Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 19.07.2018. ?etvrtak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Kultura
    Sloboda je izbor u stvaranju životnog mozaika
    04.02.2015.

    Divna Lulić Jovčić, pesnikinja, slikarka, grafički dizajner – slobodan umetnik

    • Još u vreme kada su radna mesta bila sigurnija, ljudi koji se bave umetnošću radije su se opredeljivali za slobodu i svoje snove. Tako je i Divna Lulić Jovčić, pre desetak godina, napustila stalni posao i odlučila da u budućnosti sama odlučuje o svakom svom danu i bavljenju različitim poslovima i zanimanjima – izabravši sopstveni modus vivendi

    1995_1.jpg
    Divna Lulić Jovčić

    Divna nikada nije bila usamljenik, ali uvek je, kaže, imala neki svoj svet koji joj je prijao, za razliku od gužvi i euforija svojstvenih deci i mladim ljudima.  Još u školskim leksikonima koje negde i sad čuva, pronalazi da su je drugi videli u svetu umetnosti još pre nego što je toga sama bila svesna, a nedavno joj je školska prijateljica otkrila da čuva njene tadašnje crteže. Ipak, u odabir svog puta, već nakon završene osnovne škole, ušla je potpuno sigurno.

    - Nije se tada bilo lako izboriti sa roditeljima, da tako rano odem od kuće u drugi grad, ali je to bila moja prva bitka za slobodu, od koje kasnije nikada i nisam odustala – seća se Divna Lulić Jovčić.

    Odmah nakon završene Škole za primenjenu umetnost „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, zaposlila se kao dizajner u Veterinarskom zavodu, gde je radila 18 godina.

    - Na početku je to za mene bio izazov, postojala je velika paleta proizvoda za koje je trebalo raditi ambalažu i mnogo pratećeg promotivnog materijala za sajmove i bilo je tu dovoljno potrebnog prostora za moju potrebu za kreativnošću. Tu sam stekla bogato iskustvo, nekako se ugodno namestila i pomalo uspavala – kaže Divna. – Ali kada su u jednom momentu ukinuli ovo radno mesto i ponudili mi da pređem u sektor nabavke, što je meni bilo izuzetno strano i daleko, morala sam da donesem veliku i važnu odluku.  Nisam želela da odustanem od sebe, ni da pogazim svoje snove i napustila sam firmu. Naravno da mi to nije bilo lako, jer navilkla sam se i ja na tu stabilnost i sigurnost koju su nekada nudila stalna zaposlenja. Međutim, vrlo brzo su došla vremena, gde više ništa nije sigurno, kada sam videla da je zapravo potrebno da se što pre oslobodiš strahova i kreneš sa svim onim što u sebi nosiš, jer to je jedino što stvarno imaš. Tako možeš biti krojač svoje sudbine.

    1995_2.jpg

    Pokazalo se, kaže, da je donela dobru odluku. onoliko koliko je kao zaposlena zarađivala, uspevala je i kasnije samostalno da obezbedi. Još neko vreme je radila u "Dizajn studiju" Simeksa i Vinarije Čoka, gde je dodatno obogatila iskustvo i prikupila nova znanja, ali je osećaj „zarobljenosti” počeo sve više da joj smeta.  Već naredni posao bio je samo po ugovoru u Birografici MB i za jednu dizajnersku kuću u Beogradu, nakon čega se definitivno opredeljuje da bude samostalni umetnik.

    - U to vreme već počinjem više da slikam i pišem, idem na kolonije, a za to mi je falilo vreme i sloboda, više prostora i više sebe.  A kada se sve to spoji, ostvariš mir sa sobom, imaš cilj i dosledno pratiš svoj put, sama ti se otvaraju mnoga vrata. Jedan posao donosi drugi, čas radim dizajn knjige, čas prelom, pa ilustracije, prodam neku sliku i tako to ide... Zapravo, mislim da svi koji se bave umetnošću teško podnose okvire i ograničenja, ide to možda neko vreme, ali kad tad dođe do pobune.

    Njena je bila tiha, ali odlučna.  Potpuno se okrenula sebi i onome što u sebi nosi. Tako je pre pet godina nastala prva zbirka poezije „Kao da se dogodilo“, koja je promovisana na njenoj prvoj samostalnoj izložbi.  Učlanila se u Književni klub „Orfej“, pa zatim SKC "Sveti Sava", Udruženje Balkanskih umetnika.  Objavljuje svoju poeziju i lirske zapise u književnim listovima i časopisima, a pesme su joj zastupljene u više zbornika. Osvaja i značajna priznanja na pesničkim konkursima. Slike radi u tehnici pastela, učestvuje na brojnim likovnim kolonijama u zemlji i regionu, a nedavno je bila i na međunarodnoj koloniji u Turskoj u Bodrumu. Imala je šest samostalnih i više grupnih izložbi, a prošle godine objavila je i drugu knjigu „Belinom trag“ čiji je recenzent Pero Zubac. Osim slikarstva i poezije, bavi se i umetničkom fotografijom (dobitnik je i nagrade „Subotičkih novina” na konkursu – Ova naša Subotica), ilustrovanjem knjiga i radi kao primenjeni umetnik – dizajner.

    - Sve se to divno nadograđivalo i preplitalo, slagalo kao domine, a ja se osećam srećno i ispunjeno – kaže Divna.  – Toliko me toga još interesuje, da probam i vidim koliko toga još mogu. Okružena sam ljudima koje volim, kojima se radujem i koji se meni raduju, puno mi je srce ljubavi. Nemam više strahova, verujem u sebe i ispitujem svoje granice.  U poslednje vreme, pisanje me najviše ispunjava, zbog činjenice da moje emocije i razgolićena duša dodirnu druge, osećam da radim pravu stvar.

    Uvek je, kaže imala podršku, ljudi su imali vere u nju, pre nego što je sama imala.

    - Od prvih dizajnerskih poslova gde mi je mnogo pomogao Stevo Fajfer nekadašnji dizajner u Pioniru, preko stihova od kojih je nastala moja prva zbirka, a koje sam prvo stidljivo čitala svojoj prijateljici Elviri, pesnika Ljube Teofanova koji me je ohrabrio da to objavim i bio mi recezent, urednika knjige Davida Kecmana, moje porodice i mnogih drugih dragih ljudi.  Kada su na promociji moje druge zbirke napunili salu Gradske čitaonice, tako sam jasno videla šarolikost i bogatstvo svoga života, da jedva čekam da ih opet tako okupim. Svi su oni bitni za ono što jesam, svi su delovi mog životnog mozaika i svi su mi jako važni.

    Ipak, najvažniji joj je sin David, koji završava istu školu koju je i Divna pohađala, odakle potiče sva njena snaga i koji je njena zvezda vodilja.

    - Želela sam da u njemu negujem osećaj za lepo i u tome svakako uspela. Trudim se da budem dobar primer svom detetu i kažem mu da je najvažnije da ostvari sebe, jer tada može da ima slobodu da bira kako će da živi.

    A baš kao što kaže Divna, svaki je dan beli list slikovnice, koju tek treba da iscrtamo i obojimo, ispunimo smislom i značenjem.  Ona to čini svojom poezijom, slikama i sobom, baš onako za dušu i srce.

    - Imamo ovaj jedan život i treba da ga poštujemo tako što ćemo svaki dan ispuniti radošću i optimizmom i kada nam realne okolnosti ne idu na ruku, pa i kada nije izvestan ishod naših snova i nadanja, samosvesno nam poručuje Divna Lulić Jovčić.

    Laura Raos

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja