Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 26.05.2017. Petak
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 13
  26. maj 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Komunalije
Razgovor s povodom: Đenđi Budišin, građevinski inspektor
Ozakonjenje i bez satelitskih snimaka
21.07.2016.

„Osnovno je to da je Republika Srbija donela Zakon o ozakonjenju objekata i njegovo sprovođenje proglasila javnim interesom.  Ono je obavezno za svakoga ko je nelegalno gradio, želeo on to ili ne, a zadatak je građevinskih inspektora da izlaze na teren, utvrđuju postojanje bespravno podignutih objekata i donesu rešenje o njihovom rušenju. Ono se prosleđuje Sekretarijatu za građevinarstvo koji po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja.  Po jednom od članova ovog Zakona, sam vlasnik divlje gradnje može da se obrati inspekciji i zatraži ozakonjenje.

4145_1.jpg
Ozakonjenje znači stop za bespravnu gradnju
posle 27. novembra 2015. jer su objekti izgrađeni
nakon donošenja Zakona ne mogu legalizovati

Kada Sekretarijat, to jest Služba za građevinarstvo pokrene proces legalizacije, rešenje o rušenju se odlaže do njegovog okončanja i ne sprovodi ukoliko dođe do ozakonjenja, dakle, izdavanja građevinske i upotrebne dozvole. Retki su slučajevi, bar kod nas, da legalizacija nije moguća, a to se praktično jedino dešava ako je objekat građen na javnoj površini“, kaže Đenđika Budišin, jedan od dva građevinska inspektora u Subotici koji su uključeni u popis bespravno podignutih objekata.

„Komisija koju je formirala gradska uprava ima desetak članova i sastavljena je od zaposlenih u organima uprave koji nisu građevinci i ovom im je dodatni posao kada su manje redovno angažovani na svom radnom mestu. Održali smo im kurs o tome na čega treba da obrate pažnju prilikom popisa ako inspektori nisu prisutni, pa ukoliko se dogode propusti, ponovo izlazimo na teren ili pozivamo vlasnike da bi razjasnili neke pojedinosti.  Najviše su nam pomogli informatičari, koji su izradili program sa zbirnom popisnom listom “, objašnjava građevinski inspektor Đenđi Budišin.

Umesto satelitskog, avio snimak

Popis bespravno podignutih objekata bio je zamišljen tako da će republičko Ministarstvo preko Katastra obezbediti satelitske snimke terena, tako da bi se njihovim jednostavnim preklapanjem sa katastarskim snimcima moglo lako ustanoviti koje su se to građevine, odnosno dogradnje na građevinskim objektima, u međuvremenu „pojavile“. Bilo je predviđeno da građevinski inspektori i zadužene službe u lokalnim samoupravama sačine plan „pročešljavanja“ terena, od jedne do druge mesne zajednice, i sekretarijate za građevinarstvo snabdeju sa podacima gde postoji nelegalna gradnja, u kojem obimu i ko su vlasnici parcela na kojima se ona nalazi. Za sada, međutim, pošto satelitski snimci još uvek nisu dostavljeni, popis objekata za ozakonjenje radi se na osnovu prijava samih vlasnika, koji su dobili još jednu priliku da uz znatne olakšice i plaćanje takse steknu upotrebnu i građevinsku dozvolu.

4145_2.jpg
Đenđi Budišin – građevinski inspektori
nose značajan deo posla u sprovođenju
Zakona o ozakonjenju bespravno
izgrađenih objekata

„U programu popisa objekata po reonima uzeli smo mesne zajednice kao repere i trebalo je da krenemo od Novog sela, ali građani se i na ovaj način sami javljaju i to u velikom broju upravo sa te teritorije.  Do sada smo kao građevinski inspektori počev od februara, kada je formirana Komisija, izdali 584 rešenja koja su obuhvatila oko 1200 različitih objekata bespravne gradnje, i prosledili ih Sekretarijatu za građevinarstvo.  Kod nas u inspekciji trenutno je još oko 260 obaveštenja na koja treba da reagujemo izlaskom na teren. Odziv građana je zato toliko veliki jer mnogi žele da uvedu struju, gas, ili drugu infrastrukturu, da dobiju nekakav kredit za adaptaciju ili dogradnju objekata ili ih jednostavno prodaju, a to ne mogu ukoliko nisu legalizovani, odnosno nije završen postupak ozakonjenja“, kaže Đenđi Budišin.

Što se tiče zamene za satelitske snimke, ona je pronađena u aviosnimcima i podacima iz Katastra iz kojih se vidi položaj objekata i ucrtane parcele, kao i na osnovu GIS-a (Geografski informacioni sistem), a upoređivanje podataka sa stvarnim stanjem na terenu zadatak je referenta angažovanog da sačini podlogu na osnovu koje se zatim izlazi na popis objekata.

„Posao je referenta takođe da zakazuje sa vlasnicima vreme obilaska, jer moraju da budu prisutni tom prilikom da bi potpisali zapisnik, ili da punomoćno ovlaste nekoga da to u njihovo ime uradi. To je važno jer je zapisnik kasnije osnova za pokretanje upravnog postupka i donošenje rešenja. Princip je da se u jednom delu grada, mesnoj zajednici ili kvartu, prikupi veći broj zahteva, da komisija ne bi trčala s jednog kraja grada na drugi, pa se onda u jednom danu tokom obilaska sačini i po desetak izveštaja“, kaže Đenđi Budišin.

Od vrata do vrata

Šta su sve obaveze vlasnika koji prijave svoje bespravno izgrađene objekte u daljem postupku ozakonjenja i koje su to najčešće vrste gradnji zbog kojih se pokreće legalizacija? Koliko iznosi taksa koju treba da plate i da li se ozakonjenje više objekata na jednoj parceli obavlja u jednom postupku?

„U rešenjima koja donosimo dajemo određeni rok za rušenje, obično 30 dana, ali kako Sekretarijat za građevinarstvo po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja, do rušenja ne dolazi.  Ukoliko joj je zahtev za legalizaciju odbijen, stranka ima pravo da se žali drugostepenom organu, od čije odluke zavisi da li će biti rušenja.  Neki vlasnici imaju i nelegalne objekte u ruševnom stanju, koje ne žele da legalizuju, ali se i na njih primenjuje isti postupak. Radi ozakonjenja, kada dobiju obaveštenje od Sekretarijata da je postupak pokrenut, vlasnici treba da prilože posedovni list i privatno angažuju geodeta koji će snimiti kompletan objekat.  Radi se projektna dokumentacija, to jest izveštaj o stanju objekta i plaća taksa od 5000 dinara za one koji nisu veći od 100 kvadratnih metara. Ukoliko su preko 100 kvadrata, taksa iznosi 15.000 dinara“, kaže Đenđi Budišin.

Ako postoji više vlasnika objekta, donosi se jedno rešenje za sve vlasnike i za sve one objekte koji se nalaze na toj parceli, a moguće je legalizovati i građevine koje se jednim delom nalaze na jednoj a prelaze i na drugu parcelu.

„Događa se da na jednoj parceli imamo i po sedam prijavljenih objekata, i svi oni se rade u jednom postupku, sve se stavlja u jedan geodetski elaborat. Najviše je stambenih objekata koji su nelegalni, ali je uglavnom reč o raznoraznim dogradnjama, tako da ako je vlasnik kuće od 100 kvadratnih metara dogradio, na primer, dvadeset kvadrata, taj deo podleže ozakonjenju i on plaća taksu od 5000 dinara, bez obzira što ima 120 kvadratnih metara. Osim stambenih, ima i mnogo pomoćnih objekata – garaža, šupa, letnjih kuhinja i slično, dok se ekonomski objekti, štale, senici i drugo, zatiču na selu. Moram da istaknem da je geodeta, a isto tako i projektant, dužan da bez obzira na ono što je vlasnik prijavio popiše i ucrta sve bespravne objekte koje je zatekao na parceli. Tu su i podaci o njihovim dimenzijama, posebno visini, tako da se onemogućava kasnija dogradnja objekta, kao što je ranije bila često praksa, pošto mu je visina registrovana“, objašnjava Đenđi Budišin.

U Građevinskoj inspekciji kažu da će, ukoliko ipak stignu satelitski snimci, Komisija krenuti prema prvobitnom planu, od vrata do vrata, a oni vlasnici na čijim posedima se ustanovi postojanje bespravne gradnje, a nisu je prijavili, isto tako će imati mogućnost ozakonjenja, kako je to predviđeno zakonskim propisima.

Dinar za izgradnju

„Najviše zahteva stiže iz katastarskih opština Stari grad i Donji grad. U Stari grad spada deo od Somborskog puta prema Kelebiji i od željezničke pruge Budimpešta-Beograd, a to su mesne zajednice Novo selo, Dudova šuma, Zorka, Kelebija. U Donjem gradu Mali Bajmok, Gat, Aleksandrovo i druge. U početku se radilo 30 do 40 predmeta dnevno, a sada i u toku leta pristiže nam između 7 i 10 prijava svakog dana. Značajno je da se po okončanju legalizacije rešenja odmah šalju u Poresko, jer oni koji su gradili bespravno do sada nisu plaćali porez, pa ozakonjenje znači da će na osnovu toga biti puniji gradski budžet i moći više da se uloži u komunalnu infrastrukturu, izgradnju vodovoda, kanalizacije, uređenje ulica i drugo“, napominje Đenđi Budišin.

M.Radojčin

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja