Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 23.09.2017. Subota
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Razgovor s povodom: Slobodan Milošev, direktor JKP „Čistoća i zelenilo“
    Sve manje smo korisnici budžeta!
    03.08.2016.

    Završni račun za 2015. godinu pokazao je dobit ostvarenu kroz uštede i racionalizaciju.  Sredstva su investirana najviše u obnavljanje voznog parka.  Očekuje se izmena Odluke o čistoći grada i odnošenje smeća putem tipskih posuda iz vangradskih naselja.  Za sanaciju gradske deponije priprema se projekat. Uskoro nastavak radova u azilu u Ganjo šoru

    4197_1.jpg
    Azil, novoizgrađeni deo pruža najbolje uslove
    za smeštaj pasa

    U danima kada temperature uveliko prelaze trideseti podeok, Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“ sumiralo je završni račun za 2015. godinu, s obzirom da je stavljanje tačke na njega zakonski pomereno sa februara na juni. A da je „Čistoća“ prethodnu godinu finansijski završila veoma uspešno, značajno je između ostalog i za to koliko uspešno u ovom preduzeću ispunjavaju obavezu održavanja higijene u letnjem periodu, jer su uspeli da kupe još jednu cisternu za polivanje ulica.

    „Prošlu godinu završili smo veoma uspešno i ostvarili smo čistu dobit od 56 miliona dinara, od kojih će polovina, što je zakonska obaveza, biti uplaćena u budžet grada. Već smo i u 2014-toj imali dobit od 10 miliona dinara, ali ona je sada mnogo veća. Ovaj rezultat smo postigli tako što su kroz uštede i racionalizaciju u preduzeću troškovi smanjeni za 60 miliona dinara u odnosu na plan. Tu pre svega mislim na bolji odnos prema radu i čuvanje osnovnih sredstava, ali ne treba zaboraviti ni naplatu koja se kod građana kreće od 88 do 90 odsto i zaista su svojim redovnim izmirivanjem obaveza zaslužni što „Čistoća i zelenilo“ može da im uzvrati blagovremenim i kvalitetnim uslugama“, kaže Slobodan Milošev, direktor Javnog komunalnog preduzeća.

    4197_2.jpg
    Slobodan Milošev, direktor JKP
    „Čistoća i zelenilo“

    Što se investiranja tiče, „Čistoća“ je u prošloj godini uložila 65 miliona dinara u poboljšanje svojih uslova rada i opreme, a grad je pomogao sa 15 miliona dinara da se završi izgradnja nečistog dela u azilu za napuštene životinje u Ganjo šoru i dobije dozvola za njegov rad.

    „Najviše smo se angažovali u obnavljanju voznog parka, prvenstveno kamiona, a kupili smo i jednu cisternu koja nam služi za pranje ulica, koja nije nova ali je očuvana, nemačka, i služiće još dugo godina. Rukovodimo se geslom da ne treba trošiti stotine hiljada evra kada se za par desetina hiljada može kupiti nešto što će sasvim dobro funkcionisati.  Osim ranije kupljene velike korpe, za orezivanje drveća na 21 metar visine, nabavili smo sada i jednu manju, do 14 metara, i služiće kako za rezanje grana, tako i za skidanje ledenica sa zgrada, i slično. Uveli smo rasvetu na deponiji, što je važno za bezbednost, a obnovili i računarsku opremu“, objašnjava Slobodan Milošev.

    Cilj je da se sami finansiramo!

    Regionalna deponija između Bikova i Oroma, kako se očekuje, počeće sa radom u januaru 2017. godine, a do tada je najavljeno da će u okviru ove investicije Javno komunalno preduzeće biti snabdeveno specijalnim vozilima, da će se uvesti primarna selekcija otpada u domaćinstvima i da će sva dobiti tipske posude za smeće, kako u gradu tako i u naseljima. To će zahtevati izmenu Odluke o održavanju higijene grada.

    4197_3.jpg
    Gradska deponija smeća – potrebna je
    sanacija i rekultivacija

    „Mi smo spremni da krenemo u prigradske mesne zajednice i počnemo organizovano odvoženje čvrstog komunalnog otpada, i predložićemo novom gradonačelniku da se izmeni Odluka ne čekajući otvaranje Regionalne deponije, već da sami pokušamo da rešavamo taj problem. Na taj način bi smanjili veliki broj divljih deponija smeća u okolini grada kojih ima preko trideset.  Ako ne stignu tipske posude, spremni smo kao preduzeće da pomognemo i snabdemo njima sve naše građane u gradu i naseljima, za čega treba kupiti još oko 20.000 ovakvih kanti. To je vrednost negde oko 30 miliona dinara, i tu bi „Čistoća“ zajedno sa gradom mogla da učestvuje sa polovinom iznosa“, kaže direktor „Čistoće i zelenila“.

    Kada je reč o selekciji i reciklaži otpada, Javno komunalno preduzeće u njemu vidi mogućnost da kroz izgradnju sopstvenog selektivnog centra kod sadašnje deponije i podizanjem postrojenja na biogas i bukvalno – stane na sopstvene noge!

    „U planu nam je izgradnja hale u selektivnom centru i imamo projekat tehnološke linije, a to ne bi ugrozilo poslovanje Regionalne deponije jer bi prvenstveno koristili biorazgradivi materijal sa deponije. Postoji projekat postrojenja na bio-gas, sa kojim čekamo da konkurišemo za sredstva u državi ili kod IPA fondova.  U svakom slučaju, cilj bi bio da u budućnosti grad Subotica ne odvaja za higijenu i zelenilo, za čišćenje ulica i održavanje parkova, već da to sve može da finansira samo Javno komunalno preduzeće!“, kaže Slobodan Milošev.

    4197_4.jpg
    Dejan Petrić

    Za sanaciju i rekultivaciju sadašnjeg gradskog smetlišta u Aleksandrovačkoj bari, koja dolazi na red kada proradi Regionalna deponija, završeni su istražni radovi na samom telu deponije, koje je obavio konzorcijum domaćih i stranih stručnjaka u okviru firme „CBR“, a finansirala „Čistoća i zelenilo“. Sada treba da se na osnovu njih uradi projekat što je u planu za ovu godinu i uskoro će se raspisati javna nabavka.

    „Sanacija i rekultivacija je posao za budućnost, koji će trajati više godina, i obavljaće se po evropskim preporukama. Ne možemo da kažemo sada koliko će stajati, to će se videti iz projekta kada bude gotov, ali zastareli način pokrivanja zemljom i sejanja trave ne dolazi u obzir. Taj deo korita Palićkog jezera moraće da se očisti od smeća, kojeg ima, kako se procenjuje, oko 2 do 2,5 miliona tona, koliko se nakupilo tokom nekoliko decenija, deo da se iskoristi a deo odnese na Regionalnu deponiju. Zatim će se šljunkom, ugljem i filterima prečistiti voda ispod smetlišta, što jeste skupo ali može vrlo uspešno da se uradi“, kaže Milošev.

    Azil – druga faza

    Posle izgradnje takozvanog „nečistog dela“ za prihvat napuštenih pasa, prihvatilište u Ganjo šoru konačno je dobilo dozvolu za rad i sada hvatačka služba može da uklanja lutalice sa subotičkih ulica.

    „Imamo kapacitet u azilu, ukupno u karantinskom i čistom delu, za 250 pasa, i on nije do kraja popunjen da bi mogli, ako se negde pojavi agresivan pas, da ga pokupimo i smestimo. Prvenstveno nam je važno da ih ne bude u blizini škola, vrtića, na Radijalnom putu, u centru grada i tako dalje. A još je važnija njihova socijalizacija i udomljavanje, pa pozivamo građane da dođu u prihvatilište u Ganjo šoru i odaberu psa, zdravog, vakcinisanog, čipovanog i socijalizovanog, za čega ih pripremamo u saradnji sa Kinološkim savezom i što je bio smisao prve faze izgradnje azila. Inače, ni kapacitet od dve hiljade mesta ne bi bio dovoljan“, kaže Slobodan Milošev.

    Uskoro treba da počne i druga faza radova u azilu, za koju je grad iz budžeta za ovu godinu obezbedio 10 miliona dinara.

    „Raspisana je javna nabavka, koja će trajati mesec dana, i nakon toga sledi izgradnja štenarnika – za smeštaj štenaca, ukoliko naiđemo na napuštene jer se po zakonu kuja sa kučićima ne sme pomerati sa mesta gde se zatekne.  Zatim, biće tu objekat za pripremu hrane, magacinski prostor, mačkarnik, kompletna izolacija pasa – karantin, kao i uređenje treningcentra za socijalizaciju pasa. Ovo je već sada najbolje opremljeni azil takve vrste u Srbiji, a okončanjem druge faze radova uslovi će biti još više poboljšani“, kaže Slobodan Milošev.

    Letnji režim

    „Održavanje higijene grada uglavnom se radi noću, pranje biciklističkih staza i trotoara radi se ručno a sa cisternama slivnici, bankine i ivičnjaci. Osvežavanje ulica u toku dana nije u programu, a zbog visokih temperatura pravimo preraspodelu dnevnog radnog vremena od 6 do 14 časova, a kada su izuzetno velike vrućine skraćujemo ga za sat ili dva.  Zbog gustog jutarnjeg saobraćaja pranje bankina i kolovoza i rad čistilice pomerili smo od 3 ujutro do 10 prepodne“, kaže Dejan Petrić, rukovodilac radne jedinice podizanja i održavanja zelenih površina u JKP „Čistoća i zelenilo“.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja