Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.11.2017. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Razgovor s povodom: Laura Rajnović Evetović, načelnica Komunalne policije Subotica o izmenama Zakona
    Da li će komunalna policija imati veća ovlašćenja?
    24.03.2016.

    Da li će na osnovu izmena i dopuna Zakona o komunalnoj policiji ona imati veća ovlašćenja nego do sada? Kada policija ima pravo da upotrebi sredstva prinude?  Zakon o javnom redu i miru i merenje buke u ugostiteljskim objektima. Gde je raskorak između nadležnosti koje ima komunalna policija i onoga što građani očekuju od njih?

    3660_1.jpg
    Laura Rajnović Evetović, načelnica Komunalne policije u Subotici

    Izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji, kako je najavljeno, ona će imati veća ovlašćenja nego do sada, a jedan od članova koji se menja navodi da „načelnik komunalne policije i komunalni policajci u obavljanju poslova iz delokruga komunalne policije imaju posebna ovlašćenja utvrđena ovim zakonom, uključujući i ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude“. Šta ovo praktično znači, da li komunalna policija sada može da koristi silu, a da do sada to nije mogla? Da li se u ovome ogledaju proširena ovlašćenja?

    3660_2.jpg„Ne, jedino novo u našim ovlašćenjima jeste mogućnost da tražimo obaveštenja od građana, mada oni po novom zakonu nisu obavezni da nam ih daju. Što se tiče upotrebe sredstava prinude, ono postoji od ranije, ali mi nismo imali priliku ni potrebu ovde u Subotici da ih primenjujemo. Prinuda, ili sila može da se koristi u slučaju kada ne možemo da utvrdimo identitet počinioca prekršaja, jer on ne želi da se identifikuje. Tada, ako pruža otpor, dobijamo pravo da ga odvedemo u policijsku stanicu, znači ne da ga privedemo nego odvedemo, gde će policija da utvrdi njegov identitet kako bi mi mogli da završimo postupak ukoliko je učinio prekršaj komunalnog reda. A s obzirom da po zakonu u službeno vozilo nema pravo da uđe osoba koja nema identitet, onda smo u obavezi da prethodno izvršimo njegovo vezivanje i tako ga odvezemo u policiju. Naravno, uvek ide upozorenje, pa usmeno naređenje, a vezivanje i upotreba palice je tek ekstremna mera.  Svaki komunalni policajac je u obavezi da opravda upotrebu sredstava prinude. Nismo imali tih situacija, bilo je napada fizičkih, ali mi ne upotrebljavamo fizičku snagu niti palicu, sarađujemo dobro sa policijom i u svakom momentu su nam od pomoći“, kaže Laura Rajnović Evetović, načelnica Komunalne policije u Subotici.

    „U obavljanju poslova komunalni policajac može zatražiti obaveštenje od građanina da bi sprečio kršenje propisa ili otkrio učinioca prekršaja iz delokruga komunalne policije, ali građanin nije dužan da pruži traženo obaveštenje, niti mu se ono može ponovo tražiti“ – ovo je član 24 a izmenjenog Zakona o komunalnoj policiji, kako ga tumačite?

    „Pored osam osnovnih ovlašćenja koja imamo, dodaje se i deveto – traženje informacija od građana ili od prisutnih lica kada je došlo do povrede komunalnog reda. Sa građanima koji su voljni za saradnju mi ni do sada nismo imali problema, a onaj ko nije hteo da nam pruži informaciju, nije to činio ni do sada. Mi smo bili jedni od inicijatora za dopunu ovlašćenja ali smo tražili mogućnost da pozivamo lica ili stranke, međutim, u Zakon je stavljeno traženje informacija.  Praktično ovo znači, ukoliko izađemo na teren i ne zateknemo počinioca, možemo da se informišeno kod komšija ili prolaznika koji su bili prisutni, na primer, ako je neko istovarao šut u jarak ili slično. Ukoliko zateknemo kamion, obično se dešava da vozač kaže da radi ono za čega ga je neko angažovao i rekao mu da tu istovari, se traži adresa i on može da tada pruži obaveštenje, ali ne mora.  Ili onaj ko ga je platio da tvrdi, da nije znao gde će on da istovari šut, pa se tako odgovornost prebacuje s jednog na drugog“.

    Kako sprečiti buku?

    Jedna od stvari zbog kojih građani najčešće zovu komunalnu policiju jeste buka i to uglavnom u letnjim mesecima koja dolazi iz ugostiteljskih objekata.  Zahvaljujući Zakonu o javnom redu i miru, koji je već stupio na snagu, komunalni policajci imaće veću mogućnost za kontrolu u ovom sektoru, naročito elaborata za muzičke uređaje koji svaki ugostitelj mora da ima.

    „Bez elaborata on ne može da dobije dozvolu za rad. U njemu je naznačena vrsta uređaja koji koristi kao i do koje jačine može da podešava potenciometar na pojačalu. Dozvoljena jačina buke odnosi se kako na ugostiteljske objekte tako i bilo koje izvođenje muzičkih programa. Pošto smo sada podržani Zakonom o javnom redu i miru, mi smo ovlašćeni da u ugostiteljskim objektima konstatujemo zapisnički, na osnovu kontrole elaborata, da li je ili nije došlo do viška decibela.  Tada pokrećemo prekršajni postupak i sud ga dalje rešava.  Ovo je dobar način i praktično već smo počeli kontrolu, a kazne nisu male – od 20.000 do 100.000 dinara za pravna lica, odnosno 500.000 ovlašćena lica u pravnom licu“, kaže Laura Rajnović Evetović.

    Da li će kontrole biti redovne i kako izmeriti jačinu buke, zbog čega je to, može se reći, složen posao, s obzirom da su uglavnom u pitanju uvek isti ugostiteljski objekti na koje se građani žale?

    „Da bi uradili merenje buke, moramo da angažujemo stručnjake Zavoda za zaštitu zdravlja, jer se na sudu jedino njihovi nalazi priznaju. Pored patrole Komunalne policije, merenju mora da prisustvuje i ekološki inspektor, a ono se u Zavodu za zaštitu zdravlja zakazuje nekoliko dana ranije. Znači, sa merenjem buke ne možemo da reagujemo onog trenutka kada nam je građani prijave, a može se dogoditi kada kontrolu organizujemo da baš toga dana ne bude prekoračnja dozvoljene jačine buke. U tom slučaju, troškove merenja, koji nisu mali, snosi grad. Mogu i građani u svoje ime da zahtevaju merenje buke, ali ako se ne utvrdi prekoračenje, onda troškovi idu na njihov račun“.

    Da li, u tom slučaju, postoji mogućnost da se glasnoj muzici stane na put, i šta je sa prijavama građana na buku u stambenim zgradama, kada komšije preglasno slave ili im ometaju mir iz nekog drugog razloga?

    „S obzirom da svi lokali imaju elaborate, želimo da delujemo preventivno i ukažemo da jednostavno nemaju potrebe da muzičke uređaje koriste glasnije nego što im je to elaboratom određeno. Mislim da ćemo na ovaj način, češćim kontrolama, koliko-toliko uspeti da uvedemo red. A što se tiče stambenih zgrada, ako se lokali nalaze u njima, moraju da se pridržavaju Odluke o kućnom redu, koja zabranjuje buku posle 22 sata. Na sve prijave građana, pa tako i anonimne, obavezno izlazimo, a ukoliko se žale na komšije, treba da nam ostave podatke, da bi znali na koja vrata da zvonimo!  Jer nije prijatno zvoniti nekome u 2 ili 3 ujutro“, kaže Laura Rajnović Evetović.

    Kuda sa psima lutalicama?

    U izveštaju o radu Komunalne policije za prošlu godinu stoji da se najviše prijava odnosilo na neadekvatno i nepropisno držanje domaćih životinja u 1450 slučajeva, od toga 388 puta zbog problema sa psima poznatih vlasnika, 523 puta sa psima lutalicama, a bilo je 239 prijava za ugrize, za dvadeset više nego prethodne godine.

    „Veliki je problem što još uvek ne radi prihvatilište i kada dobijemo prijavu teško je da objasnimo da mi nismo nadležni da hvatamo pse. Nastojimo da utvrdimo da li je pas čipovan i uz pomoć čitača čipova ukoliko jeste utvrđujemo vlasnika i vraćamo mu psa, odnosno on se poziva da ga preuzme. Svakako, on odgovara prekršajno zato što je pas bio bez nadzora, ali ukoliko nema čipa, možemo da zovemo prihvatilište, ali ni oni nemaju gde sa njim. Dešava se da nam prebacuju da ništa nismo uradili, a u stvari smo nemoćni u tom slučaju“.

    Bilo je slučajeva, doduše ne u Subotici, da su građani ogorčeni time što komunalna policija interveniše kada u parkove ili ispred stambenih zgrada iznose hranu za pse lutalice i mnogima nije jasno zašto je to kažnjivo? Da li je takav postupak i dalje prekršaj?

    „Upravo tako, problemi sa psima nastaju oko ugostiteljskih objekata gde nalaze hranu, kao i stambenih zgrada gde im je iznose, ulaze u vrtiće, školska i privatna dvorišta, a prema Odluci o komunalnom redu zabranjeno je hranjenje pasa na javnim površinama.  Građani ako vole psa, neka ga udome pa neka ga hrane, jer ovo i nama stvara problem, pošto se psi sakupljaju na istim mestima gde im se hrana donosi konstantno i ukoliko se to ne desi, postaju agresivni. Ili, zbog toga što su hranjeni, razvijaju instikt odbrane „svog“ terena, pa onda napadaju ljude koji žele da uđu u zgradu, a ne poznaju ih“, kaže Laura Rajnović Evetović.

    Intervencije

    Nasuprot mišljenju dela javnosti da komunalni policajci „ne rade ništa“, u Izveštaju o radu Komunalne policije u Subotici za 2015. godinu stoji podatak da je 18 policajaca, koji dežuraju u tri smene 24 sata dnevno, imalo 5796 intervencija, od toga 4304 na osnovu prijava građana koji su im se obraćali.

    „Imamo 12 policajaca koji su završili obuku, ali ne možemo da ih zaposlimo jer nemamo za to saglasnost. Sa 18 policajaca pokrivamo ne samo grad i centar, nego i sva naselja u okolini, koja se kontrolišu vikendom ili u danima kada ima više prijava.  Za svaki izlazak i svaki boravak na terenu komunalni policajci imaju opravdanje gde su bili i šta su radili“, kaže Laura Rajnović Evetović.

    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja