažnim podacima žele, po svaku cenu da umanje svoju obavezu prema državi, a kada se radi o akciznoj robi, i akcizama, porezu i PDV-u. Što se tiče šverca duvana, mi smo u vozilima, gde se prenose poštanske pošiljke, nalazili velike količine duvana, čak i u unutrašnjosti zemlje, jer imamo mogućnosti za takvu dubinsku kontrolu. Mogu da istaknem i podatak iz istraživanja koje nije inicirala Uprava carina, već jedna od vodećih duvanskih kompanija, a u kome je zaključeno da su krijumčarene cigarete prošle godine bile prisutne na našem tržištu sa 25 odsto, a da je ove godine taj procenat smanjen na 17 odsto, što govori o tome koliko smo na ovom planu radili, rekla je Lazarević.

    Veliki šverc za poznate kupce!

    Ona je objasnila da zarada po šleperu cigareta koji iz Srbije, na primer, krene u Bugarsku, može da bude 50.000 evra, a ukoliko taj isti šleper uspe da stigne do Irske – zarada može biti i 500.000 evra.

    Lidija Stojanović, glavni tržišni inspektor i pomoćnik u Ministarstvu trgovine, rekla je da je napravljen hodogram kontrole od uzgoja duvana pa do prodaje.

    4624_4.jpg
    Lazarević (levo) i Stojanović: Od početka 2016.
    zaplenjeno 8 miliona komada cigareta

    -U okviru tog hodograma, tržišna inspekcija pokriva prodaju rezanog duvana i cigareta. U delu rezanog duvana zaplene su manje u količinama, nego što to radi Uprava carina, jer oni plene cele kontigente. Suština su pijace i prostor oko pijaca, koji kontrolišu komunalni inspektori gradova i lokalnih samouprava. Naš zadatak je da neprestanim kontrolama dosađujemo svima koji žele da se bave ovom prodajom, a sa druge strane dođemo do imena subjekata koji nelegalno prodaje rezani duvan, a koji dostavljamo bezbednosnim strukturama kako bi pratili i otkrivali mreže prodaje", objasnila je Stojanović.

    Navela je i da je ove godine značajno smanjen broj prodavaca rezanog duvana i u proteklih 9 meseci zaplenjeno 1,5 tona rezanog duvana i nešto ispod 4.500 paklica cigareta.

    Čak i trećina oglasa u sivoj zoni

    —Oni se više ne osećaju tako slobodno. Uglavnom prodaju za poznate kupce, a to znači da se u tezgama smeštaju određene količine, a sada to stavljaju i u automobile oko pijaca. Slična situacija je i sa cigaretama", rekla je Stojanovićeva.

    Stojanovićeva je objasnila da se u poslednje vreme dešava da se neka roba naručuje preko interneta, dospeva u neku stranu zemlju, a onda je neko unosi u Srbiju, kao robu koja je za ličnu upotrebu i korišćena, da bi se onda ta roba slala određenim licima putem brzih pošta.

    —Mi smo radili i obradu jednog portala, koji je nudio proizvode, a bilo je preko 8.000 oglasa u vezi sa opremom za lov i ribolov. Radili smo obradu samo 10 odsto lica, koja su se pojavila na portalu, da bi zaključili da je svega 2,2 odsto bilo legalnih trgovaca, dok je velika masa toga bila prodaja robe koja je "kao nova", što govori da se zapravo i radi o novoj robi. Svega 20 odsto proizvoda je bilo korišćeno, a radeći takvu eliminaciju, stigli smo do toga da je na 868 lica koja smo obradili, preko 30 odsto bilo u sivoj zoni. To znači da je bilo preko 50.000 oglasa samo na ovom portalu u sivoj zoni", rekla je ona.

    Kasnije su došli do imena ljudi koji su se oglašavali, uočili da su imali dosta ulazaka u zemlju, a da ništa nije prijavljeno za uvoz. Međutim, došlo se do podataka od mađarskih carinika, da su ta lica na njihovoj teritoriji tražila veliki povraćaj PDV-a za robu koju su kupili u toj zemlji, a koju nisu carinili u Srbiji.

    Prema rečima Bojana Јocića, direktora Inspektorata za rad, uvođenje Zakona o inspekcijskom radu je pomoglo, jer sada inspekcija može da kontroliše i neregistrovana preduzeća, što ranije nije bio slučaj.

    Inspekcija kontroliše i neregistrovane firme

    - Zakonom je uneta novina, da inspektor rada kada naiđe na neregistrovani privredni subjekat, može da postupa kao i prema registrovanom. Od početka primene zakona do kraja septembra ove godine, otkrili smo 971 neregistrovani privredni subjekat, kao i 975 zaposlenih lica, koja nisu bila prijavljena. Najviše neregistrovanih firmi je u zanatskom delu, trgovini, ugostiteljstvu, ali smo imali i vrtiće, gerontološke centre, igraonice pa čak i slučaj štamparije i bazena", istakao je Jocić, navodeći da je inspekcija rada imala čak i noćne akcije.

    Nema više „duplih” papira

    Veselin Milošević, pomoćnik direktora Sektora za informacione i komunikacione tehnologije Uprave carina, povodom Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) koji je unapredio provere i rad carinske službe, kaže da je bilo važno da Srbija automatizuje tranzit.

    —Јako je bitan uvoz i izvoz robe, a sve proizlazi iz tranzita. Ovaj novi sistem je bezpapirni centralizovani carinski postupak, a mi smo na taj način postali deo EU. Više nema papira, nema deklaracija, jer su oni jako dobar teren da se uradi nešto što nije u skladu sa propisima". Sada je nemoguće da neko ispred naše carine pravi "duple" papire sa umanjenim vrednostima, kako bi platio manju carinu u Srbiji, jer kada roba krene iz neke zemlje, svi u sistemu znaju koliko je ona vredna, rekao je Milošević i dodao da je uvođenje ovog sistema u Srbiji uticalo i na značajno smanjenje sive ekonomije.

    Švercovana roba sa Buvljaka - u butike

    Ako zanemarimo činjenicu da sa preko 2000 tezgi na Buvljaku, jedan veći deo zakupaca obezbeđuje sebi prihode za preživljavanje i goli život, a drugi obezbeđuju i sebe i svoje praunuke, postavlja se neizbežno pitanje? Koliko svi zajedno (i država i narod) gubimo dnevno, samo od neuplaćenog poreza na promet? To je lako izračunati. Ako svaka tezga dnevno pravi promet od samo 5000 ili deset hiljada dinara, onda je dnevni promet Buvljaka bar 20 miliona dinara, od čega je porez najmanje 300 hiljada dinara. I tako mesec dana, pa godina po godina!

    Početkom oktobra, jedva da je bilo slobodnih tezgi na Buvljaku, koje zakupci plaćaju od 1.700 do 2.400 dinara, a u novim halama sa klimom, do desetak hiljada dinara. AD "Tržnica" Subotica radi već četvrt veka. Danas na pet pijaca u Subotici, na površini od oko 82 hiljade kvadratnih metara, sarađuje sa više od 2 hiljade korisnika usluga, trgovaca i poljoprivrednih proizvođača, a od osnivanja do danas posluje uspešno i profitabilno, pozicionirala se među pet najvećih, najrazvijenijih i infrastrukturno najbolje opremljenih pijačnih uprava u Srbiji. Od tog posla živi u Subotici i dalje desetak hiljada ljudi, članova porodica pijačara.

    Generalni direktor AD "Tržnica" Branislav Joka potvrdio je da je posećenost Robne pijace u Malom Bajmoku iz godine u godinu sve veća, pa tako za vikendom beleži oko 10.000 posetilaca, a rade i Auto i Stočna pijaca.

    Koliko se posla obavlja van legalnih tokova, ne zna se tačno ni kada je Buvljak Subotice u pitanju. Ni zakupci više nisu tako sigurni za svoju robu, pa je drže i na parkinzima oko pijaca. Dakle, na ulici!

    Vlada je krenula u odlučnu borbu protiv paralelnog tržišta, zbog punjenja državnog budžeta. Odgovor na pitanje kako Srbija gubi milijarde, mogu se čuti od eksperata, a oni kažu da su rad na crno, promet robe i nelegalne finasijske transakcije - osnovni elementi sivog i crnog tržišta u Srbiji, a ankete ukazuju da je delimično ili potpuno, van legalnih tokova od 30 do 50 odsto privrede.

    Sa druge strane, ni ova pijaca ne zna za krizu, jer zaposleni u „Tržnici“ tvrde, da su prošle jeseni, oboreni svi rekordi u broju posetilaca, pa se ne žale ni na zarade.

    Ono što iznenađuje zaposlene u Akcionarskom društvu jeste podatak da prodavci koji dolaze na auto- pijacu, više vole da svoja vozila prodaju ispred, nego unutar pijace. —Za ovo nemamo objašnjenje, jer se za mesto u auto-pijaci plaća 80, a za parkiranje ispred 82 dinara, ali uprkos tome mnogi se zadržavaju ispred pijace, čak i na trotoarima i zelenim površinama, iako u pijaci imamo praktično sve – dve agencije koje se bave ugovorima, mesta gde se mogu osvežiti i toalet. Sada smo štampali flajere sa obaveštenjem da nije dozvoljena trgovina van pijačnog prostora“, rekao nam je tada direktor Joka.

    Svi koji zakupljuju tezge na „buvljaku“ moraju da imaju registrovane radnje i budu upisani kod Agencije za privredne registre (APR). Ukoliko ugase firmu, dobijaju kratak rok da se registruju ili se sa njima raskida ugovor. Plaćanjem poreza i doprinosa državi, smatraju u „Tržnici“, ovi zakupci izlaze iz zone takozvane „sive ekonomije“, što se odnosi na deo „buvljaka“ koji pripada „Tržnici“, dok postoje još i jedna privatna hala, kao i „Trošarina“. Posetioci iz inostranstva donose i prihod gradu, ali je pod lupom pitanje, koliko je tačna evidencija o izlasku zakupaca iz sive zone!.

    Tezga na ulici i nelegalna prodaja, mali su problem u odnosu na to kako roba stiže. Zato privrednici tvrde, da za početak pod lupu moraju Carinske službe, dok bi inspekcije delovale zajednički.

    Direktor Unija poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić rekao je u ranijoj izjavi, da je potrebno uspostaviti centralni registar uvezene robe u Srbiju, kako bi se pratili tokovi robe od graničnog prelaza do maloprodaje. na tome se, tvrde na carini, sada i radi. —Problem je i procena, ali i izostanak evidentiranja robe. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, Mađarska je u Srbiju prošle godine izvezla milijardu i 300 hiljada evra. Kod nas je evidentiran uvoz vredan 700 miliona. Postavlja se pitanje gde se izgubilo pola milijarde. Neki smatraju da deo odgovora leži i na buvljacima.

    Potpredsednik Asocijacija malih i srednjih preduzeća Milan Knežević, naveo je primer da na jednoj tezgi čovek drži 75 bicikala koje prodaje na crno. Znači to nisu neki jadničci koji nemaju od čega da žive. Na jednoj tezgi se nalazi oko 15.000 evra robe, koja je razdužena na fantomske firme i na koju se ne plaća ni jedan dinar PDV-a", istakao je primerom čelnik te Asocijacije.

    Uz uvezenu robu, problem je i ona koja se radi u neregistrovanim radionicama. Od ove godina poreski inspektori prvi put imaju obavezu da i njima uđu u trag. Mnogo je posla za inspekciju, a i u Subotici je nedavno nađen magacin sa robom vrednom oko tri miliona dinara. Stvaranje zdravih uslova privređivanja, u kojima firme neće bežati u nezakonito poslovanje, je prioritet, kaže Vlada Srbije. Koliki je to posao, potvrđuje podatak da je 15 odsto evropskih privrednih tokova i dalje u sivom, a u siromašnijim državama i duplo veći.

    Lična karta pijaca Srbije

    U Republici Srbiji je aktivno oko 410 pijaca koje raspolažu sa oko 70.000 prodajnih mesta na kojima više od 80.000 proizvođača i prodavaca.  U Republici Srbiji ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama, pre dve godine, bila je 31 milijardu i 584 miliona dinara, što je u odnosu na 2012.  godinu, u tekućim cenama, više za 12,6 odsto.

    Nada H. Karanović

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja