Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 29.05.2017. Ponedeljak
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 13
  26. maj 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Privreda
U poseti Radovanu Mijatoviću vlasniku „Hemotehne“ u Čantaviru
Biznis preko bodljikave žice
16.11.2016.

Dok su u Subotici strani investitori dobijali državnu pomoć „šakom i kapom“, vlasnik „Hemotehne“ iz Čantavira, Radovan Mijatović, sve je sam gradio. - Da sam dobio državne pomoći koliko je dobio „Metro“ na Palićkom putu, koji je zatvoren, danas bi u „Hemotehni“ umesto 26,radilo 150 radnika,- kaže Mijatović. U planu je da se u Čantaviru izgradi novi pogon za doradu reciklažne pet ambalaže.

4620_1.jpg
Radovan Mijatović, vlasnik
„Hemotehne“ u Čantaviru

Kada je tehnolog Radovan Mijatović pre skoro trideset godina napustio hemijsku industriju „Zorka" i osnovao svoju firmu „Hemotehna“, cilj mu je bio da pokrene proizvodnju koja će biti potpuno drugačija od svega što se kod nas radi - inovativna, kvalitetna i, naravno, uspešna.

Opredelio se za proizvodnju specijalne PET ambalaže u veličinama od 20 ml do 1,5 litara, tako da je već godinama „Hemotehna“ iz Čantavira jedna od glavnih adresa kojoj se obraćaju farmaceutska i hemijska industrija, proizvođači u oblasti zaštite bilja, ali i industrija zdrave hrane i alkoholnih pića. Danas su jedino preduzeće u našoj zemlji koje je u stanju da ispuni rigorozne kriterijume ovih specifičnih industrijskih grana, jer su ovladali najsavremenijom tehnologijom zahvaljujući kojoj mogu bezbedno da upakuju i opasne proizvode, ali i one za koje je važno da ostanu zdravstveno neškodljivi.

Proizvodni pogon „Hemotehne“ u subotičkom u naselju Čantavir mesečno na tržište može da „izbaci“ flašica i druge ambalaže u količini od 40 tona, a savremena mašina kupljena na sajmu opreme u Diseldorfu i montirana u fabrici, bila bi dovoljna da se proizvede sva plastična ambalaža za specijalne namene koja se koristi u Srbiji. Zbog toga je „Hemotehna“ kupce za oko 20% proizvodnje potražila u susednim zemljama, te izvozi u BiH, Crnu Goru, Mađarsku i Makedoniju, a u planu je izvoz u Austriju i Holandiju.

A Radovan Mijatović, svoj biznis je počeo na goloj ledini u subotičkom naselju Čantavir. Korak po korak, uspeo je da sagradi novu fabriku u nju useli, moglo bi se slobodno reći, „robot mašine“ koje rade i misle. Obezbedio je siguran posao za 26 radnika u firmi koja nije imala nikakvu državnu pomoć.

-Državi bi možda i oprostio što mi novčano nije pomogla da „stanem na noge“, ali joj nikad ne mogu zaboraviti što me u mojoj nameri da krenem nešto sam da radim, „saplitala“ na svakom koraku, - kaže Radovan Mijatović. To je kao da trčiš maraton preko bodljikave žice i već unapred znaš da su ti šanse da pobediš minimalne. Neprestano sam uklanjao bodljikavu žicu oko sebe, provlačio se ispod ili oko nje i pokušavao da proširim prostor slobode za svoje poslovanje. Tako sam se svakodenvno poput Don Kihota borio protiv vetrenjača. Glupih propisa, zakona i državne birokratije. Ponekad se čudim da je opstalo i ovoliko malih i srednjih preduzeća s obzirom na probleme sa kojima se suočavaju.

Poslovno okruženje je i najveća boljka malog biznisa. Sa iskustvom privatnika dugim 23 godine, Radovan Mijatović, mogao bi da ispiše istoriju našeg preduzetništva.

-Stalno se ističe kako nas mala i srednja preduzeća jedino mogu izvući iz ekonomskog blata u kome smo se našli, ali je praksa sasvim drugačija u odnosu na deklarativnu priču, - kaže Mijatović. Država pomaže samo inostrane investitore, a nas domaće zanemaruje. U Malom Bajmoku stranci dobiju sve izgrađeno i još debele subvencije po zaposlenom, a ja sam u Čantaviru morao da iz svog skromnog budžeta izgradim trafo - stanicu, prilazne puteve i da zaposlim dvadeset šest radnika bez ikakve državne pomoći. Da je moja firma dobila pomoć od države, kao što je dobio „Metro“ u Subotici, ovde bi kod mene radilo 150 radnika. „Metro“ je zatvoren, a državni novac je „pojela maca“. Ima i nas, domaćih privrednika koji poseduju smisao za biznis i sigurno znam da niko od takvih ne bi danas-sutra zatvorio fabriku ili pogone ako bi im profit s vremena na vreme stagnirao. Mi nemamo gde da odemo, mi smo u svojoj zemlji. Zajedno delimo sudbinu sa ljudima koji rade, sa komšijama, opštinom, državom. To se ne bi moglo reći za strance. Oni, ako nema jeftine radne snage i dobrog biznisa, lako „dignu sidro“ i idu tamo gde imaju povoljnije uslove.

4620_2.jpgRadovan Mijatović planira da širi proizvodnju, kao i da otvori novi pogon za doradu recikliranog PET-a. Vrednost ulaganja u novu fabriku za recilažu PET ambalaže je 2,5 miliona evra i „Hemotehna“ traži pomoć od inostranih investitora. Nova fabrika u Čantaviru bila bi svega 6 kilometara udaljena od Regionalne deponije u Trešnjevcu, plastične boce zatrpavaju Vojvodinu, ali problem je što Srbija nema uređen sistem za prikupljanje otpada.

-Kod nas nema ni nagoveštaja da će se u ovoj oblasti uvesti red, iako je to jedan od uslova za ulazak u EU, - kaže Mijatović. Samo u Subotici se godišnje na smetlišta iznese preko 20 miliona plastičnih boca, a malo šta se radi da se one sakupe i ponovo prerade po sistemu „boca za bocu“. U gradu u nekim naseljima bili su postavljeni kontejneri za odlaganje plastične ambalaže, ali šta to vredi kad kamioni Gradske čistoće, to sve zajedno strpaju u kontejner i nose na deponiju? U Hrvatskoj, na primer, sve vrste ambalaže imaju svoju cenu i mogu da se predaju i odmah naplate na određenim mestima. Hrvati, takođe, subvencionišu prikupljanje ovog otpada sa 50 centi po kilogramu, tako da im srpski reciklažni centri, koji su bez podrške države, ne mogu ni konkurisati. Tako je cena tone PET ambalaže u Hrvatskoj 80, a u Srbiji 300 evra. Sa tako uređenim sistemom, Hrvatska od izvoza PET flekica godišnje prihoduje fantastičnih 700 miliona evra, a mi smo prinuđeni da uvozimo skupe peta granulate ili da plastičnu ambalažu uzimamo sa deponija i đubrišta.

Senat

Radovan Mijatović je predsednik Upravnog odbora Senata privrede Srbije, koji okuplja ugledna preduzeća i preduzetnike širom zemlje. U jednom od brojeva „Magazina za ekonomsku i socijalnu tržišnu privredu“ (zajedničko srpsko-nemačko izdanje s prilozima brojnih stručnjaka, biznismena i vlasnika moćnih privrednih korporacija) autorski tekst „Borba za novu budućnost“ Radovana Mijatovića, označila je naslovnu stranu broja.

Ovu rubriku podržava grad Subotica

M. Mitrić

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja