Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 24.09.2017. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Da li se i kako gubici vode na gradskoj mreži mogu smanjiti
    Nismo veliki rasipnici, ali ni gubici nisu mali!
    06.10.2016.

    Skoro četvrtina proizvedene vode za piće na godišnjem nivou u Subotici otpisuje se kao “gubitak”, a načina na koje nestaje postoji više. U odnosu na druge gradove u Srbiji, naši gubici su relativno skromni, ali i takvi su za evropske standarde preveliki.  Kako će saradnja sa budimpeštanskim vodovodom doprineti da manje vode “iščezne” iz mreže?

    4456_1.jpg
    Piroška Sabo: Gubitak vode jeza “Vodovod” razlika izmeđuproizvedene i naplaćene vode

    Sva predviđanja govore da će voda za piće u 21. veku biti vrednija od zlata, ali zvuči zabrinjavajuće da gotovo četvrtinu tog bogatstva koje izvadimo iz prirodnih resursa sa dubine od 180 metara “Vodovod” svake godine iskazuje kao gubitak, ili, jednostavnije rečeno, vodu koja je na neki način “isparila” iz gradske mreže, odnosno potrošena je a nije fakturisana i naplaćena onome ko je potrošio!  Dok prema Studiji rađenoj za potrebe Republičke direkcije za vode pokazuje da dnevni gubitak vode u Srbiji iznosi oko 35 odsto ukupno isporučenih količina, taj procenat za Suboticu na godišnjem nivou iznosi (samo) 23 odsto, prema računici iz 2015. godine, i moglo bi se reći da smo dosta bliže evropskim standardima koji dozvoljavaju gubitke iz sistema do 15 procenata vode koja se distribuira potrošačima.

    Tačniji podatak u kubicima za Suboticu za prošlu godinu je milion i 897 hiljada kubnih metara “nestale” vode, a u odgovoru na pitanje da li sva ta količina nekako odlazi nepoznatim putevima, i šta se sve podrazumeva pod “gubitkom vode”, u Javnom komunalnom preduzeću polaze od same definicije gubitaka.

    “Ono što mi smatramo da je gubitak u vodovodnom sistemu jeste razlika između proizvedene i naplaćene vode. Taj gubitak se svake godine kreće od 20 do 25 odsto, za prošlu godinu ga imamo 23 odsto.  Znači, u to spadaju nefakturisana merena i nemerena potrošnja, nelegalna potrošnja, netačnosti u merenju, curenja na cevovodima – sve to za poslovanje “Vodovoda i kanalizacije” znači smanjenje prihoda. Mora se reći da 6 odsto ukupnih gubitaka iz mreže čini zapravo plansko-preventivno ispiranje vodovodnog i kanalizacionog sistema, ali to mora redovno da se radi svake godine, kao i u prilikama kada je potrebno interventno ispiranje. Kod ostalih gubitaka nemamo iskazano ponaosob koliko iznose procentualno”, kaže inženjer Piroška Sabo, rukovodilac linijskih objekata u Javnom komunalnom preduzeću.

    Dakle, koliko nam vode “iscuri” iz pukotina na samoj vodovodnoj mreži, koliko ode preko “divljih” priključaka i koliko gubicima doprinose netačnosti u očitavanju, teško je sa tačnošću utvrditi.

    “Mesečno imamo oko 12 do 13 većih curenja na uličnim cevovodima, i to je godišnje oko 150 takvih kvarova kada “pobegnu” određene količine vode, ali tu je u pitanju samo ulična mreža, a imamo još i curenja na priključcima, u vodomernim šahtovima i na zasunima – svaka intervencija na distributivnoj mreži je zbog curenja, sve ostalo je plansko-preventivno održavanje. Što se tiče nelegalnih priključaka, unazad dve-tri godine imamo akciju da se vlasnici ilegalne kanalizacije sami prijave i da plate priključak po redovnoj ceni, i to još na rate. U toj akciji javili su se i neki koji su se neovlašteno priključili na vodovodnu mrežu, i isti se uslovi legalizacije odnose i na njih, ali smo imali mali odziv, svega troje ili četvoro ove godine”, kaže Piroška Sabo.

    Zbog stare mreže, veći gubici

    Na gubitke vode u značajnoj meri utiče i zastarelost vodovodne mreže, a sudeći prema podacima kojima raspolažu u Javnom komunalnom preduzeću “Vodovod i kanalizacija”, ona najvećim delom nije u najboljem stanju mada su poslednji radovi na obnavljanju sistema vodosnabdevanja i posebno centralne gradske mreže to delimično popravili.

    4456_2.jpg
    Milovan Nikić: Oko 80 odsto gradskih
    vodovodnih cevi je azbestno-cementno

    “Vodovodna mreža u gradu u najvećoj meri, oko 70 do 80 odsto, je od azbestno-cementnog materijala, ali nisu toliko problem sami cevovodi koliko njihova armatura – zatvarači, hidranti i šahtovi u kojima su najveći gubici. Najviše su dotrajali pocinkovani priključci i naša praksa je takva da prilikom svakog otkrivanja kvara, odnosno curenja na priključku koji je od gvozdenog materijala zamenimo ga kompletno polietilenskim, koji se sada najviše koristi u izradi priključaka. Najviše problema imamo tamo gde je najstarija mreža, na primer u Kertvarošu i Železničkom naselju, pa i sam centar grada dosta je problematičan ali tu su sada menjani priključci, što je urađeno prilikom izrade centralnog magistralnog cevovoda od ulice Braće Radić do Franjevačke crkve. Zamenili smo ih u potpunosti i u ulici Petra Drapšina, pa je tako stanje u određenoj meri poboljšano”, kaže inženjer Milovan Nikić, rukovodilac distribucije u “Vodovodu”.

    Protekle sedmice u Subotici su boravili predstavnici “Vodovoda” iz Budimpešte i u sklopu međunarodne saradnje koja je dogovorena sa subotičkim kolegama, specijalnim vozilom opremljenim elektroakustičkim uređajima radili su na otkrivanju gubitaka na mreži. Budimpešta ovakvu opremu koristi već trideset godina i gubitke je svela na 17 odsto. Šta su pokazala ispitivanja u Subotici?

    “Koristeći pomoć budimpeštanskog vodovoda, otišli smo u naselje Višnjevac, gde smo imali prema statističkim podacima daleko najveće gubitke vode, čak oko 66 odsto, i elektroakustičkim metodom utvrđena su curenja ali i određeni broj nelegalnih priključaka. Takođe nam je cilj bilo i Vikend naselje na Paliću, pošto je vodovodna mreža tamo izgrađena dosta vremena pre nego što ju je “Vodovod” uneo u svoj sistem i pravci cevovoda često su nam bili nepoznati.  Terenskim ispitivanjem i rezultatima koje očekujemo od budimpeštanskih kolega moći ćemo da trasiramo nepoznate vodove i unesemo ih u naše karte. Drugi vid istraživanja je traženje gubitaka na distributivnoj mreži, i to tako da se samo vozilo priključuje na nju, postaje deo te mreže, i onda se meri protok, pokazuje se gde postoji veća potrošnja od konstantne, što samim tim ukazuje na gubitak u vodovodnom sistemu”, kaže Milovan Nikić.

    Rasipamo vodu, a preti nam žeđ!

    Svaki vodovod, pa i subotički, susreće se sa gubicima vode i njihovo smanjivanje ima ne samo ekonomski nego i ekološki značaj.  U Javnom komunalnom preduzeću pre nekoliko godina pokušali su da se detaljnije pozabave ovom problematikom, ali se nije odmaklo dalje od početka.

    “Imali smo pre nekoliko godina u planu da formiramo jednu ekipu koja bi se bavila isključivo gubicima vode, izlaskom na teren, praktično od potrošača do potrošača, što znači kontrola priključnih cevovoda, šahtova, curenja, ali iako bi se to za nekoliko godina isplatilo, formiranje takve grupe od šest ili sedam ljudi za naše prilike je teško izvodljivo”, kaže Piroška Sabo.

    4456_3.jpg
    Voda će u 21. veku biti dragocenija od nafte – da li
    možemo dozvoliti sebi da je rasipamo i gubimo?

    Ali i pored toga, postoji potreba da se u ovoj oblasti primene međunarodna iskustva i praksa, a to je pored opreme koju su demonstrirali stručnjaci budimpeštanskog “Vodovoda” i metod u sagledavanju pokazatelja gibitaka vode potekao od Međunarodnog udruženja za vode (IWA – International Water Association), a koji bi trebalo primenjivati i u našem sistemu.

    “To je priznata međunarodna metoda sa tabelom koja sadrži sve komponente koje dolaze u obzir prilikom razmatranja i procene gubitaka vode. Od ulaska proizvedene vode u sistem, prati se potrošnja kod registrovanih potrošača, koliko im je ona obračunata, prividni gubici i greške u merenju, nefakturisana proizvodnja zbog određenih propusta u administraciji, pronalaženje nelegalnih potrošača, netačnosti u merenju i tehnički gubici u sistemu što distributivnom što u priključnim vodovima kod potrošača. Znači, jedna sveobuhvatna metodologija.  Imali smo priliku sada da sa budimpeštanskim vodovodom vidimo kako se to kod njih radi i primenjuje, pogotovo pošto oni imaju posebna vozila i uređaje kojima se sve to može registrovati na mreži i sužavati krug dok se ne otkrije gde se ti gubici nalaze”, kaže Milovan Nikić.

    Da li bi i subotičkom “Vodovodu” koristilo da nabavi ovakva vozila i opremu i na taj način lakše registruje i otklanja gubitke vode iz sistema?

    “Nismo o tome razmišljali, jer mi takvo vozilo ne bi mogli u potpunosti da iskoristimo tokom čitave godine, pa je rešenje da kao i sada označimo jedno područje gde smatramo da postoje veći gubici i onda uslužno angažujemo vozilo ili preko nekog projekta”, kaže Piroška Sabo.

    U gubicima i otpisani kubici

    “Kod curenja na priključnom vodu kod potrošača imamo stanje na vodomeru koje se očita i zatim se fakturiše, ali ako vlasnik priključka uputi zahtev “Vodovodu” da zbog curenja ima veliku potrošnju vode i ako računom dokaže da je to sanirano od strane ovlašćenog i stručnog lica, onda mi to otpisujemo. Ali, pročitamo stanje ostaje i svaki otpisani kubni metar vode predstavlja gubitak, odnosno računa se u izmerenu ali ne i naplaćenu potrošnju”, kaže inženjer Piroška Sabo.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja