Naslovna stranaMEDLAB Pionir - Medeno Srce
Danas je 01.05.2017. Ponedeljak
 
NAJNOVIJI BROJ
Novi broj
Godina I, Broj 9
  28. april 2017.

 
2_4.jpg
 

 

 

 
 
 
 
Poljoprivreda
Poljoprivrednici Subotice protiv nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu
Hoće li ratari biti kulaci na svojoj zemlji?!
24.11.2015.

Nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je Vlada usvojila 5. novembra neće doneti ništa dobro poljoprivrednicima, rečeno je na tribini sa temom: „Da li će i dalje domaći poljoprivrednici obrađivati državne oranice?” • Poruka sa tribine je da je ratarima potreban novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu, jer predloženi otvara prostor za korupciju u poljoprivredi i ratare stavlja u poziciju kulaka • Većina poljoprivrednika ne zna ni šta im se „sprema”!

3174_1.jpg
Poluprazna sala na skupu poljoprivrednika

Tribina je održana 17. novembra u Novoj opštini, a organizovalo ju je Udruženje poljoprivrednika Subotice.  Odazvao se veoma mali broj poljoprivrednika, a ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine dr Snežana Bogosavljević Bošković nije prisustvovala tribini, jer se u to vreme u Pokrajini raspravljalo o amandmanima koje su poljoprivrednici uložili na Nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu.

3174_2.jpg
Branislav Knežević

Poljoprivrednici smatraju da će sprovođenjem predloženih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu biti naneta nepopravljiva šteta srpskom agraru i poljoprivrednicima koji obrađuju državno zemljište.  Kako je najavljeno, Skupština Vojvodine trebalo bi da uputi amandmane Skupštini Republike Srbije, koji bi suštinski uticali na izmene neprihvatljivih delova Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

—Nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđa da se 30 odsto državnog zemljišta da u zakup na 30 godina investitorima, što predstavlja preko 150 000 hektara, koje sada obrađuju poljoprivrednici.  Članovi Udruženja poljoprivrednika Subotice smatraju da je takav Nacrt Zakona neprihvatljiv, te traže da se povuče iz skupštinske procedure, rekao je Miroslav Kiš poljoprivrednicima u Novoj Opštini.

On je podsetio da na teritoriji Subotice trenutno ima 20.000 hektara državne zemlje, a goodišnjim planom izdaje se ratarima 11.000 hektara.

—Primenom predloženih odredbi Zakona, investitorima bi bilo dato oko 6 500 ha, što bi za poljoprivrednike značilo da ne bi bilo za njih slobodne zemlje za zakup, niti za prodaju.  Amandmanima tražimo da se brišu odredbe o pravu prečeg zakupa, jer to nije u skladu sa Ustavom Srbije, pošto se i podzakonske mere moraju regulisati zakonom, a u ovom trenutku to nije slučaj, naznačio je Branislav Knežević, zamenik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Knežević je naglasio da su iz pokrajinskog sekretarijata krenuli na teren i obilazak poljoprivrednika po zonama, jer tamo gde nema udruženja poljoprivrednika, „ratari ni ne znaju, šta im se sprema”.

—Tako je bilo i pre godinu dana, prilikom smanjenja subvencija sa 100 na 20 hektara, pa su se mnogi iznenadili.  Verujem da će ih sada iznenaditi i ovaj predloženi Zakon, čije dopune i izmene je Vlada usvojila početkom novembra. Smatramo da je izostala javna rasprava u svim većim mestima Srbije. Suština je da je taj Zakon trebalo dosta toga da uredi. Za nepune dve godine svi poljoprivrednici moći će da prometuju zemljištem u Srbiji, bez ograničenja. Postojeći zakon je to ograničavao, ali potpisivanjem Sporazuma to se menja. Evropa je ostavila mogućnost domaćim zakonodavcima, da zaštite poljoprivrednike, kao i svim novijim članicama EU. Jedino Srbija to nije uradila. Moguće je bilo odložiti primenu Sporazuma, ili da se uredi zakonima Srbije.  Vlada Srbije i Ministarstvo je predložilo Nacrt Zakona, ali u njemu nema sprečavanja i odlaganja efekata, nego pogoršavanja situacije. Naime, neke odredbe svrstavaju poljoprivrednike u građane trećeg i četvrtog reda, uvođenjem prava prečeg zakupa, pa se 30 posto državnog zemljišta izuzima iz licitacije svakoj opštini. Za Suboticu, sa 20 hiljada hektara državne zemlje, to bi značilo, da godišnje izdaje 11000 hektara. Međutim, procenat se primenjuje na svih 20 hiljada hekatra, a to nije onda 30 posto, nego preko 50 posto izuzimanja zemlje iz licitacije, objasnio je Knežević.

On je podsetio i da restitucijom, u ovom momentu ima oko 14o.000 zahteva u Vojvodini za povrćaj zemlje.

—Ako i 100 hiljada hektara bude namireno preko državne zemlje, koje tu ima oko 450 hiljada hektara ukupno, a 300 hiljada hektara je obradivo, pa se 30 posto da investitorima, njima će odmah pripasti 150 hiljada hektara, a uz još 100 hiljada koje će se vratiti restitucijom, to je skor od 250 hiljada hektara. Znači da u čitavoj Vojvodini ostaje 50 hiljada hektara za licitaciju, poljoprivrednicima.  Zakon predviđa i neke mogućnosti prodaje zemlje mlađem stanovništu, preko lokalnih samouprava.  Ali, pošto nema jasnih kriterija, tu se otvara mogućnost za korupciju. Znači, Zakon je u suprotnosti i sa Ustavom.  Investicionih planova nema, a Ministarstvo nema definisane uslove pod kojima će nuditi zemlju investitorima, da li pravnim ili fizičkim licima i po kojim cenama će nuditi zemlju na recimo 30 godina. Zakon dakle derogira zaštitu poljoprivrednika, a neobrađene zemlje nema u Vojvodini, iako ima i drugačijih tvrdnji, pa sve ovo može da se definiše i kao svojevrsna prevara uz blagoslov Zakona, kaže Knežević, obrazlažući da bi ovaj Zakon mogao da uništi dve genracije poljoprivrednika, dakle buduće mlade generacije.

Zamenik ministra je rekao u Novoj opštini i da se pominje „kao inicirajuća kapisla poznata kompanija iz Nemačke „Tenis”, koja je nagovestila da bi otvorila 21 farmu u Vojvodini, na državnoj zemlji, pa ostaje nejasno, zašto se uvodi konkurencija domaćem poljoprivredniku, kada već konkurencije u ratarstvu u Srbiji ima dovoljno”.

—Ta kompanija bi dobila 60.000 hektara državne zemlje u Srbiji, pod uslovima novog zakona, a transparenosti nema dovoljno, pa investitor nema obaveze ni da zaposli nekog, ni da sredi kapacitete, jedino će da plati po nekoj ceni. Ostatak će kupiti veleposednici kao pravna lica, a država će ostati bez značajnog priliva, stav je i Pokrajinskog sekretarijata, kaže Knežević, dodajući da na osnovu zakupa od opština država ostvaruje oko sedam milijardi dinara godišnjeg prihoda, koji se direktno vraća poljoprivrednim proizvođačima, dok se po 30 posto vraća u Republiku i Pokrajinu, a 40 posto ostaje lokalnim samoupravama.

Ta sredstva, po njemu, neće biti obnovljiv resurs, budžet će u opštinama, republici i Pokrajini biti uskraćen za ta sredstva.

—Ne postoji način da se popravi ovaj zakon. Na Skupštini Vojvodine se raspravlja o amandmanima na zakon, koji će biti upućeni Skupštini Republike, ali imamo sumnju da će oni biti usvojeni. Jedina legalna mogućnost je da se žalimo Ustavnom sudu, što ćemo i uraditi. Poljoprivrednici moraju i sami izvršiti pritisak na Ministarstvo, jer će to u budućnosti odrediti sudbinu seljaka u Srbiji, oni će postati kulaci na sopstvenoj zemlji. Ministarstvo je u ovom trenutku dužno oko osam milijardi dinara poljoprivrednicima za subvencije, rekao je Knežević.

Kako je najavljeno, Skupština Vojvodine bi trebalo da u Skupštini Republike Srbije bude predlagač amandmana, koji bi suštinski izmenili Zakon i kako se tvrdi, sprečili otvaranje prostora za korupciju u poljoprivredi.

Poljoprivrednici traže vanrednu Skupštinu Grada

Udruženje poljoprivrednika Subotice zatražilo je od čelnika lokalne samouprave, gradonačelnika i predsednika Skupštine grada, izjašnjenje povodom Nacrta izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, na vanrednoj Skupštini Grada.

—Nacrt je štetan kako za poljoprivrednike, tako i za lokalnu samoupravu. Hitnim izjašnjavanjem gradskog parlamenta, podrška poljoprivrednicima ne bi bila samo deklarativnog karaktera, a nesagledive posledice može ovaj nacrt da donese po agrar, selo i poljoprivrednike, navedeno je u saopštenju Udruženja poljoprivrednika.

N.H.K.

Cenovnik Subotičkih Novina

Apoteka Subotica

4_22.jpg

Kuća zdravlja

4_20.jpg

Zoo Palić

NorDent

Suboticagas

Vojput

Dom zdravlja